Demaku: Slučajevi Kosova i ukrajinskih teritorija nisu isto

Analitičar iz Prištine Armand Demaku izjavio je da se ni pod kojim okolnostima slučaj Kosova ne može koristiti kao model za rešavanje sukoba između Ukrajine i Rusije, jer „vlasti u Kijevu nisu sprovodile sistematsku represiju nad građanima teritorija koje je Moskva anektirala, dok je Kosovo steklo nezavisnost kroz poseban istorijski put i na osnovu prava naroda na samoopredeljenje“.

„Nezavisnost Kosova je proglašena kao rezultat duge istorije nepravde, represije i uskraćivanja prava na samoopredeljenje. Danas Kosovo priznaje više od 100 zemalja i ono uživa značajan međunarodni ugled“, naveo je Demaku u pisanoj izjavi za Kosovo onlajn.

On dodaje da je Rusija, a posebno njen predsednik Vladimir Putin, više puta označavao primer Kosova kao slučaj kojim bi se opravdala aneksija ukrajinskih teritorija.

„Na neki način, koristeći nezavisnost Kosova kao argument, Putin je priznao Kosovo kao poseban slučaj u međunarodnom pravu, iako ga je tumačio u skladu sa sopstvenim političkim interesima. Ukrajina, međutim, nije sprovodila sistematsku represiju nad građanima teritorija koje je Rusija anektirala, što je fundamentalna razlika u odnosu na slučaj Kosova“, predočio je Demaku.

On ukazuje i da se ne može tvrditi da su stanovnici teritorija u Ukrajini slobodno i nezavisno težili pravu na slobodu, nezavisnost ili čak ujedinjenje sa drugom državom pre ruske intervencije i tvrdi da se taj proces odvijao pod uticajem Moskve i u skladu sa njenim geopolitičkim interesima.

„Sada se nalazimo u situaciji u kojoj je rat između Rusije i Ukrajine ušao u produženu fazu, pri čemu problemi postaju sve složeniji, a posledice sve teže. Jasno je da se ovaj sukob ne može rešiti samo vojnim sredstvima. Mirovni sporazum je neophodan, a uticaj velikih sila u takvom procesu biće neizbežan“, predvideo je Demaku.

Ponavljajući tezu da su Kosovo i ukrajinske teritorije različiti slučajevi, Demaku navodi i da je Kosovo imalo podršku velikih zapadnih sila za svoje pravo na nezavisnost, dok zapadni svet ne priznaje i snažno se protivi akcijama Rusije nad ukrajinskim teritorijama.

„Naravno, globalna politika i sporazumi između velikih sila mogu uticati na tok događaja. Međutim, rešenje nametnuto na osnovu geopolitičkih interesa, na štetu principa međunarodnog prava, ne bi išlo u prilog nijednoj strani, niti interesima međunarodnog poretka“, smatra Demaku.

On je ocenio i da Kosovo još nije u potpunosti konsolidovalo svoj međunarodni položaj, delimično i zbog neodgovarajućih politika koje je proteklih godina vodila vlada.

„Ono što Kosovu još preostaje kako bi završilo proces konsolidacije svoje državnosti obuhvata, između ostalog, rešavanje preostalih pitanja sa svojim severnim susedom, Srbijom, uključujući razgraničenje i jasnu definiciju granice“, zaključio je Demaku.