Diplomate: Izbori u EU uticaće na dijalog Beograda i Prištine, kao i na politiku prema Zapadnom Balkanu

Izborni proces u EU, koji će se održati od 6. do 9. juna, kao i tranzitni period dok se ne izaberu novi lideri evropskih institucija, mogao bi da utiče na angažman Unije na Zapadnom Balkanu, kao i na proces dijaloga između Beograda i Prištine, ocenjuju diplomate, piše Radio Slobodna Evropa.

Specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak već je izabran za ambasadora EU u Švajcarskoj od 1. septembra ove godine, još uvek nije objavljeno ko će ga zameniti na dosadašnjoj funkciji.

Pre nego što odluči ko će imati tu ulogu, EU mora da odluči kako vidi taj proces i svoju ulogu u njemu.

Sve će to zavisiti i od toga ko će biti zadužen za Službu za spoljne poslove EU (EEAS), koja je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku.

U idealnom slučaju, ime naslednika Đuzepa Borelja, koji je na toj funkciji, moglo bi da bude poznato na leto, i to pod uslovom da se u junu zemlje članice dogovore ko će biti sledeći predsednik Evropske komisije. Onda ta osoba dobije podršku većine u Evropskom parlamentu na prvim zasedanjima u julu.

U tom slučaju, na predlog Evropskog saveta, uz saglasnost predsednika Komisije, može biti imenovan i visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost.

Ta funkcija podrazumeva "dvostruku ulogu", jer je s jedne strane šef zajedničke diplomatije EU gde predstavlja zemlje članice, a sa druge strane automatski je član kolegija evropskih komesara kao potpredsednik Komisija.

Od stupanja na snagu Lisabonskog ugovora, na ovoj funkciji su tri osobe, a treći je takođe igrao glavnu političku ulogu u ime EU u dijalogu Kosova i Srbije.

Dijalog je započet tokom mandata Ketrin Ešton, nastavljen sa Federikom Mogerini i sada se razvija pod staranjem Đuzepa Borela.

Iako bi neke zemlje EU želele da Lajčakov naslednik bude poznat pre kraja avgusta, da bi se obezbedio kontinuitet, bez ikakvog vakuuma na toj funkciji, ima i onih koji smatraju da tu osobu ne treba da imenuje Borelj, već njegov naslednik.

Većina se slaže da dijalog Kosova i Srbije i angažman u Bosni i Hercegovini – kao dva najveća bezbednosna izazova za EU ​​u regionu – zahtevaju stalnu pažnju čak i tokom tranzicije u EU, zbog evropskih izbora.

U izbornoj kampanji EU aktivno učestvuju dosadašnji lideri institucija EU, među kojima je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koja obećava podršku proširenju ako bude ponovo izabrana.

Sa njom će u kampanji biti i aktuelni šef kabineta Bjoern Seriberg, kao i pojedini službenici Komisije, koji su, da bi izbegli sukob interesa, tokom kampanje uzeli neplaćeno odsustvo.

Evropski parlament će 24. aprila održati poslednju plenarnu sednicu u ovom sastavu. Završetak rada Evropskog parlamenta, uoči izbora, označava i početak faze institucionalne tranzicije u EU.

Izbori u EU, kažu diplomate EU, mogu uticati i na opredjeljenje Unije po pitanju Zapadnog Balkana.

Oni ocenjuju da će za kompletiranje svih ključnih pozicija u institucijama EU proći ne tako kratak period, od proleća do kraja godine, u zavisnosti od spremnosti zemalja članica da postignu dogovor o podeli postova.

Formalno, institucionalnog vakuuma neće biti, jer će svi aktuelni poverenici biti na svojim mestima dok se ne potvrde naslednici.

Ali, sa političke tačke gledišta, u ovom periodu EU se uzdržava od bilo kakve važne finansijske ili institucionalne političke odluke.

Koliko će se to odraziti na angažmane na Zapadnom Balkanu zavisiće najviše od brzine kojom će oni koji će im biti raspoređeni biti imenovani i preuzeti nove funkcije.

Međutim, neki diplomatski izvori Radija Slobodna Evropa u EU kažu da je većina odluka vezanih za region Zapadnog Balkana već usvojena i da se stvari mogu pokrenuti bez obzira na izbore u EU.

Konačno, postignut je dogovor između Evropskog parlamenta i Evropskog saveta o finansijskom paketu od šest milijardi evra za reforme i ekonomski razvoj na Zapadnom Balkanu.

Ovaj dogovor je postignut pod vremenskim pritiskom, skoro u poslednjem trenutku, i može biti potvrđen na poslednjoj plenarnoj sednici 23. i 24. aprila.

Nakon donošenja odluke, sudbina ovog plana više neće zavisiti od Evropskog parlamenta, osim od nadzorne uloge koju će imati u budućnosti.

Čak i pregovori o članstvu, koji su otvoreni sa nekoliko zemalja u regionu, mogu napredovati ako postoji konsenzus u Savetu, a ovde neće biti potrebe za ulogom Evropskog parlamenta.

Mađarska, koja će od 1. jula ove godine preuzeti predsedavanje EU, ima za cilj da otvori nekoliko poglavlja pregovora o članstvu sa Srbijom, da zatvori nekoliko poglavlja sa Crnom Gorom, da otvori pregovore za prva poglavlja sa Albanijom i Severnom Makedonijom i eventualno i započne pregovore o članstvu sa Bosnom i Hercegovinom.

Ove namere je pre nekoliko nedelja izneo predstavnik Vlade Mađarske Viktor Orban u debati u Evropskom parlamentu.

Mađarska takođe veruje da će prve uplate nekim zemljama u regionu iz fonda za rast Zapadnog Balkana biti izvršene u drugoj polovini ove godine.

Sve ove akcije u potpunosti će zavisiti od volje zemalja članica EU.