Đurić: Situacija na Kosovu najgora u poslednje dve decenije

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je da je situacija na Kosovu najgora u protekle dve decenije, navodeći da je Beograd uvek spreman za dijalog, te da će proces normalizacije odnosa u bliskoj budućnosti biti nastavljen.

U intervjuu za Kurir, na pitanje vidi li stvarnu volju i želju međunarodnih faktora da se dijalog Beograda i Prištine odblokira, Đurić je odgovorio da su protekli meseci bili period u kojem je bilo nerealno imati tu vrstu očekivanja.

„Evropska unija je bila zauzeta svojim unutrašnjim administrativnim i kadrovskim poslovima, na Kosovu i Metohiji je takođe u jeku izborna kampanja, situacija na terenu je najgora koju smo imali u protekle dve decenije, a spoljnopolitička pažnja struktura u EU je usmerena na neka druga područja. I pored naše dosledne opredeljenosti za oživljavanje dijaloga, to pitanje očigledno nije bilo prvi vrhu liste prioriteta EU“, konstatovao je ministar.

Dodao je da je pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine uvek na stolu u spoljnopolitičkim kontaktima srpskih zvaničnika, ali da je pažnja evropske političke javnosti okrenuta na drugu stranu zbog akutnih izazova na istočnim granicama EU.

„Mi smo uvek spremni da učestvujemo u dijalogu sa Prištinom uz posredovanje EU, i proces normalizacije odnosa će neminovno u nekom trenutku u bliskoj budućnosti i suštinski biti nastavljen“, uveren je Đurić.

Govoreći o očekivanjima u vezi sa odlukom o otvaranju Klastera 3, Đurić je ukazao da je Srbija od Evropske komisije u protekle tri godine dobijala preporuke za otvaranje tog pregovaračkog Klastera i da je, realno, već duže vreme spremna za taj korak.

Poručuje da bi pozitivna odluka zemalja članica EU da otpočne procedura za otvaranje tog klastera bila bi priznanje naporima koje je Srbija uložila u dosadašnjem reformskom procesu i ohrabrenje da nastavi usklađivanje s politikama EU.

„Srbija bi to shvatila kao izraz poverenja naših evropskih partnera i gest pružanja ruke, i mi bismo se postarali da to poverenje opravdamo. Srbija je zemlja u srcu Evrope i iskreno želi da postane deo EU porodice, a svaki gest ohrabrenja je pre svega važan u simboličkom smislu, ne samo onima koji vredno rade na reformama, već pre svega građanima koji već duže vreme nisu dobili jasnu političku poruku da u procesu proširenja EU ima i nekog faktičkog pomaka“, naveo je šef srpske diplomatije.

Napominje da je veoma važno da EU na svaki način ostane prisutna u Srbiji i da se građanima upute jasne poruke da perspektive članstva u EU ostaju otvorene.

Đurić je podvukao da će Srbija, ako se govori o reformskom procesu, za punopravno članstvo u EU biti spremna do kraja 2026. godine.

„Na to smo se javno obavezali i našim građanima i međunarodnim partnerima. Uveren sam da ćemo delotvornošću na tom planu još jednom potvrditi i naš politički kredibilitet i naše administrativne kapacitete. Tema proširenja se definitivno vraća na visoku poziciju političke agende EU, i verujem da ćemo i mi i naši evropski partneri do tada biti zreli za naredni politički korak“, rekao je Đurić.

Dodaje da su od kredibilnih sagovornika stigla uveravanja da će vrata za ulazak u EU ostati otvorena za kandidate iz regiona, ali da će ishod pre svega zavisiti od strateških odluka evropskih partnera. A, kakve će one biti za dve ili tri godine, kaže ministar, ostaje da se vidi.

„Mnogima je danas zbog usložnjavanja geopolitičke situacije teško da procene šta će biti za mesec dana, a kamo li za dve ili tri godine. Politika proširenja je u proteklim decenijama bila najuspešnija politika EU, i u njoj se ogledala sama suština ideje stvaranja jedinstvenog evropskog političkog, ekonomskog i bezbednosnog prostora. Mi ćemo, dakle, biti spremni, a EU će morati da obavi jedan ozbiljan politički solilokvij, odnosno da neke stvari raščisti sama sa sobom“, jasan je Đurić.

Kada je reč o odnosima sa SAD, ministar pojašnjava da su, iako je Srbija u političkom smislu usmerena ka EU, koja joj je najznačajniji ekonomski partner i predstavlja neposredno političko okruženje, a cilj joj je punopravno članstvo u EU, SAD i dalje epicentar svetske političke i ekonomske moći, tako da Srbija može mnogo i da nauči i da dobije ukoliko nastavi da investira u proces unapređenja srpsko-američkih odnosa.

Podseća da SAD u velikoj meri upravljaju svetskim procesima i imaju političke kapacitete i ekonomske resurse bez premca.

„Srbija svoje političke i ekonomske interese definiše na racionalan način, a odluka da nastavimo da izgrađujemo strateški dijalog sa SAD je upravo plod dubokog promišljanja i sagledavanja naših dugoročnih interesa. Najneposrednije benefite imali bismo na polju ekonomije i tehnološkog razvoja. Kao ambasador u SAD učinio sam značajne korake u tom smeru, povećavajući našu političku vidljivost, stvarajući drugačiji imidž i reputaciju Srbije i gradeći mehanizme saradnje na različitim nivoima. Nastavićemo da obostrano korisnu bilateralnu saradnju gradimo i sa administracijom Donalda Trampa i verujem da imamo osnova da se nadamo da će naredne četiri godine biti možda i najplodotvornije u istoriji srpsko-američkih odnosa“, nada se Đurić.

U vezi sa susretom premijera Srbije Miloša Vučevića sa Donaldom Trampom na otvaranju obnovljene katedrale Notr Dam, ministar pojašnjava da su u diplomatiji, ceremonijalni događaji, koji na prvi pogled nemaju naročitu političku težinu, neretko najvažniji.

„U Parizu su se na otvaranju obnovljene katedrale Notr Dam okupili svi koji u političkom smislu nešto znače u Evropi. Posebnu političku i diplomatsku težinu tom događaju dao je upravo novoizabrani predsedsednik SAD Donal Tramp, i bila je to prilika za mnoge da naprave prvi neposredni kontakti sa čovekom koji će u naredne četiri godine biti na čelu najmoćnije države sveta. Predsednik Tramp poznaje prilike u našem regionu, odlično je informisan o Srbiji i svestan političkih i ekonomskih potencijala koje naša država ima. Proteklih godina smo vredno radili na tome da izgradimo kanale komunikacije sa političkim strukturama koje će u narednom periodu voditi SAD, i u tom smislu je premijer Vučević odlično iskoristio priliku i ostvario za Srbiju važan kontakt“, naglašava Đurić.

Kada je reč o Ilonu Masku, Đurić je ukazao da se proteklih godina beleži značajan razvoj investicione aktivnosti kompanija iz SAD u Srbiji, kao i da je od ukupnog iznosa investicija, koji nije mali, važnije je to što Amerikanci investiraju najviše u oblasti visokih tehnologija, i to direktno utiče na rast produktivnosti i konkurentnosti naše IKT industrije, na nivo izvoza te vrste usluga i izgradnju ekonomije zasnovane na znanju.

To, dodao je, pomaže da veliki broj domaćih IT stručnjaka ostane u Srbiji, a otvara se i prostor da se sa američkim partnerima izgradi moderniji i funkcionalniji energetski sistem.

„Maskova poslovna imperija je admiralski brod američke visokotehnološke industrije, ali i mnogo više od toga. Eventualna odluka Maska da investira u Srbiji bila bi naravno i jasna politička poruka, s obzirom na njegovu poziciju u novom političkom establišmentu u Vašingtonu“, smatra Đurić.

Na pitanje da li bi ponovni ulazak Trampa u krug najuticajnijih svetskih političara, mogao da dovede do kraja rata u Ukrajini, Đurić odgovara da je reč o ozbiljnom čoveku i političaru, čija reč ima veliku težinu, koji je svoj dolazak u Evropu nakon pobede na predsedničkim izborima iskoristio i za pokretanje te teme.

Za šefa srpske diplomatije nema sumnje da će situacija u Ukrajini biti jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Trampove administracije, ali primećuje i da ne treba smetnuti s uma da je u događaje u Ukrajini upleteno mnogo „stejkholdera“, odnosno zainteresovanih strana.

„Biće, dakle, potrebno pomiriti mnoge interese, što nije jednostavan politički i diplomatski zadatak. U interesu Srbije, ali i celog čovečanstva, jeste da taj rat, koji je odneo zastrašujuć broj žrtava i potpuno uzburkao političke i ekonomske odnose u svetu, bude priveden kraju, na trajan i održiv način. Želimo Trampovoj administraciji uspeh u tome, i spremni smo da, kao neko ko ima bratski odnos i sa Ukrajincima i Rusima, na svaki način pomognemo da se do mira dođe“, rekao je Đurić.

Na pitanje koliko mu je kao ministru spoljnih poslova Srbije izazovno i teško da bude šef diplomatije zemlje koja pokušava da bude glas razuma u međunarodnoj politici, jasno ističe da Srbi svoju slobodu i nezavisnost nisu ni stekli ni sačuvali lako.

Dodao je da je, dok su neki u Evropi državnost takoreći dobili na tacni, nezavisna i samostalna Srbija zaslužena nebrojenim ljudskim životima.

„Kada me pitate da li je današnjoj generaciji teško da brani takvu Srbiju odgovor je potvrdan, ali žrtve koje mi podnosimo nisu ništa u poređenju sa žrtvama koje su podnosili naši preci. Naša trenutna politička i međunarodna pozicija plod je i naših istorijskih iskustava i naših strateških opredeljenja. Istina, živimo u vremenu kada se oni koji se osećaju ugroženo okupljaju u tabore, a jednoumlje je u međunarodnoj politici danas često na ceni. No, mi smo to što jesmo, i, iako smo u svakom smislu konstruktivan i kredibilan međunarodni partner, ljubomorno čuvamo našu slobodu, nezavisnost i vojnu neutralnost. Time nikoga ne ugrožavamo, već smo, naprotiv, faktor mira i stabilnosti. Nismo sa takvom politikom usamljeni, jer širom sveta je sve više zemalja koje dele slične vrednosti, ali u našem bližem okruženju smo svakako specifična pojava“, istakao je Đurić.

Upitan kako Srbija gleda na slom režima i dešavanja u Siriji, Đurić je konstatovao da su međunarodni odnosi trenutno u burnoj i turbulentnoj tranzicionoj fazi, izrazivši nadu da će se međunarodna komunikacijavratiti na „mirnodopski mod“ i da će krizne situacije biti rešavane kroz postojeće multilateralne kanale i instrumente.

Poručio je da Srbija poštuje međunarodno pravo i na stanovištu je da je upravo međunarodno pravo najbolji okvir za rešavanje geopolitičkih izazova.

„Razorni geopolitički procesi kojima smo i danas svedoci počeli su na ovim našim prostorima, i mi danas možemo samo da saosećamo sa napaćenim narodom Sirije i da tim ljudima pre svega poželimo mir. Mi smo u proteklom periodu nediskriminatorno, vođeni isključivo humanitarnim motivima, pomagali ugroženom stanovništvu Sirije lekovima, hranom i odećom, i spremni smo da to nastavimo da činimo i u budućnosti“, nabrojao je ministar.

Kada je reč o državljanima Srbije u Siriji, kaže da se prema evidenciji MSP-a, u toj zemlji trenutno nalazi desetak državljana Srbije i da je reč o ljudima sa dvojnim državljanstvom.

Napominje da je Sirija velika zemlja i da je u ovom trenutku situacija tamo toliko izazovna da je nemoguće dati precizan odgovor na pitanje da li su ti ljudi ugroženi na neki način.

„U uslovima prekinutih ili otežanih komunikacija i tako intenzivnog društvenog i političkog previranja nemoguće je održavati stalni kontakt sa našim državljanima, ali verujem da ćemo kada se situacija stabilizuje imati preciznije informacije. U ovom trenutku nam je, recimo, poznato, na osnovu informacija dobijenih od međunarodnih humanitarnih organizacija, da se izvestan broj naših državljana, nalazi u sabirnim kampovima na istoku Sirije koje kontroliše kurdski SDF“, rekao je ministar Đurić.