Donić: Amerika od Kosova očekuje rešavanje pitanja ZSO i da se ispoštuje srpska strana

Saradnik organizacije Novi treći put Petar Donić kaže da je sa dolaskom na vlast Donalda Trampa drugi put u Americi uočljivo da nije nužno na snazi nešto što je bila tradicionalna američka politika prethodnh 30 godina koja je favorizovala albansku stranu. Kada Stejt department poručuje da pokretanje strateškog dijaloga sa Kosovom zavisi i od ispunjavanja obaveza prema kosovskim Srbima, kako ocenjuje, pre svega se misli na Zajednicu srpskih opština.

„U kom formatu i maniru to je nešto što sam poprilično siguran da Trampova administracija ni ne ulazi u detalje. Da li da strane zajedno izađu sa rešenjem ili da se primeni poslednje aktivno rešenje i da se Evropa uključi, ali u oba slučaja da se ispoštuje srpska strana. To je ono što se očekuje“, izjavio je Donić za Kosovo onlajn.

On objašnjava da strateški dijalog sa Amerikom treba posmatrati kao dodatni operativni resurs.

„Otvaranje strateškog dijaloga daje putanju, da imate posvećene ljude iz Stejt departmanta koji hoće nešto da rade i koji treba nešto da urade. Imati to znači baviti se, nemati znači ne baviti se. Strateški dijalog je okvir. On nema zacrtanu i ‘kopi-pejst’ primenu iz regiona u region, već zavisi od regiona i od političke klime. Za Kosovo bi to moglo da znači neke ekonomske projekte, moglo bi da znači stabilizaciju projekata koje su oni inače imali s Amerikancima ili produženje nekih projekata. Podsetiću na projekat izgradnje auto-puta koji se dosta rastegao, ali je na kraju ipak uspešno urađen. To mogu biti takvi infrastrukturni projekti“, navodi naš sagovornik.

Kosovo je, dodaje Donić, jako malo i ima malu ekonomiju, dok bi za Ameriku investicije, kakvih je već bilo na Kosovu, bile „nikakve pare“.

„Što bi naš narod rekao, njihovo malo je nečije mnogo. Imanje toga na stolu znači njima puno ekonomski gledano, nemanje toga, jednu takvu malu ekonomiju može drastično da uspori“, kaže Donić.

Iako je bilo različitih izjava izaslanika bliskih Trampu i američkih zvaničnika, od najvišeg preko srednjeg do nižeg nivoa, prema oceni Donića, van tog deklarativnog dela i nepokretanja procesa strateškog dijaloga sa Kosovom, a pokretanja sa Srbijom, nije se mnogo toga videlo.  

„Treba biti realan u smislu da nije za očekivati da se krene sa jačom diplomatskom aktivnošću dok se ne instituišu ambasadori. U Srbiju će ambasador doći tek početkom godine, što jeste neka manjkavost i sporost američkog sistema, gde oni moraju da prolaze silne procese i provere, a svaki predsednik u velikoj meri ili i u određenoj meri promeni ambasaduru tamo gde želi da promeni i politiku. Stoga mi tek sad dobijamo novog ambasadora. Dok nemamo takoreći operativce na terenu nije za očekivati nekakvu diplomatsku ofanzivu s njihove strane, to možemo očekivati kada dođe ambasador. Da li će i u kojoj meri ovo stvarno biti zaokret ili će on biti kozmetički, to ne možemo znati dok se ovo ne desi“, kaže Donić.

Imajući u vidu da Bela kuća nije ni nominovala ambasadora za Kosovo, on navodi da to može da bude dobar signal za Beograd, jer će diplomata koji dođe u Beograd početi da radi, a neće biti „kontrateže“.

„Neke odluke i potezi koji će imati posledice će se povlačiti. Tako da uz određenu promenu retorike koja nije jasno rekla: ‘da srpska strana 100 odsto, a kosovska nula’, što nije ni realno, ipak vidimo poteze koje sugerišu promenu klime“, ocenjuje on.