Drecun: Bez Unmika, Rezolucija 1244 izgubila bi deo praktičnog značaja na terenu

Donedavni predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun ocenio je da izveštaji Unmika ukazuju na probleme sa kojima se suočava srpski narod na Kosovu, ali da izostaju konkretne mere koje bi promenile situaciju na terenu.

Govoreći o sinoćnoj sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj je razmatran šestomesečni izveštaj o radu Unmika, Drecun je istakao da je važno što se izveštaji podnose jer predstavljaju potvrdu prisustva Rezolucije 1244 u praksi, ali je ocenio da se problemi uglavnom samo konstatuju.

Drecun je na Njuzmaks Balkans rekao da Unmik ima znatno manje nadležnosti nego ranije, ali da je važno da misija i dalje postoji jer bi bez nje, kako je naveo, Rezolucija 1244 izgubila deo svog praktičnog značaja na terenu.

„Dobro je što imamo ove izveštaje. Vodeće zapadne države pokušavale su da ih redukuju na godišnje izveštaje ili da se uopšte ne podnose. Dobro je što je ukazano na pokušaj Prištine da potpuno onemogući rad Specijalizovanih veća, da utiče na presude koje se donose i da se izvrši pokušaj institucionalnog negiranja zločina koje je počinila teroristička OVK“, naglasio je Drecun.

Govoreći o kritikama koje su na sednici iznete zbog pokušaja Prištine da utiče na rad Specijalizovanih veća Kosova, Drecun je ocenio da je problem u tome što, prema njegovim rečima, kosovski politički predstavnici nisu spremni da priznaju zločine počinjene nad Srbima, ali ni nad Albancima, za koje je odgovornost pripisana pripadnicima OVK.

Drecun smatra da se pozivi na pomirenje ne mogu ostvariti ukoliko ne postoji spremnost da se procesuiraju odgovorni za zločine. Ukazao je i na to da se u javnosti, kako je naveo, insistira na stradanju jedne strane, dok se žrtve srpskog naroda zanemaruju.

„Nema pomirenja ako bilo koja strana nije spremna da se suoči sa prošlošću i procesuira odgovorne za zločine. Kada je u pitanju ponašanje Albanaca i Prištine, potpuno je jasno da oni na pomirenje gledaju jednostrano. Žele da državu Srbiju i naše snage bezbednosti osude za nepostojeći genocid nad Albancima, a nisu spremni da prihvate zločine počinjene nad Srbima, ali i nad samim Albancima od strane OVK“, objasnio je Drecun.

On je ocenio da je za pomirenje neophodno da se pitanje žrtava i odgovornosti razmatra bez selektivnog pristupa. Osvrćući se na pitanje nestalih osoba, naveo je da se u izveštaju pominje oko 1.500 nestalih, i Srba i Albanaca, ali je kritikovao to što se, prema njegovoj oceni, odgovornost za rešavanje njihove sudbine prebacuje sa jedne strane na drugu.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Drecun je ocenio da nema uslova za napredak dok se, kako tvrdi, od Srbije očekuje da prihvati de fakto priznanje Kosova kao preduslov za razgovore o drugim pitanjima.

Prema njegovim rečima, francusko-nemački predlog sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa postao je prepreka napretku jer je u prvi plan stavljen zahtev koji Srbija ne prihvata, dok se pitanje Zajednice srpskih opština potiskuje.

„Dijalog je zabetoniran zbog francusko-nemačkog predloga sporazuma o putu ka normalizaciji. U prvi plan je stavljeno de fakto priznanje takozvanog Kosova od strane Beograda. Dok god je takva situacija i dok god Evropska unija ucenjuje Srbiju time što je taj sporazum unela u Poglavlje 35 kao obavezan uslov, napretka neće biti“, zaključio je Drecun.

On je podsetio da je formiranje Zajednice srpskih opština dogovoreno još 2013. godine i kritikovao to što, prema njegovoj oceni, Priština taj dogovor nije sprovela, dok međunarodni akteri nisu preduzeli dovoljno konkretnih mera da se to promeni.

Dodao je da bi, prema njegovom mišljenju, vodeće zapadne države i Evropska unija trebalo jasnije da reaguju na neispunjavanje dogovorenih obaveza i da izvrše pritisak kako bi se sporazumi sproveli.

Komentarišući navode o povećanju tenzija na Kosovu tokom prethodnih šest meseci, Drecun je ocenio da izveštaj beleži događaje, ali da ne sadrži dovoljno snažne poruke o tome šta međunarodna zajednica treba da preduzme kako bi se stanje promenilo.

Prema njegovim rečima, nije dovoljno samo navesti slučajeve koji ukazuju na probleme sa kojima se suočava srpska zajednica, već je neophodno da nakon toga uslede konkretne mere.

Drecun je pozitivno ocenio to što su predstavnici Rusije i Kine na sednici Saveta bezbednosti UN zatražili pomoć i jačanje Unmika.

Prema njegovim rečima, takav stav u skladu je sa njihovim zalaganjem za poštovanje Rezolucije 1244.

Istakao je da se značaj Unmika ne može posmatrati odvojeno od prisustva međunarodnih snaga na Kosovu, ali je kritikovao način na koji Kfor, prema njegovoj oceni, postupa u vezi sa bezbednosnim izazovima i razvojem bezbednosnih struktura u Prištini.