Drecun: Nema ni govora da bi rezolucija kongresmena mogla da pogura Kosovo ka Natou

Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun izjavio je da rezoluciju američkih kongresmena o podršci članstvu Kosova u Natou vidi pre svega kao njihovu želju da politički delaju, ističući da za sada nema ni govora o tome da bi ta rezolucija mogla da promeni situaciju ili pokrene značajnije procese u pravcu članstva Kosova u Natou.

Drecun je za RTS rekao da se takvom rezolucijom kongresmena potvrđuje kontinuitet američke geopolitike na Balkanu, posebno kada je u pitanju Kosovo.

Istakao je i da Kosovo ne samo da ne ispunjava uslove, već ne može ni da razmišlja o tome, o čemu je i Kosovo onlajn pisao.

„Ključni preduslovi za članstvo neke države u Nato su da ona ima pun suverenitet, što u ovom slučaju nije tako. Da nema nerešene teritorijalne probleme i da ima oružanu silu koja je interoperabilna sa Nato snagama, izgrađenu po Nato standardima. Kada pogledate odgovor na novinarsko pitanje od strane Natoa da protumače ovu inicijativu kongresmena, između ostalog je rečeno da mora da se postigne napredak u dijalogu Beograda i Prištine. To je upravo vezano za ključni uslov za eventualno razmišljanje o članstvu takozvanog Kosova u Nato — da nema teritorijalnih sporova”, rekao je Drecun.

Prema njegovim rečima, čak i ako bi neko uspeo da natera Beograd da prvo „de fakto“, pa onda i „de jure“ prizna „lažnu državu Kosovo“, time više ne bi bilo teritorijalnih sporova, ali bez toga je nemoguće.

„Imate četiri članice koje se ne slažu sa tim da priznaju lažnu državu Kosovo. Rumunija je juče demantovala izjave nekih evropskih funkcionera da se razgovara o tome, dakle tu neće biti... I Slovačka je demantovala. Nije ovde u pitanju ljubav prema Srbiji od strane ove četiri zemlje, odnosno pet članica Natoa, nego njihovi interesi i bojazan da njima može da se ponovi nešto slično kao nama na Kosovu i Metohiji. I to su realne bojazni i zbog toga mislim da će njihov stav ostati potpuno nepromenjen“, rekao je Drecun u vezi sa najavom komesarke Marte Kos, o čemu je takođe pisao naš portal.

Poručio je da se stav Beograda neće promeniti.

„Nemojte da zaboravite da Sjedinjene Američke Države imaju dugoročne geopolitičke ciljeve ovde, posebno kada je u pitanju Kosovo. Prošle godine je doneta odluka da američki inženjerski korpus učestvuje u naredne četiri godine u izgradnji infrastrukture za američke vojne potrebe na području Albanije, već imaju tri velike baze na Kosovu i Metohiji i u Bugarskoj. To je ta veza između Jadranskog i Crnog mora. To pokazuje dugoročno opredeljenje SAD da budu vojno prisutne. Ako žele da kontrolišu u vojnom smislu ovu teritoriju, neophodan im je meki trbuh Balkana, a to je upravo Kosovo i Metohija“, pojasnio je Drecun.

Na pitanje da li to znači da se, budući da u delu rezolucije američki kongresmeni kažu da je članstvo Kosova u Nato u strateškom interesu SAD u ovom regionu i da je važno za bezbednost, oni obraćaju Srbiji i šalju signal zbog odnosa sa Rusijom, Drecun je odgovorio – i jedno i drugo.

Ukazao je da za Sjedinjene Američke Države nije geopolitički interes da Srbija, kao ključna zemlja na Zapadnom Balkanu, ima razvijenu ekonomsku, političku, pa i bezbednosnu saradnju sa Ruskom Federacijom ili sa Kinom, već bi želeli isključivu dominaciju na ovim prostorima i da Srbija potpuno bude u sva ova tri aspekta vezana za Zapad, prvenstveno za SAD.

Ono što kongresmeni rade, samo je refleksija te američke politike, dodao je Drecun.

„Ali, što se tiče bezbednosti - kako je moguće da se povećava bezbednost u bilo kom regionu ako se nasilno otima deo teritorije državi koja je najznačajnija u tom regionu? To dugoročno ne može da bude stabilizacija, to će dovesti do novih destabilizacija. Ali ovo je američka vizura, to je njihov pogled na ove događaje. Oni žele dominaciju na ovim prostorima, žele da imaju strateško preimućstvo u odnosu na Kinu i Rusiju, a za to im je neophodno Kosovo. I oni tu žele da zadrže vojno prisustvo“, kazao je Drecun.

Zato, uveren je, sve priče o povlačenju američkih snaga iz Evrope padaju u vodu.

„Ne da se neće povući, oni moraju da zadrže dominaciju, jer im je taj pojas od Jadranskog do Crnog mora od izuzetnog značaja. I tu ne žele prisustvo konkurentskih sila. Mnogo bi voleli da Srbija takođe bude u Natou i da zaokruže u potpunosti upravljanje u vojnom smislu ovom teritorijom. Zato se i pojavljuju povremeno te inicijative, pa čak vidite i reakcije u Moskvi da nas neko gura u nekakav savez, podsavez, za šta li je. Naravno, to je isključena varijanta što se nas tiče“, rekao je Drecun.

Podseća da vojna neutralnost podrazumeva da Srbija neće ući ni u jedan vojni savez, ali će sarađivati, podsetivši na reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je pre nekoliko dana, odgovarajući upravo na pitanje novinara u vezi sa rezolucijom kongresmena, najavio zajedničku vežbu sa Natom u maju.

„To je naš odgovor stabilnosti. Mi nismo protivnici, mi nismo remetilački faktor. Mi nećemo u Nato, ali hoćemo da sarađujemo sa vama i to pokazujemo na delu. Prema tome, nemojte da nas tretirate kao protivnike. Mi jesmo partnerska zemlja Natoa, ali imamo problem sa tumačenjem statusa Kosova i Metohije“, rekao je Drecun.

Podseća da u okviru Nato standarda, Priština već godinama radi na podizanju kapaciteta i transformisanju Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku.

Na pitanje kako to tumači i da li će Priština možda uspeti da ispuni neke od ciljeva, Drecun je rekao da je to zapravo „priprema takozvanog Kosova za otvaranje procesa pristupanja Natou, a pre toga verovatno i članstvo u Partnerstvu za mir“.

„Jedan od ključnih uslova za članstvo u Natou je da ne postoje teritorijalni sporovi. To bi moglo da se zaobiđe, što se njih tiče, preko pokušaja da se Beograd natera da ‘de fakto’ prizna Kosovo. Drugi uslov koji je izuzetno bitan jeste da imate odgovarajuću vojnu formaciju koja je izgrađena, opremljena, obučena i naoružana po Nato standardima, da bude interoperabilna, odnosno da može zajedno da deluje sa ostalim Nato snagama, i da imate čvrsto izgrađenu civilnu kontrolu te vojne formacije koja u najvećoj meri podržava formiranje i transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga, koje su ušle u treću, završnu fazu transformacije u neku vrstu vojske. Što se tiče naoružanja, upravo ga Sjedinjene Američke Države i Turska najviše isporučuju“, navodi Drecun.

Dodaje da Turska održava kontinuitet i kada je reč o priznavanju Kosova, kao i o formiranju vojne formacije, delujući kroz tri pravca – kroz obuku pojedinih pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga, šalje im opremu i naoružanje, bilo kroz prodaju ili kroz donacije, a s druge strane razvija i njihovu namensku industriju, pre svega proizvodnju naoružanja, za početak dronova i municije.

„Dakle, da bi pripremali takozvano Kosovo za otvaranje puta ka članstvu u Natou, neophodno je da završe proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga i da ih u punom smislu reči pretvore u neku vrstu vojske Kosova, kao i da istovremeno pokušaju da politički oslabe protivljenje ove četiri članice Natoa, odnosno da ih politički zaobiđu, kako bi im otvorili put ka članstvu u Natou. To je izuzetno težak i dugotrajan proces“, rekao je Drecun.

Preneo je da je tokom boravka u komandi Natoa dobro shvatio da njihovi prioriteti nisu članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, jer znaju da je to najteže, pa čak ni članstvo u Evropskoj uniji, već isključivo u Natou.

„To pokazuje da su interesi Sjedinjenih Američkih Država na ovom prostoru prvenstveno vojni, a iz toga proističe i sve ostalo“, rekao je Drecun.

Na podsećanje da Kosovo ima status pridruženog člana u Parlamentarnoj skupštini Natoa, što je unapređen status u odnosu na posmatrača koji je imalo ranije, Drecun je rekao da to ništa posebno ne znači, več pokazuje namere većine članica Natoa i SAD.

„To su njihove dugoročne namere. A kada je reč o odnosu prema Kosovskim bezbednosnim snagama, ja sam im to pitanje postavio u Štutgartu u komandnom centru. Rekli su da KBS tretiraju u prvobitnom mandatu, kao neku vrstu humanitarne organizacije koja pomaže u elementarnim nepogodama. Isključivo imaju veoma nizak nivo odnosa sa KBS-om na Kosovu i Metohiji. To je taj savetodavni tim za vezu i ništa više od toga, upravo zbog protivljenja ove četiri države. Dakle, da, postoji namera najvećeg dela članica Natoa, uključujući Sjedinjene Američke Države, da što je pre moguće uvedu Kosovo u proces pristupanja Alijansi“, ukazao je Drecun.

Na pitanje da li će najava članstva u Natou biti jedna od tema predstojeće izborne kampanje, Drecun je rekao da Kurti to može da iskoristi da prikaže kako njegovi odnosi sa SAD napreduju.

Uveren je da će, iako je poznato da administracija Donalda Trampa ima prilično negativan odnos prema njemu, Kurti pokušati da predstavi kako su na tom putu napredovali ka mogućem članstvu u Natou, kroz činjenicu da se, kako on tvrdi, ulažu ogromna sredstva.

To mu, dodaje Drecun, može poslužiti kao pozitivan signal prema albanskim biračima, da kaže da jača odbranu Kosova.

„To može biti jedna od tema kampanje“, rekao je Drecun. O tome šta će biti u fokusu izborne kampanje nedavno je analizirao i naš portal.

Drecun je napominuo da je cilj svih albanskih stranaka je da Kosovo postane članica Natoa, zbog čega se sada pravi neka vrsta podsaveza u okviru Natoa sa Albanijom i Hrvatskom.

„Imaju i druge planove, uključujući pokušaje da se dobije odobrenje komandanta Kfora da KBS bude stalno prisutan na severu Kosova, uz administrativnu liniju. Stalno se govori i o tome kako su oni jedan od najvažnijih partnera Natoa na ovom prostoru, iako se o pravom partnerstvu tu ne može govoriti. Postoji nekoliko država koje pomažu, obučavaju i naoružavaju KBS, postoji komunikacija sa Natom, ali na najnižem nivou i ništa više od toga“, rekao je Drecun.

On je zaključio da sada nema ni govora o tome da bi rezolucija kongresmena mogla da promeni situaciju ili pokrene značajnije procese u pravcu članstva takozvanog Kosova u Natou.

„To je dugoročan proces koji se trenutno ne može realizovati, i ta tema ne bi trebalo da bude na dnevnom redu, iako će se pripreme za to i dalje nastaviti“, rekao je Drecun.