Drecun: U Prištini računaju na novu SAD administraciju; Garić: Olbrajt je tigar bez zuba

Treba sačekati da se formira Bajdenova administracija, a Beograd bi ukoliko dođe do toga da se Madlen Olbrajt uključi u pregovore sa Prištinom, američkoj administraciji trebalo jasno da stavi do znanja da je ona sa naše strane nepoželjan sagovornik, rekao je za TV Pink predsednk Skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun.

Kako je naveo, razlog za takav stav Srbije mogao da bude jer je Olbrajtova isključiva i jednostrana, a to znači da ne bi moglo doći do napretka u daljim razgovorima.

Drecun takođe kaže da može da se desi da Olbrajtova bude uključena u razgovore i naglašava da je ona dosta uticajna.

"Ono što je za sada izvesno jeste da će Bajden biti spreman da veći deo tih razgovora prepusti EU. Tu dominantnu ulogu ima svakako Nemačka i tu treba više očekivati koordinaciju između Vašingtona i Berlina i više se time baviti, nego Medlin Olbrajt", rekao je Drecun i dodao da su Albanci priželjkivali povratak demokratske administracije.

Ekstremni albanski lobisti

"To jesu ekstremni albanski lobisti uključujući Medlin Olbrajt, Eliota Engela, Servera i mnoge druge koji se u poslednje vreme oglašavaju i to će ići na ruku Albancima, pitanje je samo koliki će uticaj uspeti da ostvare pripadnici te takozvane duboke države na novu administraciju", kaže Drecun.

On takođe kaže da je važno da se najpre sačeka da Bajden formira svoj tim i da se vidi koje će najuticajnije ličnosti tu biti. Nakon toga treba proceniti da li će Olbrajt i ostali uspeti da se pozicioniraju u toj administraciji ili će vršiti posredan uticaj preko stranačkog mehanizma i samim autoritetom.

"To će ohrabriti Albance da se suprotstave nekim tokovima koji njima ne odgovaraju", kaže Drecun i dodaje da je Beograd definisao jasan model na koji pokušava da spreči da Kosovo postane država međunarodno priznata, a to se radi snažnim delovanjem na međunarodnom planu.

Drecun je takođe podsetio na povlačenja priznanja, kao i na to da je sprečen prijem u nekim međunarodnim organizacijama poput Uneska i Interpola.

"Nemaju šanse da postanu članice UN. Takođe, Srbija je ojačala svoj položaj i na spoljnjem i unutrašnjem planu i imamo razgovor sa Prištinom koji je najveća kočnica onima koji imaju neke ekstremne ideje", navodi Drecun.

Kako kaže, Beograd nudi i ekonomsku saradnje, poput inicijative "Mini Šengen" gde bi trebalo da se i Kosovo priključi, što će zavisiti, kako kaže, od nove administracije.

Olbrajt i njena diplomatija s bombama

Miloš Garić, urednik portala Kosovo Onlajn, kaže da Olbrajtova u odnosu na period od pre 20 i više godina nema više tako jak uticaj, i da u ovom trenutku nema mogućnost upotrebe vojne sile.

"Ona je zastupnik diplomatije sa bombama. Sada je nekakav tigar bez zuba. Može da plaši svojom pojavom, naročito ako je uključena u priču oko KiM. Ona je simbol jedne užasne politike, ali mislim da ona sada može samo da vrši pritisak na aministraciju i to je sve. To će uticati na Bajdena, ali pitanje je koliko. Olbrajt je vetar u leđa svim snagama koje zastupaju ekstremne teze prema Srbiji u sadejstvu sa nemačkim snagama koje su tu uveliko prisutne i koje su jasne i traže priznavanje Kosova“, rekao je Garić.

Istakao je da uz sve to na Kosovu v.d. predsednica Vjosa Osmani, koja pripada toj radikalnoj grupi kao i Aljbin Kurti, sada očekuje da posle izbora preuzme potpuno liderstvo što ne govori ništa dobro o postizanju kompromisa

Govoreći o optužnici protiv četiri OVK lidera u Hagu i trgovini organima Garić je rekao da se o ’žutoj kući’ još uvek ne može govoriti jer je optužnica u velikom delu zaključana.

"Postoji taj deo gde se pominje Albanija, i kampovi na severu Albanije, koji su služili kao logori, gde su odvođeni oteti Srbi sa Kosova. Da li se u optužnici nalaze delovi, koji se tiču vađenja organa, to je nešto što ćemo saznati u sledećih nekoliko meseci“, rekao je Garić.

Naglasio je da je sasvim sigurno da su dokazi u velikoj meri uništeni, ali da je istraga koju je vodio Euleksov tužilac Klint Vilijamson i izveštaj Dika Martija u periodu od 2010. – 2015. prikupila sasvim dovoljno dokaza da se formira Specijalni sud, na šta su i Albanci pristali.