Drenori: Neki poslanik DSK može da se pobuni protiv Sejdijua, ali neglasanje i odsustvo iz sale su različite stvari

Analitičar Džavit Drenori ocenio je da je posle dogovora Samoopredeljenja i DSK da Bekim Sejdiju bude kandidat za predsednika Kosova glavni izazov ujedinjavanje glasova poslanika DSK oko ovog predloga.

On je pomenuo izjavu poslanika DSK i bivšeg premijera Avdulaha Hotija, koji je nakon predlaganja Sejdijua rekao da neće glasati za njega.

„Dobra je vest što je postignut sporazum i verujem da će, iako su pregovori trajali malo duže i bilo je povremeno nesastajanja ili sastanaka sa dozom pesimizma, kvalitet imena koje je izašlo u javnost donekle opravdati ova kašnjenja. Međutim, izazov sada ostaje ujedinjavanje glasova DSK“, rekao je Drenori na Teve 1.

Prema njegovim rečima, unutar DSK može biti protivljenja ili pojedinačnih poteza poslanika, ali je istakao da prisustvo u sali Skupštine može biti odlučujuće za proces glasanja.

„Unutar DSK može biti neke vrste unutrašnjeg nadmetanja, može biti nekog poteza koji bi čak mogao dovesti do toga da se neki poslanik pobuni, kao što smo videli kod bivšeg premijera Avdulaha Hotija, koji je objavio da neće glasati za njega. Ali on nije rekao da neće ostati u sali, a neglasanje i odsustvo iz sale su dve veoma različite stvari i zapravo su prilično odlučujuće jer, ako ostane u sali, to je dovoljno. Tako da verujem da može proći, jer su svi koji poznaju Sejdijua imali pozitivan stav sa strane DSK. Zato je on kandidat za kojeg možemo reći da je predlog DSK“, rekao je on.

S druge strane, politički analitičar Artan Nimani izrazio je sumnju u to da će Sejdiju uspeti da obezbedi potreban broj glasova za izbor za predsednika.

Prema njegovim rečima, jedan od faktora koji bi mogao da oteža proces jeste unutrašnja demokratija u DSK.

„Moramo istaći da, kada postoji volja da se postigne sporazum, mogu da se pronađu posebna i ugledna imena, kao što je Bekim Sejdiju, koji je, po mom mišljenju, jedna od ličnosti koje čine čast političkoj sceni na Kosovu. A da li će uspeti da se realizuje, ne znam, jer DSK ima preteranu unutrašnju demokratiju“, rekao je Nimani.

Međutim, ocenio je da sporazum ne treba nužno posmatrati kao potpuni dogovor dva politička subjekta, već kao dogovor njihovih lidera.

„Ne vidim da imamo sporazum između DSK i Pokreta Samoopredeljenje, već sporazum između Abdidžikua i Pokreta Samoopredeljenje. To pravi razliku u poslednjem trenutku, koju ćemo videti. Kao rezultat ove situacije, kažem da je Kurti pokazao onu političku elokvenciju koja ga karakteriše i sklonio odgovornost sa sebe za odlazak zemlje na izbore, delegirajući je Abdidžikuu i Osmani, sa ciljem da sutra može da kaže: ’Dao sam im sve što je DSK tražio, ali na kraju nisu uspeli da obezbede brojke’. Apsolutno im ostavlja ’vruć krompir’“, zaključio je Nimani.

Postizanjem sporazuma o predsedniku otvoren je put za konstituisanje Skupštine i formiranje vlade, a Abdidžiku je tokom konferencije za medije, kojoj su prisustvovali Sejdiju i Kurti, zatražio da se „bez odlaganja“ konstituiše Skupština i formira nova izvršna vlast.

Kurtijeva stranka osvojila je 53 mandata na junskim izborima, a zajedno sa strankama nevećinskih nesrpskih zajednica ima najmanje 61 glas, koliko je potrebno za konstituisanje Skupštine i formiranje nove vlade.

Međutim, da bi glasanje za novog predsednika Kosova bilo validno, potrebno je prisustvo 80 poslanika u Skupštini sa 120 mesta.

Zajedno sa 18 mandata DSK, to je najmanje 81 glas, što je dovoljno za izbor novog predsednika, ukoliko bi najmanje 80 poslanika ostalo u sali.

Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti i predsednik Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku juče su postigli dogovor da Bekim Sejdiju bude kandidat za predsednika Kosova. Sejdiju je pravnik, diplomata i univerzitetski profesor, koji je tokom karijere obavljao više funkcija u pravosuđu i diplomatskoj službi Kosova.