EFJ: Pritisci na novinare na Kosovu u slučaju srpskih medija dodatno pogoršani

Sloboda medija na Kosovu beleži pad od 2023. godine usled niza negativnih dešavanja, što zahteva hitnu političku reakciju vlade. U slučaju srpskih i drugih medija koji ne pripadaju većinskoj zajednici, pritisci su dodatno pojačani pretnjama stranih vlada i ograničenim pristupom javnim informacijama na njihovim jezicima, zaključila je danas Međunarodna misija za slobodu medija, uključujući Evropsku federaciju novinara (EFJ).

Nakon dvodnevne posete Prištini, koalicija organizacija za slobodu medija u okviru Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara saopštila je da je stabilan nivo medijskih sloboda na Kosovu, kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, zamenjen periodom pogoršanja tokom protekle tri godine.

„Iako Kosovo ima pluralistički medijski pejzaž, nizak nivo fizičkog nasilja nad novinarima i široko zakonodavno usklađivanje sa evropskim i međunarodnim standardima, određeni standardi slobode medija potkopani su delovanjem vladajuće stranke Samoopredeljenje“, navodi se u zaključku objavljenom na sajtu EFJ.

Navodi se da su glavni faktori za takvu ocenu proglašenje neustavnim Zakona o medijima, koji je bio usvojen i koji bi povećao političku kontrolu nad Nezavisnom komisijom za medije, nedovoljno finansiranje i politički pritisci na Radio-televiziju Kosova (RTK), kao i kontinuirani porast verbalnog targetiranja i omalovažavanja novinara od strane političara vladajuće stranke Samoopredeljenje.

Ova dešavanja, ističe se, „potkopala su pozitivan trend Kosova u oblasti slobode i razvoja medija od sticanja nezavisnosti i time narušila njegov status jasnog regionalnog lidera u oblasti slobode medija u procesu pristupanja EU“.

Kada je reč o bezbednosti novinara na Kosovu, predstavnici medija u velikoj meri su izrazili poverenje u nedavni odgovor tužilaštva, dok je delegacija primetila i pozdravila unapređeno postupanje sudova u ovim slučajevima.

Posebno je pozdravljena nedavno usvojena Strategija Sudskog saveta Kosova za unapređenje pristupa pravdi za period 2026–2028, koja daje prioritet slučajevima bezbednosti novinara, klevete i SLAPP tužbi usmerenih protiv novinara, a, kako se navodi, već daje rezultate jer je više slučajeva brzo rešeno pred sudovima.

Dodaje se da je ukupan broj slučajeva koje je dokumentovalo Udruženje novinara Kosova, uključujući omalovažavanje, diskreditaciju i onlajn uznemiravanje novinara, naročito od strane političkih aktera, drastično porastao poslednjih godina, dostižući vrhunac 2025. godine. Kao glavni izvor tih napada navode se političari Samoopredeljenja.

„Posebno alarmantan trend koji su identifikovali brojni akteri u medijima jeste korišćenje toksičnih narativa od strane zvaničnika Samoopredeljenja, koji novinare koji postavljaju legitimna pitanja lažno prikazuju kao srpske ‘plaćenike’ i ‘agente’ koje finansiraju strane sile. U slučaju srpskih i drugih medija koji nisu iz većinske zajednice, ovi pritisci dodatno su pogoršani pretnjama stranih vlada i ograničenim pristupom javnim informacijama na njihovim jezicima“, navodi se u zaključku Međunarodne misije za slobodu medija.

Pravni okvir za slobodu medija i bezbednost novinara na Kosovu u velikoj meri ostaje usklađen sa standardima EU, a u poslednjim godinama nijedan novinar nije uhapšen. Tokom sastanaka sa predstavnicima misije, premijer Kosova Aljbin Kurti dao je usmene garancije da kleveta neće ponovo biti kriminalizovana, što je u suprotnosti sa nedavnim pozivima pojedinih visokih zvaničnika Samoopredeljenja.

„S obzirom na to da je sloboda medija ključni stub procesa pristupanja Kosova EU, aktuelna vlada mora da uloži značajne napore kako bi obnovila poverenje u svoje demokratske kapacitete i vratila se na put napretka u oblasti slobode medija, koji je zemlja ostvarivala tokom poslednjih petnaest godina. Kako bi podržali ovaj proces, partneri misije će objaviti izveštaj sa nalazima i preporukama za vladu, koji će biti podeljen sa Savetom Evrope, Evropskom unijom, Ujedinjenim nacijama i Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju“, navodi se.

Misija u Prištini održana je od 24. do 26. marta. Delegacija se sastala sa premijerom Aljbinom Kurtijem, kao i sa urednicima i novinarima, predstavnicima pravosuđa, regulatornih tela i javnog servisa RTK.

U misiji su učestvovali Udruženje evropskih novinara (AEJ), Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), Evropska federacija novinara (EFJ), Index on Censorship, Međunarodni institut za štampu (IPI), Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT) i Reporteri bez granica (RSF), uz podršku Udruženja novinara Kosova (AJK). Slična misija organizovana je 2022. godine.