Evropska komisija o Kosovu: Jednostrani potezi ne doprinose normalizaciji odnosa sa Beogradom

Dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, uz posredovanje Evropske unije, uprkos značajnom uticaju unutrašnjih političkih dešavanja, nastavljen je tokom izveštajnog perioda redovnim sastancima na nivou glavnih pregovarača i na tehničkom nivou, u bilateralnom i trilateralnom formatu, navodi se u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije o Kosovu. U dokumentu se dodaje da je ostvaren određeni napredak, ali sprovođenje preostalih obaveza iz dijaloga je ograničeno i dodatno otežano jednostranim potezima i retorikom koja ne doprinosi normalizaciji.

„Osim pitanja nestalih lica, nijedna strana nije ostvarila primetan napredak u sprovođenju Ohridskog sporazuma iz 2023. godine. Obe strane treba da pokažu veću posvećenost svojim obavezama, da se uzdrže od jednostranih poteza i retorike koja šteti normalizaciji odnosa i da se konstruktivno angažuju u rešavanju otvorenih pitanja“, navedeno je u ovogodišnjem izveštaju.

Podseća se da je Kosovo u aprilu 2026. godine imenovalo ambasadora Agrona Bajramija za glavnog pregovarača, koji je na toj funkciji zamenio bivšeg zamenika premijera Besnika Bisljimija.

„Visoka predstavnica EU i potpredsednica Evropske komisije Kaja Kalas i dalje je spremna da održi sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga čim se za to steknu uslovi“, dodaje se u Izveštaju.

U tekstu se dodaje da se od Kosova i Srbije očekuje da sprovedu sve svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa i njegovog aneksa za sprovođenje  - Ohridski sporazum iz 2023. godine, kao i sve ranije sporazume iz dijaloga, u skladu sa zvaničnim ponovnim opredeljenjem iz septembra i oktobra 2024. godine, bez odlaganja i preduslova.

„To uključuje i aranžmane za samoupravljanje srpske zajednice na Kosovu. Od Kosova se očekuje da započne proces koji vodi ka njihovom uspostavljanju, dok se od Srbije očekuje da paralelno pokrene priznavanje kosovskih dokumenata, simbola i institucija. Nijedna strana nije ostvarila dovoljan napredak“, poručuje Evropska komisija.

Ohridski sporazum iz 2023. godine važeći je i pravno obavezujući za obe strane, a nikakve formalnosti, uključujući one koje se odnose na njegovo usvajanje ili „formalizaciju“, ne bi trebalo da ometaju njegovo sprovođenje.

„Normalizacija i sprovođenje obaveza iz dijaloga ostaju ključni uslovi na evropskom putu obe strane, a u odsustvu napretka obe rizikuju da izgube važne prilike“, upozorava Evropska komisija.

Bezbednosna situacija

Tokom izveštajnog perioda, situacija na severu Kosova ostala je mirna, ali krhka. Povećan je broj postupaka i izjava koje ne doprinose normalizaciji odnosa. Evropska komisija upozorava da je Kosovo više puta preduzimalo mere suprotne obavezama iz dijaloga ili one koje podrivaju proces normalizacije.

„To uključuje policijske i administrativne postupke usmerene protiv struktura i službi koje podržava Srbija, hapšenja kosovskih Srba, kao i odbijanje povlačenja ostavki sudija i tužilaca iz srpske zajednice, čime je podrivena njihova reintegracija. Evropska unija je 21. jula i 28. avgusta izrazila duboku zabrinutost, između ostalog zbog izostanka koordinacije i negativnog uticaja na lokalne zajednice i njihov pristup osnovnim javnim i socijalnim uslugama“, navedeno je u Izveštaju.

Komisija dodaje da je Srbija, sa druge strane, više puta postupala suprotno svojim obavezama iz Ohridskog sporazuma iz 2023. godine, uključujući lobiranje protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, posebno u Savetu Evrope i Interpolu.

„Ovi postupci i ponovljena zapaljiva retorika srpskih zvaničnika nastavljaju da podrivaju normalizaciju odnosa. Srbija nije preduzela nijedan značajan korak kako bi obezbedila odgovornost za oružani napad na Kosovsku policiju koji su 24. septembra 2023. godine u Banjskoj izveli naoružani napadači kosovski Srbi“, dodaje se u tekstu.

Povlačenje kosovskih Srba iz institucija Kosova u novembru 2022. godine, prema oceni Komisije, predstavljalo je kršenje obaveza Srbije iz dijaloga, u skladu sa Prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa iz aprila 2013. godine  i dovelo do ukidanja ključnih rezultata Sporazuma o pravosuđu iz 2015. godine.

„Od novembra 2022. godine, EU dosledno poziva Beograd da podrži reintegraciju kosovskih Srba u institucije Kosova, a Prištinu da to omogući. Unija je zato pozdravila učešće kosovskih Srba u svim izbornim procesima na Kosovu tokom 2025. i 2026. godine, uključujući stupanje na dužnost novoizabranih gradonačelnika iz srpske zajednice u četiri severne opštine u decembru 2025. godine“, navedeno je u dokumentu.

U skladu sa pozivom EU da Srbija napravi prvi korak, sudije, tužioci i administrativno osoblje iz srpske zajednice povukli su 15. jula 2026. godine ostavke koje su podneli tri i po godine ranije.

„To je predstavljalo važan prvi korak ka poništavanju posledica povlačenja iz institucija 2022. godine i otvorilo mogućnost za reintegraciju srpskog pravosudnog osoblja. Naknadne odluke Tužilačkog saveta Kosova, Sudskog saveta Kosova i vršioca dužnosti predsednika da prihvate povučene ostavke sprečile su dalji napredak. Te odluke nisu u skladu sa ciljevima i obavezama Kosova iz Sporazuma o pravosuđu iz 2015. godine“, konstatuje se u Izveštaju.

Kosovo nije omogućilo reintegraciju srpskog pravosudnog osoblja. Naknadni konkurs za zapošljavanje, sa kvotom za tužioce iz srpske zajednice, nije bio uspešan.

Zajednica srpskih opština

Kada je reč o Zajednici srpskih opština, Evropska komisija je ocenila da nije ostvaren napredak u pravcu njenog uspostavljanja, kako je predviđeno Briselskim sporazumom iz 2013. godine i Sporazumom o opštim principima i glavnim elementima iz avgusta 2015. godine.

Od Kosova se očekuje da pokrene ovaj proces, u skladu sa obavezama iz dijaloga, uključujući i one iz Ohridskog sporazuma iz 2023. godine. Od obe strane očekuje se konstruktivno angažovanje bez daljeg odlaganja.

„Status struktura i službi koje podržava Srbija na Kosovu potrebno je rešiti u potpunosti u skladu sa sporazumima iz dijaloga i kosovskim zakonima, a ne kroz nekoordinisane mere. EU insistira na strukturisanim konsultacijama sa predstavnicima srpske zajednice na Kosovu kako bi se obezbedilo njihovo suštinsko učešće“, piše u Izveštaju.

Prema navodima, proces bi trebalo da se odvija u bliskoj saradnji sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog.

Most na Ibru

„Radovi na Mostu na Ibru u Mitrovici, uključujući dodatne procene i konsultacije, završeni su. Stav EU ostaje da most treba da bude otvoren“, navodi se u dokumentu.

Iako su tehnički uslovi ispunjeni, potrebno je unaprediti efikasnu koordinaciju i suštinske konsultacije između nadležnih opština i institucija na centralnom nivou kako bi most služio svim zajednicama. 

„Sprovođenje energetskih sporazuma iz 2013. i 2015. godine, kao i Energetske mape puta iz 2022. godine je nastavljeno. Srpski operator prenosnog sistema EMS još nije utvrdio neto prenosne kapacitete na interkonekciji sa Kosovom, čime je onemogućena raspodela prekograničnih kapaciteta učesnicima na tržištu. To negativno utiče na sigurnost snabdevanja i konkurenciju i povećava cene uvoza električne energije“, navodi Evropska komisija.

Srbija treba da reši ovaj dugogodišnji problem, uključujući ispunjavanje obaveza iz Ugovora o Energetskoj zajednici.

Kada je reč o sprovođenju nekoliko tehničkih sporazuma iz dijaloga iz perioda 2011–2012. godine obe strane treba da nastave sprovođenje aranžmana o regionalnom predstavljanju i saradnji, koji omogućavaju učešće Kosova na regionalnim forumima.

„Nijedna strana ne bi trebalo da blokira regionalne forume zbog bilateralnih sporova. Sprovođenje sporazuma o katastru i priznavanju univerzitetskih diploma i dalje je na čekanju zbog Srbije“, navodi se u izveštaju u kojem se dodaje i da Srbija još nije rešila pitanje premeštenih administrativnih carinskih struktura koje posluju na teritoriji Srbije pod kosovskim nazivima.

Privremeni zajednički prelazi između Kosova i Srbije i dalje su u funkciji, ali njihovo sprovođenje nije u potpunosti završeno. Od šest stalnih zajedničkih prelaza uspostavljena su samo dva – Merdare i Mutivode. Komisija poziva Srbiju da zatvori ilegalne puteve i obilaznice i omogući nastavak zajedničkih sastanaka o integrisanom upravljanju prelazima, uz posredovanje EU, na svim nivoima - lokalnom, regionalnom i centralnom.

Ostvaren je ograničen napredak u otklanjanju nedostataka u održavanju privremenih prelaza na teritoriji Srbije, ali i dalje postoje značajni problemi, uključujući pitanja zdravlja i bezbednosti.

Kosovo treba da obezbedi slobodan protok robe preko svih određenih zajedničkih prelaza, u skladu sa svojim obavezama iz dijaloga.

„EU pozdravlja ukupno zadovoljavajuće sprovođenje sporazuma od 14. marta 2026. godine o primeni Zakona o strancima, kao i mogućnosti koje su otvorene za upis činjenica o građanskom statusu u kosovski sistem na osnovu dokumenata izdatih u Srbiji. Kosovo se ohrabruje da pronađe dugoročno rešenje koje će obezbediti efikasan postupak registracije za sve koji žive, rade ili studiraju na Kosovu, kako bi mogli da dobiju neophodnu dokumentaciju“, dodaje se.

Komisija navodi da nije bilo napretka u rešavanju preostalih pitanja u okviru sporazuma o telekomunikacijama, zbog čega poziva obe strane da u potpunosti da poštuju sporazume, reše međusobne smetnje u korišćenju frekvencija između srpskih i kosovskih mobilnih operatera i obezbede odgovarajući kvalitet poštanskih usluga za sve zajednice.

Evropska komisija konstatuje da je ostvaren je ograničen napredak posle odluke Vlade Srbije da preduzme korake ka ponovnom uspostavljanju saradnje u oblasti uzajamne pravne pomoći, posle dužeg prekida koji je izazvao Beograd. Srpski sudovi ponovo su počeli da koriste kanale za uzajamnu pravnu pomoć u veoma ograničenom broju slučajeva.

Posete zvaničnika

Obe strane nastavile su da ne ispunjavaju u potpunosti aranžmane o zvaničnim posetama, pri čemu su najavljene posete odbijane sa obe strane.

EU pozdravlja činjenicu da su dve posete patrijarha Srpske pravoslavne crkve Kosovu, uključujući posetu tokom pravoslavnog Uskrsa, kao i poseta vršioca dužnosti ministra kulture i turizma Kosova Preševu, Medveđi i Bujanovcu, protekle bez incidenata.

„Kosovo i Srbija treba da omoguće posete svojih glavnih pregovarača, drugih vladinih zvaničnika i verskih predstavnika kada su one najavljene i organizovane u skladu sa važećim aranžmanima. To nije bio slučaj sa većinom najavljenih poseta. Od zvaničnih posetilaca očekuje se da se uzdrže od izjava i ponašanja koji produbljuju podele“, navedeno je u izveštaju.

EU pozdravlja prvi sastanak Zajedničke komisije za nestala lica, održan u januaru 2026. godine, sa ciljem unapređenja sprovođenja Političke deklaracije o nestalim licima, usvojene u maju 2023. godine, nakon čega je u aprilu održan tehnički sastanak o pristupu arhivama. To predstavlja napredak u operativnom sprovođenju Deklaracije iz 2023. godine, iako je potrebna dalja saradnja. Od obe strane se očekuje da se uzdrže od politizacije ovog humanitarnog pitanja i unaprede međusobnu saradnju.

Izmene Zakona o specijalizovanim većima

Skupština je 6. oktobra 2026. godine usvojila izmene Zakona o Specijalizovanim većima Kosova i Specijalizovanom tužilaštvu. Predsednik je 22. oktobra vratio propis u Skupštinu Kosova na ponovno razmatranje.

„Predložene izmene izazivaju ozbiljnu zabrinutost u pogledu međunarodnih obaveza Kosova i poštovanja osnovnih načela vladavine prava, a posebno u pogledu nezavisnosti pravosuđa, zaštite žrtava i svedoka, kontinuiteta procesnih prava i delotvorne odgovornosti za ratne zločine“, ukazuje Komisija.

Izmene pokreću i pitanja u vezi sa njihovom ustavnošću.

„Izazovi u obezbeđivanju delotvorne primene izmena Zakona o Tužilačkom savetu Kosova ukazuju na ograničenu svest o odgovornosti i posvećenost reformama, kao i na nastavak uticaja određenih interesnih grupa. Posebnu zabrinutost izazivaju nalozi za hapšenje izdati sa retroaktivnim dejstvom, kao i primena relevantnih procedura i zaštitnih mehanizama“, dodaje se.

Kada je reč o upravljanju, tehnička vlada na Kosovu je delovala sa ograničenim ovlašćenjima tokom pauze u radu Skupštine. Puna ovlašćenja je ponovo preuzela nakratko u februaru 2026. godine, a zatim ponovo nakon perioda obuhvaćenog izveštajem, u septembru 2026. godine.

„Izazovi u odnosima između centralnih institucija i opština i dalje postoje. Koordinacija je i dalje reaktivna, pri čemu se opštine suočavaju sa kašnjenjima i nedostatkom kapaciteta. Uprkos deeskalaciji i napretku ostvarenom kroz mirne i inkluzivne lokalne izbore, kao i izbor gradonačelnika iz redova kosovskih Srba u opštinama na severu, te opštine su i dalje ograničene u obavljanju svojih nadležnosti“.

Osnovna prava

Pravni i institucionalni okvir za promovisanje, zaštitu i sprovođenje ljudskih prava uglavnom je uspostavljen, ali je potrebno njegovo efikasnije sprovođenje. Trenutni napori na usklađivanju zakonodavstva sa međunarodnim standardima ljudskih prava, uključujući one sadržane u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom, za pohvalu su, ali zahtevaju veći zamah, navedeno je u Izveštaju.

Skupština takođe treba da, nakon uspostavljanja institucija posle izbora 2026. godine, hitno pokrene transparentan postupak za izbor ombudsmana i njegovih zamenika.

„Nedavne operacije sprovođenja zakona na severu Kosova, uključujući rušenje privatne imovine bez adekvatnog pravnog postupka, ukazuju na nedostatke u efikasnoj zaštiti imovinskih prava. Sprovode se mere koje su nepovratne, dok sudski sporovi još traju, što izaziva zabrinutost u pogledu pristupa delotvornom pravnom leku“, upozorava Komisija.