Ekonomist: Uloga Amerike u obaranju Aljbina Kurtija

Ekonomist - Aljbin Kurti
Izvor: Ekonomist - PrtSc

Kosovska vlada koju je predvodio radikalni reformator Aljbin Kurti "stradala je od koronavirusa 25. marta kada su joj kosovski poslanici izglasali nepoverenje, a to su možda učinili i na zahtev Amerike", piše "Ekonomist“.

Prema pisanju londonskog lista, koje prenosi Koha, američka administracija na čijem je čelu Donald Tramp želela je otvorenog premijera kako bi postigla mirovni sporazum na Кosovu, a uspeh toga bi pripisali sebi, što bi im poslužilo i na predsedničkim izborima u Americi.

"Ekonomist“ dalje navodi da je Кurti proveo 20 godina vodeći proteste. Posle oktobarskih izbora, na kojima je osvojio najveći broj glasovi, pregovarao je o koaliciji sa drugom pobedničkom strankom DSК sa kojom je i uspeo da sastavi vladu. Кurti je, nakon što je preuzeo funkciju premijera, izjavio da će sada preuzeti vodeću ulogu u dijalogu sa Srbijom i rekao da se protivi teritorijalnoj razmeni sa Srbijom.

Kako se navodi u tekstu, Vučić je tada rekao da će sklopiti sporazum samo ako se ukine tarifa koja se nameće srpskoj robi. Кurti je pristao da ukine porez, ali tek kad ga je zamenio reciprocitetom. Predlog je, kaže se dalje, odbacio Ričard Grenel šef američke obaveštajne službe, koji je imenovan da vodi mirovni dijalog. Američka finansijska pomoć je obustavljena.

U međuvremenu, Kurtijev stalni neprijatelj predsednik Hašim Tači pregovarao je sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem o mirovnom sporazumu između Кosova i Srbije, piše engleski list.

U tekstu se ističe i da je Кosovo, čije je stanovništvo pretežno albansko, bilo provincija Srbije do rata na Balkanu 1990. godine, i dodaje se da Srbija nikada nije priznala nezavisnost Кosova, iako je to učinila većina evropskih zemalja.

Svrgavanje Aljbina Kurtija sa mesta premijera razljutilo je njegove pristalice, koje veruju da je on bio jedina šansa da spasi zemlju od korumpiranih lidera.

Veruju da će sada uslediti nedelje svađe na političkoj sceni Kosova, koje je, po pisanju "Ekonomista“, fragmentiran i nestabilan kutak Evrope, a sada je postao još neizvesniji.