Elek: Dokle god su na Kosovu NATO i KFOR, KBS ne mogu da se transformišu u vojsku

KBS
Izvor: Telegrafi

Kosovske bezbednosne snage se od početka svog postojanja oslanjaju u nabavci tehnike i u znanju na iskustva NATO, ističe za "Euronews Srbija" direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić i navodi da su KBS, ukoliko se izuzme njihovo ime, i po organizaciji i po delovanju vojska.

On kaže da su NATO i zemlje koje podržavaju nezavisnost Kosova procenile da "nije potrebno u ovom momentu izazivati dublje sukobe sa Srbijom i davati šansu Rusiji i Kini da iskoristi promenu terminologije". Objašnjava da je u formalno-pravnom smislu na snazi Rezolucija 1244, po kojoj se vojska kao takva ne pominje.

"Nije isključena, ali se ne pominje. Naravno, ima važniji razlog. To je ako se gledaju strateški prioriteti, vojni, politički, ekonomski NATO. Njima je Srbija ipak važan partner, i oni Srbiju vide eventualno kao budućeg člana", naglašava Janjić i dodaje da NATO sve vreme insistira na kontinuitetu sa Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244, čime obrazlaže svoj mandat.

Povodom Stoltenbergovih reči da neki NATO saveznici rade na bilateralnom nivou sa KBS na osnovu novog mandata, Janjić navodi da su SAD prve krenule u direktnu ispomoć, trening i uspostavljanje KBS po pravilima vojske, da bi se kasnije priključile i druge članice NATO. 

Kako je naglasio, raspodelu posla je prvo preuzela Amerika, a sada to treba da budu zemlje iz regiona.

I Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ističe da KBS imaju sve odlike vojske, iako se formalno ne zovu "vojska". 

On kaže da na Kosovu svi žele da vide zvaničnu transformaciju u vojsku jer je to jedan od elemenata državnosti. Ali, prema njegovim rečima, dokle god su na Kosovu NATO i KFOR, to ne bi smelo da se dogodi. 

"Mislim da to ne bi smelo da se desi jer ne postoji, da kažem, saglasnost, ali u perspektivi, gledajući u budućnost, KFOR je tu već 22 godine. Ja sam siguran da ne može beskonačno dugo da ostane", naveo je Elek. 

Kako dodaje, kada bi se politička situacija između Beograda i Prištine rešila, KFOR ne bi ostao. 

"I onda bi logično bilo očekivati da se na kraju tog procesa, sigurno ne uskoro, ali da se na kraju tog procesa pomirenja KBS zaista transformišu u vojsku, jer bi to bio onda garant neke bezbednosne situacije na Kosovu. Tako ja to vidim, ne mora nužno da bude tako", navodi on i dodaje da bi to bio poslednji korak koji bi mogao da se desi, tek možda nakon odlaska Kfora.

Stoltenberg je tokom najnovije posete Kosovu rekao još jednu važnu stvar, koja je izazvala reakcije i u Beogradu i u Prištini. Istakao je važnost poštovanja sporazuma zaključenog 2013. godine, prema kojem KBS ne bi trebalo da borave na severu Kosova bez prethodne saglasnosti Kfora i NATO komandanta.

"To je najbolji način kako bi se našao pravi balans, i da se izbegnu situacije koje mogu da potkopaju i oslabe pokušaje da se pronađe političko rešenje, i izbegne kraj koji bi potkopao dijalog Beograda i Prištine", naglasio je on.

Taj sporazum nedavno je bio tema i u parlamentu u Prištini, kada ga je premijer Kurti ocenio štetnim. 

Pitanje koje stalno provejava je i eventualno članstvo Kosova u NATO za koje se prištinski zvaničnici otvoreno zalažu. 

Bojan Elek ističe još jedan problem koji otežava put Prištine ka NATO. 

"Taj čuveni član 5 Vašingtonskog sporazuma kaže da sve države članice u slučaju napada na jednu zemlju računaju da je to napad na drugu, tako da u NATO ne može da uđe niko ko ima teritorijalnih problema", naveo je i pomenuo primere Kipra, Gruzije, Moldavije...

"Ne može tako ni Kosovo, zato što nijedna zemlja članica NATO neće pristati da na sebe preuzme obavezu da brani drugu zemlju koja tehnički nije zemlja i ne zna se gde joj je granica", navodi on i napominje da bi isti problem imala i Srbija, odnosno da ne bi mogla da postane članica NATO i kada bi htela, dok ne reši kosovsko pitanje.

Lii
05. Jul 2021.
Bravo vojske Kosova