Evropska mreža za ljudska prava pisala Osmani i Konjufci: Institucije da deluju nezavisno od političkog uplitanja

Evropska mreža za ljudska prava obratila se pismom kosovskoj predsednici Vjosi Osmani i predsedniku parlamenta Gljauku Konjufci, nakon što kosovska skupština nije usvojila godišnji izveštaj Ombudsmana za 2022. godinu, pozivajući ih da obezbede poštovanje "međunarodnih i regionalnih standarda koji se primenjuju za nacionalne institucije za ljudska prava i tela za ravnopravnost kao što je Ombudsman", prenosi Reporteri.

„Potpuna usklađenost sa Pariskim principima i nezavisna tela za ravnopravnost su stubovi ljudskih prava, demokratije i vladavine prava, koji igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju sprovođenja osnovnih prava na nacionalnom nivou. Evropska komisija, Evropski parlament i Savet EU prepoznaju ove institucije kao osnovne aktere za balansiranje moći u zemlji i za garantovanje poštovanja vladavine prava, demokratije i osnovnih prava“, navodi se, između ostalog, u pismu Evropske mreže za ljudska prava.

Dalje, u pismu se dodaje da zakonodavstvo institucije Ombudsmana Kosova uključuje odredbe za godišnji izveštaj koji će biti predstavljen i razmatran na plenarnoj sednici Skupštine.

„Odbijanje prijave predstavlja uznemirujući presedan za nepravedno mešanje u nalaze i preporuke Ombudsmana. To je takođe zabrinjavajuće za poverenje javnosti u instituciju, koja igra ključnu ulogu u promovisanju i zaštiti osnovnih prava pojedinaca na Kosovu i trenutno uživa veoma visok nivo poverenja i poštovanja javnosti“, navodi se u pismu.

U pismu Evropske mreže za ljudska prava se ističe da je "jedan od osnovnih zahteva Pariskih principa da Nacionalna institucija za ljudska prava treba da bude u stanju da deluje nezavisno od političkog uplitanja".

Oni navode i Venecijanske principe, gde se ističe da se godišnji izveštaji od strane vlasti moraju na odgovarajući način uzeti u obzir.

„Nezavisnost ovih institucija definisana je i direktivama EU 2024/1499 i 2024/1500, koje uspostavljaju minimalne standarde za tela za ravnopravnost. Od država članica se zahteva da usvoje mere kako bi osigurale da tela za ravnopravnost rade nezavisno i bez spoljnog uticaja. Takođe, ove institucije ne bi trebalo da traže ili dobijaju uputstva od Vlade ili bilo kog drugog javnog ili privatnog subjekta u vršenju poslova i ovlašćenja, što podrazumeva i izradu godišnjeg izveštaja o radu“, navodi se u pismu.

Između ostalih, Evropska mreža za ljudska prava u ovom pismu izražava svoju zabrinutost, jer pomenuti događaji mogu sprečiti Ombudsmana da efikasno i nezavisno obavlja svoj posao. 

„Vlada i parlament na Kosovu, kao i sve vlade i parlamenti na globalnom nivou, imaju dužnost da obezbede da institucije koje nadgledaju državu budu zaštićene od mešanja. Ove institucije moraju biti slobodne da vrše svoj mandat za promovisanje i zaštitu ljudskih prava, jednakosti, dobrog upravljanja i vladavine prava“, navodi se u pismu.