FHP: Prošle godine 50 postupaka protiv 154 pripadnika srpskih snaga za ratne zločine

Fond za humanitarno pravo predstavio je izveštaj o praćenju suđenja za ratne zločine na Kosovu tokom 2025. godine u kome je navedeno da su tokom prošle godine vođeni ili pokrenuti krivični postupci u 50 predmeta protiv 154 pripadnika srpskih snaga optuženih za ratne zločine, dok je za isto delo podignuto 15 optužnica, od kojih deset u odsustvu.

Autor izveštaja „Suđenja u odsustvu za ratne zločine: Između statistike i realnosti pravde“, Amer Alija iz Fonda za humanitarno pravo kazao je da su ispraćena 182 sudska ročišta.

„Izveštaj ukazuje da je tokom 2025. godine vođen krivični postupak u 50 predmeta protiv 154 pripadnika srpskih snaga koji su okrivljeni za ratne zločine. Ovo uključuje i 24 optužnice u odsustvu protiv 120 okrivljenih u odsustvu. Tokom 2025. godine Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo je podiglo 15 novih optužnica. Od ovih 15 optužnica, deset su optužnice u odsustvu“, rekao je Alija.

Tokom 2025. godine Specijalno odeljenje Osnovnog suda u Prištini je donelo i deset presuda za ratne zločine, dodao je Alija.

„Jedno lice je oslobođeno optužbe. Treba istaći da u tri od ovih predmeta okrivljeni su osuđeni u odsustvu maksimalnom kaznom zatvora u trajanju od 15 godina. Ovaj vidljiv porast u broju postupaka u odsustvu čini nužnim da samo društvo i institucije ovo dublje sagledaju, da li se putem ovih procesa ispunjava istinski cilj pravde, rasvetljavanje istine i obezbeđivanje pravde žrtvama ili se stvara stvarnost gde pravda ostaje više formalno-proceduralnog tipa“, kazao je on.

Kako je istakao, suđenja u odsustvu zahtevaju posebnu pažnju, jer se pravda ne može izmeriti brojem optužnica, koji je, dodao je, u porastu.

„Izveštaj takođe beleži važna dešavanja u pravosudnom sistemu, uključujući jačanje Uprave za istragu ratnih zločina u sklopu Kosovske policije, kao i rad na desetinama predmeta u sklopu Specijalnog odeljenja Osnovnog suda u Prištini. Posebno mesto zauzima vođenje suđenja u odsustvu koje, iako dozvoljeno u skladu sa zakonom i koje se primenjuje sve više i više, ostaje instrument koji zahteva posebnu pažnju. Pravda ne može da se izmeri samo brojem optužnica ili brojem presuda, već poverenjem da je proces bio pravičan, potpun i razumljiv za žrtve i za celokupno društvo“, naveo je Alija.

Predsednik Fonda za humanitarno pravo i moderator okruglog stola Bekim Bljakaj istakao je da su se kontinuirani napori u rešavanju tog pitanja suočili sa mnogim izazovima.

„Od nedostatka kapaciteta i poteškoća u obezbeđivanju dokaza, pa sve do nedostatka međuinstitucionalne i međunarodne saradnje. Ovi izazovi su direktno uticali na kvalitet pravde koja je pružena žrtvama. Međutim, u poslednjim godinama, a posebno tokom 2025. godine, zabeležen je značajan porast broja optužnica u odsustvu. Ovo je otvorilo novo poglavlje u tretiranju slučajeva ratnih zločina, ali je istovremeno pokrenulo i značajne pravne i praktične dileme, posebno u vezi sa standardima pravičnog suđenja i pravima optuženih“, naveo je Bljakaj.

Kako je dodao, po pitanju rešavanja ratnih zločina u suđenjima u odsustvu, vreme nije saveznik pravde.

„U tom kontekstu, od suštinske je važnosti da postavimo neka ključna pitanja: da li uspevamo da uravnotežimo potrebu za pravdom sa poštovanjem međunarodnih standarda i da li se žrtvama nudi više od pukih obećanja o efikasnoj i pouzdanoj pravdi nakon više od dve decenije? Jer u suštini, ovo nije samo pitanje pravne prirode, već predstavlja pitanje pravde za žrtve, njihove porodice i društvo u celini.Nakon više od dve decenije, jasno je da vreme više nije saveznik pravde; naprotiv, postizanje pravde postaje sve teže. Upravo iz tog razloga je važno uložiti maksimalne napore koji će biti oličeni u institucionalnoj posvećenosti“, dodao je on.

Ambasador Švajcarske na Kosovu Jirg Špreher kazao je da povećan broj optižnica ne mora da znači i pravdu.

„Današnja diskusija zapravo oslikava rezultate koji su ostvareni, a po meni oslikava ključno pitanje. Iako imamo veći broj optužnica, što može sugerisati na institucionalnu aktivnost i napredak, ovo nužno samo po sebi ne znači da dolazimo i da se ispunjava pravda“, naglasio je.

Kako je dodao, važna stvar jeste da li ovi procesi vode ka odgovornosti, pravičnom suđenju i osećaju pravde.

„Suđenja u odsustvu bi trebalo da se koriste samo u izuzetnim okolnostima, u skladu sa standardima uspostavljenim na nivou međunarodne zajednice i Evropskog suda za ljudska prava. Zaštitne mere moraju da se obezbede, kao što je delotvoran pravni zastupnik odbrane. Rat i kršenje ljudskih prava ostavljaju trajne ožiljke. Švajcarska je takođe podržala suočavanje sa prošlošću. Verujemo da su ovakve inicijative od suštinske važnosti da izgradimo inkluzivno društvo. Ovi napori bi trebalo da se nastave i trebalo bi i dalje da doprinesu da se rane zaleče i da se kasnije postavi temelj za trajni mir“, kazao je ambasador.

Sudija Apelacionog suda Valjon Kurtaj istakao je da su nastankom kosovskih propisa sudovi i tužilaštvo počeli da se bave pitanjem suđenja u odsustvu.

„Apelacioni sud je uspostavio standard, kriterijume koji moraju da se ispune kada je reč o kampanji javnog informisanja, gde okrivljeni mora da bude obavešten kako može doći do suđenja u odsustvu, ukoliko je zaista u bekstvu. Mi smo uspostavili standard i to nismo učinili oklevanjem, profesionalno, već i uz pomoć samog Fonda za humanitarno pravo. Održali smo nekoliko okruglih stolova gde smo pozvali i same sudije iz Strazbura da čujemo kakva je njihova praksa kada je reč o suđenju u odsustvu i koji je to standard koji mora da se ispuni kako se ovo ne bi smatralo povredom ljudskih prava i same Konvencije. Uskladili smo naše prakse, uskladili smo zakonodavstvo i verujem da su nam se otvorila vrata i naše zakonodavstvo sada u svakom trenutku dozvoljava da, u trenutku hapšenja, bilo koji osuđeni u odsustvu ima pravo da traži ponovno suđenje, što je izvanredno za demokratsko pravosuđe i pravo koje počiva na zdravim načelima“, rekao je Kurtaj.

Smatra i da u ovakvim slučajevima ima pravde.

„Da li imamo pravdu u ovim slučajevima predmetima, mislim da imamo pošto je Specijalno odeljenje gde sam i sam služio vrlo pažljivo, obazrivo, a verujem i na nivou Apelacionog suda gde se nalazim sada. Da li ćemo dati kompenzaciju žrtvama? To je nešto o čemu možemo da razgovaramo, ali svakako ovo je nešto za šta nisu krive naše institucije. Najbolja pravda je kada optuženi sedne na optuženičku klupu“, zaključio je Kurtaj.