General Lazarević: Ne smemo zaboraviti žrtve NATO agresije

I danas su bez odgovora pitanja zašto su svetski moćnici odlučili da napadnu našu suverenu zemlju i kako je moguće da je čitav slobodoljubivi i miroljubivi narod osuđen na uništenje, kaže general-pukovnik u penziji Vladimir Lazarević, komandant Prištinskog korpusa, potom i Treće (Niške) armije Vojske Jugoslavije, krajem 20. i početkom 21. veka, prenosi Politika.

"Mesec mart, dok postoji sveta i veka, uvek će biti vreme evociranja uspomena na tragediju koju je naš narod doživeo tokom 78 dana bombardovanja u proleće 1999. godine. I uvek će biti period kada ćemo izražavati neprolazne bol i tugu za svom stradalom decom, za svim nedužnim žrtvama među civilima, kao i pripadnicima naše vojske i policije. Kao što ćemo se večno sećati svakog detalja iz tragedije koju je stanovnicima SR Jugoslavije i Srbije doneo 'Milosrdni anđeo', lažna humanitarna misija zločinačkog NATO-a", rekao je Lazarević.

On kaže da ćemo i ovog marta, 23. put, postaviti ista pitanja na koja do danas nismo dobili odgovor

"Zašto su svetski moćnici i njihov NATO napali našu zemlju kršeći sva međunarodna prava i povelje Ujedinjenih nacija i, svakako, kako je bilo moguće da ti isti moćnici čitav jedan slobodoljubiv i miroljubiv narod u srcu Balkana i Evrope osude na potpuno uništenje, čineći pritom najteže zločine posle Drugog svetskog rata. S posebnim pijetetom govorim o hrabrom srpskom narodu, o brojnim herojima i pripadnicima legendarnog Prištinskog korpusa Treće (Niške) armije Vojske SR Jugoslavije, koji su dali svoje živote za slobodu naše zemlje. Jer, mart će nas uvek podsećati na bespoštednu odbranu od NATO agresora 1999. godine. Podsećaće nas i na sve one čiji su belezi junaštva razasuti po čitavom Kosmetu, iz kojih i danas niču kosovski i srpski crveni božuri – od Prokletija i Juničkih planina, preko Košara, Paštrika, Koritnika i Gore, sve do Drenice i Nerodimlja. Uz pripadnike Prištinskog korpusa, koji su danonoćno bili na težištu odbrane, bez ikakvih dilema svako poštovanje pripada i svim borcima iz sastava Treće armije, ali i policije", rekao je Lazarević.

General Lazarević naglašava pokušaje komande NATO-a i pojedinih lidera najrazvijenijih zemalja sveta da propagandom nanesu bol i štetu našoj zemlji.

"Da se nikada ne bi zaboravilo, treba ponavljati kakve su poruke pre agresije i pre nego što je bombama, razornim projektilima i raketama severna alijansa nasrnula na našu zemlju, uz flagrantno kršenje međunarodnog prava, dobijane i širile se svetom. Od one da se 'Srbija mora sravniti kako bi postala ravna kao sto' ili da treba 'vratiti Srbiju u kameno doba', do one 'za 96 sati pokoriti i do pepela uništiti Srbiju' i 'naterati i primorati Srbiju da kleči'... S ponosom ističem poruke kojima su borci Prištinskog korpusa ispisali nove stranice naše inače bogate i burne istorije u proleće pre 23 godine, a koje su glasile: 'Mi ne odlučujemo o tome da li ćemo braniti svoju zemlju protiv snažnog neprijatelja koji nas napada, već koje svetinje branimo', 'Nama komanduje otadžbina', 'Naše granice ćemo odbraniti po svaku, pa i cenu života', 'Nema nazad, jer iza je Srbija', 'Za ovu zemlju vredi poginuti', kao i, što posebno ističem, poruka: 'I mrtva ću braniti našu Srbiju', koju je u jeku najtežih borbi na Kosmetu napisala Slađana Karađorđević, majka petoro dece, dobrovoljac i uvek u prvim borbenim redovima, iz 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije", ispričao je Lazarević.

Brojni čelnici NATO-a i komandanti snaga ove alijanse, naveo je general Lazarević, odmah posle Kumanovskog sporazuma potvrdili su da protiv odbrambenih snaga Srbije nisu mogli ništa da učine i da su pred "Četiri M" srpske odbrane (mobilnost, maskiranje, manevar i moral) morali da priznaju svoj neuspeh.

Svakog marta, naglašava general, treba se podsećati na vest pod oznakom "hitno", koju je "Njujork tajms" objavio 2. juna 1999. godine, a koju su, posle ovog lista, u sledećih pola sata objavili svi svetski mediji – da su "Operaciji ’Strela’, planiranoj u Pentagonu protiv Srbije, slomljena krila".

Kao i da je na prvu godišnjicu početka bombardovanja Srbije i SR Jugoslavije, 24. marta 2000. godine, glavnokomandujući vazduhoplovnih snaga NATO-a general Majkl Šort javno priznao zločin, rekavši -  "Srpskoj vojsci nismo mogli da učinimo ništa i zato smo gađali civilne ciljeve".

Vladimir Lazarević nedvosmisleno ukazuje da, ukoliko smo u Srbiji jedinstveni, moralno čvrsti i ukoliko "i u ovim teškim vremenima otadžbina komanduje nama", možemo da odolimo svim aktuelnim izazovima. Podržavajući u svemu i pozdravljajući sve stavove države Srbije, srpske vlade i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ovaj general ne sumnja da će naša zemlja i sada odoleti svim pritiscima.