Gogić: Začuđujuće izjave Osmani, dodvoravanje Trampu - distanciranje od Kurtija

Politikolog Ognjen Gogić ocenio je da poslednje izjave Vjose Osmani treba tumačiti kao dodvoravanje novoj američkoj administraciji Donalda Trampa, ali i pokušaj njenog distanciranja od politike premijera Aljbina Kurtija.

„Osmani zapravo sve vreme pokušava da se predstavi kao neko ko se u međunarodnim odnosima razlikuje od Kurtija i da se ponekad i distancira od njega, pre svega vezano za te jednostrane akcije koje preduzima Vlada Kosova koje su narušavale odnose Kosova sa SAD. S obzirom na činjenicu da se Tramp vraća u Belu kuću Osmani ima još veći razlog da se pokazuje kao više proamerički orijentisana nego Kurti“, izjavio je Gogić za Kosovo onlajn.

Kaže da razlog leži u verovanju da je upravo američka administracija tokom prvog mandata Trampa orkestrirala rušenje prve vlade Aljbina Kurtija, odnosno nije tolerisala njegovu „neposlušnost i jednostrane akcije“.

„Tako da - da, Osmani se dodvorava ovim izjavama novoj administraciji i pokušava da se predstavi kao konstruktivniji partner sa Kosova u odnosu na vladu koju vodi Kurti“, naglašava Gogić.

Komentarišući tvrdnje Osmani da bi SAD trebalo da budu posrednik u dijalogu Beograda i Prištine i da „potpis predsednika SAD mnogo više vredi od potpisa predsednika Srbije“, Gogić kaže da su ovakvi stavovi začuđujući.

„Te izjave Vjose Osmani su pomalo začuđujuće s obzirom na činjenicu da se u Ameriku vraća Tramp. Ti njeni apeli i pozivi imali bi više smisla da su svojevremeno upućeni Bajdenu za koga se verovalo da je naklonjeniji Prištini i kosovskim Albancima. Tako da je Vjosa Osmani sa tim zakasnila“, smatra Gogić.

Dodaje da je nejasno i na šta Osmani tačno misli kada govori o važnosti potpisa američkog predsednika.

„Nije jasno na šta zapravo SAD treba da stave svoj potpis. Pretpostavljamo da je reč o tome da ona želi da SAD budu garant toga da će Kosovo ući u međunarodne organizacije, pre svega u Nato. I ona zapravo u tim izjavama nudi jednu vrstu pogodbe Amerikancima, a to je da je Kosovo sa svoje strane sprovede neke od preuzetih obaveza, u prvom redu formiranje ZSO, a da zauzvrat Amerikanci budu ti koji će da garantovati da će Kosovo biti nagrađeno za to time što će postati deo, prvenstveno Natoa“, ističe Gogić.

Međutim, smatra da je i ovde reč o zakasnelom pozivu.

Podsećajući na raniju izjavu američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera da vlasti u Prištini da „troše strpljenje“ SAD, kao i da postaju sve manje motivisani da promovišu Kosovo u međunarodnim odnosima, Gogić kaže da je malo verovatno da bi nova administacija mogla da preuzme ulogu one koju je predvodio Džozef Bajden.

„A s druge strane, treba imati u vidu da na kraju, o članstvu Kosova u Natou ne odlučuju samo Amerikanci, već odlučuju i druge članice. Da su Amerikanci mogli da nateraju nepriznavače, četiri zemlje u Nato: Španiju, Rumuniju, Slovačku i Grčku da priznaju Kosovo i da prihvate da Kosovo postane deo Natoa, oni bi to već učinili za vreme Bajdena“, zaključuje Gogić.