Grdžaljiju: Sukob na Bliskom istoku će biti iskorišćen za povećanje cene nafte

Povećanje cena naftnih derivata zbog tenzija na Bliskom istoku teško pogađa ekonomiju Kosova, dok se suočavamo sa nedostatkom strateških rezervi i opštim rastom troškova života, ocenio je stručnjak za ekonomiju i bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaljiju, prenosi Ekonomija onlajn.

On je istakao da su posledice sukoba između Izraela i Irana, dodatno eskaliranog uključivanjem SAD i bombardovanjem iranskih nuklearnih centara, odmah osetne i na Kosovu.

„U eri globalizacije nema ekonomske distance. Svaki potres na berzama i finansijskim tržištima se brzo širi širom sveta. U tom pravcu verujem da su negativni efekti konflikta između Izraela i Irana vrlo rano počeli da se odražavaju, ne samo na Kosovu, već i u drugim zemljama kroz porast cena naftnih derivata“, rekao je Grdžaljiju.

Prema njegovim rečima, situacija je dodatno otežana zbog geostrateškog značaja morskih tesnaca kroz koje prolazi većina svetskih zaliha nafte.

„Sve je to poprimilo novu dimenziju uključivanjem SAD i bombardovanjem iranskih nuklearnih centara, što u strateškom smislu ima još agresivniji efekat, jer se koristi taj momentum za blokiranje redovnog snabdevanja tržišta naftnim derivatima i gasom. Sve to će uticati direktno i indirektno na povećanje cena i usluga, ne samo na Kosovu, već svuda u svetu“, izjavio je on, pominjući Ormuski i Malajski moreuz kao ključne tačke tranzita nafte u svetu.

Pored cena nafte, Grdžaljiju je ukazao i na druge faktore, kao što su nedostatak proizvodnje električne energije i potpuni uvoz iste, koji Kosovo čine posebno ranjivim na globalne krize.

„Sve zemlje su pogođene. Kosovo je više pogođeno iz razloga što u isto vreme, kada imamo rast cena električne energije, kada imamo samo uvoz električne energije, sada imamo i pokušaj ili postepeno povećanje cena naftnih derivata, što pogađa ne samo građane, već i privatni sektor, posebno proizvodni“, rekao je on.

Grdžaljiju upozorava da situacija direktno utiče na smanjenje kupovne moći i dalje osiromašenje građana.

„Opada konkurentnost, siromaši se potrošačka korpa građana, i u tom pravcu kupovna moć na Kosovu svakim danom je sve manja, jer imamo iste plate kao i pre predizborne kampanje“, dodao je on.

Grdžaljiju je zatražio ozbiljan pristup pitanju strateških rezervi, koje, kako kaže, Kosovo trenutno nema izgrađene na odgovarajući način.

„Verujem da je sada trenutak kada termin ‘strateške ili nacionalne rezerve strateških proizvoda’ treba da postane prioritet, da bude depolitizovan. Treba razmišljati o strateškim rezervama u interesu države, građana i privatnog sektora, a ne samo u interesu politike, jer najveća snaga ili jedan od najvećih pokazatelja razvijenih država jeste stabilnost ili garancija državnih rezervi, koje imaju za 60, 120 dana i više“, rekao je Grdžaljiju, dodajući da odsustvo tog komfora na Kosovu povećava rizik od direktnih uticaja međunarodnih kriza.

On je takođe kritikovao nedostatak kontrole na tržištu i spekulacije koje se dešavaju na štetu potrošača.

„Na Kosovu postoji špekulativna trgovina. Iskoristiće se ovaj momenat za podizanje cena nafte, bilo sa uticajem berzi ili bez. U psihologiji trgovca se zna da se cene brzo podižu, ali se nikada ne vraćaju na početni nivo. Mora se mobilisati tržišna inspekcija, moraju postojati kontrole i ne sme se dozvoliti da se ovaj trenutak iskoristi na štetu građana i preduzeća u korist određenih interesnih grupa“, rekao je Grdžaljiju.