Grubješić: Bez rešavanja kosovskog pitanja nemoguće je napredovati u procesu pridruživanja EU

Svim snagama smo se trudili da kosovsko pitanje i pridruživanje Evropskoj uniji budu dva paralelna procesa, ali su se oni stopili ulaskom Evropskog sporazuma i Aneksa u poglavlje 35, rekla je za N1 Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

„I da imate savršenu vladavinu prava i poglavlje 23, kosovsko pitanje je od ključnog značaja, istakla je Grubješić.

Ona je navela da svi oni koji se protive sprovođenju evropskog sporazumu o Kosovu, protive se evropskom putu Srbije, podsećajući da pregovori sa EU ne bi ni započeli da nije bilo Briselskog sporazuma.

Ona objašnjava da je poglavlje 35 jedno od blokirajućih poglavlja, pored poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava i bezbednost, a da je dijalog između Beograda i Prištine uvek bio glavni kriterijm u procesu pristupanja.

„Nemoguće je bez rešavanja kosovskog pitanja napredovati u procesu pridruživanja. I da imate savršenu vladavinu prava i poglavlje 23, kosovsko pitanje je od ključnog značaja“, istakla je Grubješić.

Dodaje da će pored tehničkih obaveza iz tehničkog dijaloga, pa potom Briselskog sporazma, sada i Evropski sporazum i njegov Aneks biti deo poglavlja 35, mada se još ne zna kako. „To nije definisano, to bi trebalo da Savet za opšte poslove predstavi. Oko toga treba da se slože zemlje članice i Srbija. Ali ne vrujem da će tu biti zadrške“, kazala je Grubješić.

Govoreći o takozvnaom „štapu i šargarepi“ kada je u pitanju ispunjenje obaveza iz Evropskog sporazuma, ona kaže da je u ovom slučaju štap mnogo veći od šargarepe.

Onima koji govore da se Srbiji ništa neće desiti ukoliko odustane od Evropskog sporazuma, poručuje da pročitaju šta u njemu piše i šta su napisali pomoćnici predsednika i premijera zemalja Kvinte.

„Lepo napisali, da nas već investitori pitaju da li je to sigurno mesto za ulaganje, da li su njihove investicije sigurne. To su sve posledice koje su mogle da nastanu da je odbijen sporazum i koje mogu da nastanu ako se odbije“, upozorava Grubješić.

Napominje da pre početka primene sporazuma postoje prethodna pitanja i zaostale obaveze, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.

Tu je, dodaje, i učešće Srpske liste na lokalnim izborima kako bi preuzela funkcije u ZSO.

Kao novi rok za ulazak Srbije u EU spominje se 2030. godina. Upitana da li je taj rok realan, ona odgovara da Srbija mora da obavi svoj deo posla, ali i EU mora da uradi svoj deo.

„Evropska unija mora da se opredeli da li će biti proširenja na Zapadni Balkan ili neće. Da li je to samo obećanje ili će se stvarno desiti? To ne amnestira Srbiju da odustane od obaveza. Sama EU još nje donela tu odluku oko proširenja. Nadam se da će doneti neku odluku o faznom širenju, da ne čekamo još sedam godina“, kazala je Grubješić.

Ocenila je da u junu neće biti otvoren klaster tri, iako je spreman, već da je decembar mesec kada je realno da se to desi.