Gudžić: Priština nastoji na učvrsti narativ o isključivoj albanskoj žrtvi i srpskoj krivici

Istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić smatra da se iza ponovnog otvaranja slučaja Račak i novih hapšenja Srba nalazi nastojanje Prištine da učvrsti narativ o isključivoj albanskoj žrtvi. Novinar Miloš Garić ukazuje da se slučaj aktuelizuje u trenutku kada se očekuju presude nekadašnjim liderima OVK u Hagu i dodaje da su prištinske institucije godinama radile na prikupljanju materijala i sastavljanju spiska osumnjičenih, prenosi RTS.

Govoreći o poslednjim hapšenjima Srba na Kosovu, Gudžić kaže da prištinske političke elite svoju državnost grade na narativu o isključivoj albanskoj žrtvi i isključivoj srpskoj krivici, zbog čega i posle skoro tri decenije ponovo otvaraju pitanje Račka.

„U takvom jednom modelu ima prostora samo za isključivo albansku žrtvu i isključivo srpsku agresiju. U tom kontekstu se može objasniti zašto 27 godina nakon rata Priština pokreće procese za ratne zločine i ponovo otvara priču oko Račka, iako je Račak odbačen u Haškom tribunalu“, ukazuje Gudžić, prenosi RTS.

Osvrćući se na raspoloženje srpske zajednice, Gudžić ocenjuje da među Srbima vlada osećaj nesigurnosti jer niko ne može da predvidi ko bi mogao da bude sledeći predmet istrage ili hapšenja.

„Dovoljno je da samo neko uperi prstom na nekog Srbina da taj Srbin bude uhapšen. Ceo proces će se zasnivati na izjavama svedoka ili fotografijama“, navodi Gudžić.

Na pitanje da li praktično svaki Srbin koji je tokom 1999. godine bio punoletan može da postane predmet istrage, Gudžić smatra da dosadašnja praksa na to ukazuje.

„Praksa je pokazala da je to vrlo moguće“, upozorava Gudžić.

Govoreći o razlozima zbog kojih se slučaj aktuelizuje upravo sada, novinar Miloš Garić ukazuje na vremensko poklapanje sa očekivanim presudama bivšim liderima takozvane OVK pred Specijalizovanim većima u Hagu.

„Dvadesetog jula očekuju se presude Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju i ostalima, gde se direktno baca svetlost na istinu o periodu 1998. i 1999. godine“, ističe Garić.

Smatra da bi i ograničeni obim optužnice protiv nekadašnjih vođa OVK mogao da dovede u pitanje narativ koji se godinama promoviše u delu albanske javnosti.

„I to je dovoljno da bi se osporila teza koju Albanci uporno pokušavaju da nametnu o potpunoj ispravnosti njihove borbe u tom periodu, o tome da UČK (tzv. OVK) nije napravila nikakav zločin i da nijedan Srbin nije stradao“, naglašava Garić.

Osvrćući se na tvrdnje o „genocidu nad Albancima“, Garić ocenjuje da je reč o temi na kojoj prištinske vlasti poslednjih godina insistiraju u političkom diskursu.

„Priča o genocidu je nešto što Aljbin Kurti poslednjih godina potpuno pokušava da afirmiše kao nešto na šta treba sa albanske strane staviti poseban akcenat, iako o genocidu ne postoji nijedan jedini dokaz“, navodi Garić.

Govoreći o istrazi koja je dovela do aktuelnih hapšenja, Garić kaže da je proces pokrenut nakon dolaska Aljbina Kurtija na vlast i da su prištinske institucije godinama radile na prikupljanju materijala i sastavljanju spiska osumnjičenih.

„Te liste optuženih su tajne. Oni su u međuvremenu uveli zakon po kojem mogu da vode suđenja u odsustvu, upravo sa namerom da bi mogli da vode ovakve sudske procese na način kako to sada rade“, navodi Garić.

Prema njegovoj oceni, način na koji su sprovedena nedavna hapšenja i određivanje pritvora ukazuju na duboke razlike u percepciji stvarnosti kod srpske i albanske zajednice na Kosovu.

„Mi ovde govorimo o jednom suštinskom problemu koji pokazuje da na prostoru Kosova i Metohije imamo dva različita sveta, potpuno dva različita kosmosa. Mi imamo jednu percepciju realnosti, a oni stvaraju potpuno drugačiju i mi se tu nigde ne dodirujemo“, ocenjuje Garić.

Osvrćući se na nedavna zatvaranja srpskih institucija i pritiske na srpsku zajednicu, Gudžić smatra da takvi potezi nisu posledica izbornog ciklusa već dugoročne politike vlasti u Prištini.

„Aljbin Kurti želi da sebe profiliše kao oca treće kosovske republike, kao nekoga ko će izbrisati i poslednje tragove srpskog prisustva na Kosovu i Metohiji, ali i poslednje tragove međunarodnog prisustva“, ukazuje Gudžić.

Gudžić ocenjuje da se Srbi u sadašnjem konceptu posmatraju kao prepreka punoj afirmaciji takozvane „kosovske državnosti“.

„Njegova logika je da će posredstvom Srba i međunarodna zajednica, ali i Srbija, imati uticaj na Kosovo. U tom kontekstu posmatram sve što se dešava poslednjih godina, a ne u kontekstu predizborne kampanje“, smatra Gudžić.

Na pitanje da li će se takva politika nastaviti i nakon izbora, Gudžić ne očekuje promene.

„Siguran sam da će se to nastaviti“, poručuje Gudžić.