Gudžić: Kosovo želi da širi mir u svetu, a ne može da obezbedi miran povratak proteranih Srba

Istoričar Aleksandar Gudžić ocenio je odluku Kosova o slanju pripadnika KBS u mirovnu misiju kao paradoks, ističući da Priština želi da širi mir u svetu, a više od dve i po decenije ne može da obezbedi siguran i miran povratak proteranih Srba. Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta IFIMES, naglašava da učešće KBS-a u ovakvoj misiji krši i međunarodno pravo.

„Mi živimo u jednom paradoksu kosovskom, gde imamo sa jedne strane Kosovo koje želi da bude deo mirovnih inicijativa, a sa druge strane imamo par stotina hiljada Srba koji su još ‘99. proterani, koji se nisu vratili, kojima vlast u Prištini nije mogla da obezbedi siguran i miran povratak, a želi da širi negde mir u drugim delovima sveta koji su pogođeni ratom“, kaže Gudžić za Juronjuz Srbija.

Dodaje da najnovija odluka prištinskih vlasti jeste zapravo, ništa do drugo do jedan marketinški potez i želja aktuelne vlasti i aktulnih političkih elita koje su na vlasti, da skrenu pažnju kod trenutne administracije u Vašingtonu.

„Pitanje je, čak i da određeni broj pripadnika KBS-a ode na Bliski Istok, koliki će taj broj zaista biti i koliki će biti njihov realan uticaj i doprinos mirovnom procesu“, navodi Gudžić.

Ljeart Hodža, urednik ATV-a smatra da Kosovo treba da je u istoj liniji u spoljnoj politici sa SAD.

„Ako se stvori neko novo međunarodno telo gde je Kosovo član od početka i gde se tretira ravnopravno kao i sve ostale druge države, u striktno pragmatičnom političkom smislu, to je dobar i to je logičan potez. Što se KBS i angažmana u Gazi tiče, mislim da treba tu mnogo detalja da bude jasno, ali svi znamo da su do sada bili u nekim međunarodnim misijama, uglavnom sa Nacionalnom gardom Ajove, države unutar SAD i nije bilo nekih većih problema oko toga“, izjavio je on.

Zijad Bećirović, direktor Međunarodnog instituta IFIMES naglašava da eventualno slanje vojnika sa Kosova u Gazu „otvara niz kompleksnih političkih, pravnih i bezbednosnih pitanja, koja nadilaze samo operativnu dimenziju i stavljaju u širi kontekst regionalnih i globalnih odnosa“.

Posebno ističe da se Priština i dalje nalazi pod stalnim međunarodnim bezbednosnim okvirom Kfora, misije Natoa, te da bi svako angažovanje KBS-a izvan teritorije Kosova imalo snažan simbolički i politički efekat. To je, kako objašnjava, posebno značajno imajući u vidu da status Kosova još uvek nije univerzalno priznat, što uključuje i protivljenje Srbije.

Pokušaj Osmani da osigura mandat

Direktor IFIMES-a smatra da je ideja o angažovanju KBS-a delom i pokušaj odlazeće predsednice Vjose Osmani da osigura još jedan mandat.

On je istakao da je Osmani „pokušala da se približi američkim zvaničnicima, uključujući predsednika Trampa i druge, u cilju dobijanja podrške za reizbor“.

Međutim, Bećirović izražava sumnju da će Samoopredeljenje i premijer Kurti podržati njen reizbor, s obzirom na, kako navodi, njeno neinkluzivno vođenje i diskriminaciju prema određenim zajednicama.

Prema Bećiroviću, njeno pristupanje Odboru za mir desilo se bez saglasnosti vlade i još uvek nije potvrđeno od strane parlamenta, što ovo pitanje čini vrlo otvorenim.

Ad hok, kvazi telo

Bećirović objašnjava da problem nije samo u pitanju Kosova, već u legitimnosti samog Odbora za mir.

„Postoji sistem Ujedinjenih nacija, postoji Savet bezbednosti, i Poveljom Ujedinjenih nacija Savet bezbednosti je jedini koji može slati legalne mirovne snage bilo gde, pa uključujući na teritoriju Gaze“, decidno navodi Bećirović.

On Odbor za mir naziva „ad hok, kvazi telom“ koje pokušava da uspostavi paralelu sa Savetom bezbednosti. Činjenica da je Evropska unija prisustvovala sastanku Odbora za mir samo u svojstvu posmatrača, govori u prilog tome da je ova inicijativa u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Učešće KBS-a krši međunarodno pravo

Bećirović naglašava da je međunarodno pravo izuzetno važno, posebno za male i srednje države. Iako je Srbija na neki način bila „žrtva tog međunarodnog prava“, odustajanje od njega bilo bi „debakl za svaku zemlju, odnosno katastrofa“.

On takođe podseća da Priština nema vojsku u punom smislu reči, te da bi za njeno formiranje bila potrebna dvotrećinska većina glasova manjinskih zajednica, što trenutno nije slučaj. Samim tim, navodi Bećirović, učešće KBS-a u ovakvoj misiji krši međunarodno pravo, na šta su upozorili i brojni stručnjaci i institucije. Posebno kritikuje ideju da predsednik Tramp bude doživotno izabran za predsednika Odbora za mir, navodeći da nas te doživotne funkcije „podsećaju na neka davna vremena, a to su ti totalitaristički režimi“.

Uloga Odbora za mir u pozivanju KBS-a tumači se kao pokušaj stvaranja percepcije da ovo telo ima veće ingerencije od Ujedinjenih nacija. Međutim, Bećirović smatra da taj pokušaj neće uspeti. On upozorava da bi slanje vojnika sa Kosova u Gazu, bez jasnog mandata Ujedinjenih nacija ili šire međunarodne koalicije, moglo biti protumačeno kao jednostrano svrstavanje u izuzetno osetljivom bliskoistočnom sukobu. To bi, zaključuje, „moglo imati implikacije ne samo na bezbednost Kosova, već i na unutrašnju stabilnost Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i same Srbije“, s obzirom na duboke podele u ovim društvima kada su u pitanju percepcije bliskoistočnih kriza.

Bećirović na kraju ističe da Balkan ne sme postati „refleksna zona globalnih konflikata“, jer je region već opterećen nerešenim pitanjima iz devedesetih godina i osetljivim međuetničkim odnosima.

Odborom za mir u više navrata bavio se i Kosovo onlajn, a sagovornici su analizi procenili da on neće moći da zameni Ujedinjene nacije, već da predstavlja Trampov pokušaj da „stvori svoj svet“, jer nema nameru da se vrati u okvire međunarodnog prava.

Analitičari su za Kosovo onlajn govorili i o uzdržanost Aljbina Kurtija, ocenjujući da se radi ili o minimizaciji zasluga Osmani uoči glasanja za predsednika Kosova ili taktici nezameranja Evropi.