Gudžić: Ulpijana nije deo albanskog kulturnog nasleđa

Istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić ističe za Kosovo onlajn da pokušaj gašenja srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i gašenja sećanja na srpsko prisustvo na ovim prostorima nije od juče, te da u političkoj i naučnoj javnosti kosovskih Albanaca dominira narativ da su "Srbi okupirali Kosovo".

On navodi da se srpsko kulturno nasleđe na Kosovu može podeliti u nekoliko grupa.

U prvu, po njegovim rečima, spadaju crkve, manastiri, koji su remek dela umetnosti, slikarstva i graditeljstva, koji su pod zaštitom Uneska.

"Tu mislim na Dečane, Pećku Patrijaršiju, Bogorodicu Ljevišku i niz drugih manastira. U drugu grupu spadaju crkve koje su takođe remek dela umetnosti, duhovnosti, graditeljstva, koje su nastale u 19. veku i ranije, ali naročito ove u 19. veku, koje predstavljaju remek dela jednog posebnog, specifičnog raško-prizrenskog stila, nastalog u 19. veku u periodu nakon što su osmanske vlasti dozvolile obnovu crkava i manastira nakon onog Hatišerifa iz Gilhane. U treću kategoriju spadaju crkvišta, ali i spomenici od nacionalnog značaja", kaže Gudžić.

On, međutim, upozorava, da se zakoni o njihovoj zaštiti u praksi ne poštuju. 

"O onima koju su pod zaštitom Uneska brine Unesko, brinu kosovske institucije, ali brine i Republika Srbija. Na terenu te objekte obezbeđuje Kosovska policija. Položaj tih crkava i manastira je zakonski regulisan i oko njih postoji ta specijalna zaštićena zona. U praksi se, naravno, Ustav Kosova i zakonska regulativa, posebno ne poštuje, ne primenjuje. Tih zakona se u praksi niko ne pridržava, pa tako imamo tik uz Gazimestan, mesto gde se odigrala Kosovska bitka, da je albanski biznismen Orka ili Orča podigao objekat iako je u 50, 100, 200 metara oko zaštićene zone zabranjena bilo kakva gradnja", kaže naš sagovornik.

Podseća i da je manastir Visoki Dečani godinama vodio borbu za povraćaj 24 hektara zemljišta, a da je do 2015/16. kosovska Agencija za borbu protiv korupcije "koja je po slovu zakona dužna da štiti zakon i spreči bilo kakav oblik korupcije i nelegalne radnje", bila protivpravno u jednom objektu crkve Svetog Nikole u Prištini.

"To samo govori o neozbiljnosti i neodgovornosti kosovskih institucija koje treba po zakonu da štite prava i imovinu SPC. Najugroženiji su, i oni su na listi ugroženih, manastir Visoki Dečani koji je od 1999. do danas doživeo niz napada. Zatim, tu je Bogorodica Ljeviška koja je spaljena u pogromu 2004. godine. Ugrožene su i druge, ali najugroženije su one na listi Uneska", kaže Gudžić.

On ističe da "taj narativ i taj pokušaj gašenja srpskog kulturnog nasleđa, gašenja sećanja na srpsko prisustvo na ovim prostorima nije od juče, nije od Hovenijera", već da traje decenijama, aludirajući na nedavnu izjavu američkog ambasadora u Prištini da je Ulpijana "blago kulturnog naleđa Kosova".

"Iskustvo je pokazalo da nije dovoljno samo proterati Srbe, uništiti njihovo nasleđe, već je potrebno postaviti jedan nov narativ, utisnuti u svest običnih ljudi sećanje o albanskom kontinuitetu na tim prostorima. Taj narativ ima svoju osnovu mnogo pre Hovenijera, mnogo pre kosovske 'nezavisnosti'. Po tom narativu su Srbi okupirali Kosovo, najpre u vreme Nemanjića i na temeljima srpskih crkava i manastira gradili svoje crkve i manastire, da bi u nekom trenutku došlo do osmanskog oslobođenja albanskog naroda, da bi 1912. Srbi ponovo okupirali ovaj prostor", objašnjava ovaj istoričar.

Dodaje da će se taj narativ razvijati i da je kao takav dominantan kako u političkoj, tako i u intelektualnoj i naučnoj javnosti kosovskih Albanaca danas.

"Da li on odgovara istorijskoj istini, apsolutno ne. Ali on nije od juče i Albanci nisu jedini koji pokušavaju da prisvoje srpsko kulturno nasleđe na Balkanu. Slična  situacija se odvija i u današnjoj Severnoj Makedoniji, gde se manastiri koji su reprezentativni predstavnici srpskog kulturnog nasleđa predstavljaju kao makedonsko kulturno nasleđe i gde se imena srpskih ktitora i svetitelja  brišu. Pa tako u manastiru Lesnovo danas imamo kada uđemo u manastir fresku Svetog Save, gde stoji 'Sava, prvi arhiepiskop', ono 'srpski' je uklonjeno . Tako da Albanci nisu jedinstveni kada pokušavaju da prisvoje srpsko kulturno nasleđe, slično se odvija i u Bosni, do juče se to odvijalo i u Makedoniji. To je školski primer pokušaja stvaranja nacije na temeljima srpskog kulturnog nasleđa drugog naroda", ocenjuje Gudžić.

Govoreći o Ulpijani, on podseća da su u pitanju ostaci drevnog rimskog, vizantijskog grada, koji nema veze sa Albancima i da ne možemo govoriti o Ulpijani kao albanskom kulturnom nasleđu.

"Ja razumem kosovske institucije i uopšte kosovsku javnost, zašto toliko insistiraju na Ulpijani. Kada turisti ili neka delegacija sa Zapada dođu, najreprezentativnije što kosovski Albanci mogu da ponude svetu je Ulpijana. Tu jedino mogu da dođu. Ukoliko dođu u Gračanicu, tu će ih dočekati predstavnici SPC, ukoliko dođu u Novo Brdo, tu su vidljivi tragovi srpske prošlosti. Tako da je Ulpijana jedino mesto gde mogu da dođu i predstave strancima ono što Kosovo poseduje i da kroz narativ istaknu svoje ilirsko poreklo", zaključuje.