Gujon: Kosovo česta tema svetskih medija, na laži ćemo odgovoriti istinom

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Srbije Arno Gujon izjavio je da će specijalni timovi koji će se baviti suprostavljanjem lažnim vestima protiv Srbije biti na pet jezika, i da će pratiti i izveštavanja o Kosovu kao o jednoj o čestoj temi u svetskim medijima.

"Kosovo i Metohija jeste česta tema u zapadnim medijima i uopšte u svetskim medijima i mi tu moramo racionalno da postupimo i da objasnimo kakve stvari zapravo jesu. Na političkom nivou tako što ćemo da uvek istaknemo šta je dogovoreno, šta je potpisano, šta nije potpisano, šta je ispoštovano od strane Srbije, a šta nije od strane Prištine. I to na svakom nivou ljudi treba da znaju, jer to nama ide u korist zato što je Srbija uvek bila konstruktivna, Srbija je uvek držala do svoje reči, a to nije slučaj sa Prištinom. U okviru dijaloga Beograda i Prištine moramo da radimo na tome“, kazao je Gujon.

Naglašava da će pažnja s jedne strane biti usmerena na vlasti i diplomatiju određenih država, ali da je namera da se obrate narodima tih zemalja.

"Tako što ćemo objasniti kako žive Srbi danas na Kosovu i Metohiji. Kakvi su njihovi problemi u svakodnevnom životu, da kroz ljudsku priču, kroz ljudsku prizmu i kroz emocije dopremo do običnog građanina u Francuskoj, u Americi, u Nemačkoj. To je ono što je njima zanimljivo. I ako gledamo kako su radili oni koji su promovisali drugu stranu prethodnih 30 godina, oni nisu često govorili o visokoj politici, iako jesu, ali veoma često o toj ljudskoj sudbini. A mi želimo da se dotaknemo te ljudske sudbine, da je promovišemo, da je pokažemo, da objasnimo kako žive Srbi danas u Kosovu Polju, u Prizrenu ili u Kosovskom Pomoravlju“, naveo je Gujon.

Kazao je da će zaduženja specijalnih timova biti da se istinom bore protiv lažnih vesti o Srbiji.

„Istinom možemo da se borimo protiv tih lažnih vesti tako što ćemo svaki put, kad budu objavili lažnu vest da pošaljemo demanti. Kad budu rekli nešto negativno o Srbiji, da mi kažemo nešto pozitivno kroz autorske tekstove, kroz članke, kroz pojavljivanje u tamošnjim medijima. Takođe, želimo da organizujemo dolazak stranih novinara u Srbiju jer mislimo da je najbolji način da ljudi upoznaju Srbiju, da je osete, da se upoznaju sa Srbima, sa našim vlastima i da vide da ono što je izgovoreno, ono što je prenošeno godinama unazad o Srbiji i Srbima ne odgovara realnosti, ne odgovara istini“, istakao je Gujon.

Ocenio je da je najteži period u medijskom smislu za Srbiju bio period ratova devedesetih koji se nastavio bombardovanjem SRJ 1999. godine.

"Najgore lažne vesti su izgoverene i prenošene devedesetih godina, pogotovor za vreme bombardovanja Srbije, agresije 1999. godine. Citiraću vam jednu lažnu vest koja nama izgleda neverovatno u smislu da mislimo da u to niko ne može da poveruje, ali su na Zapadu svi poverovali jer nisu imali pojma ni o tome šta se dešava ovde ni o geografiji. Rekli su, kada su bombardovali most u Novom Sadu da su to uradili da bi sprečili delovanje srpske vojske na Kosovu i Metohiji. S tim što niko na Zapadu nije znao ni gde je Novi Sad, da je na severu Srbije, a gde je Kosovo i Metohija, na jugu Srbije. I onda tako su opravdavali razne zločine koje su imali i tekako posledice po narodu i državu. Tada se nije reagovalo na to“, rekao je Gujon.

Dodaje da danas lažne vesti nisu uvek povezane sa najavama ratnih sukobima, ali da je i dalje prisutna ta retorika.

"Videli smo u Telegrafu. Engleska novinarka koja je rekla da Srbija sprema upad, invaziju na Kosovo i Metohiju, što je ogromna laž. Mi želimo da reagujemo na sve to jer to itekako šteti imidžu Srbije, a također našoj spoljnoj politici“, naglasio je Gujon.

Podsetio je da su mnogi novinari na Zapadu na osnovu lažnih vesti o Balkanu i Srbiji napravili karijere i kao primer naveo novinarku CNN Kristijan Amanpur.

"Takvi ljudi koji su tada bili obični novinari, danas su mnogo moćniji. Neki od njih su urednici, direktori publikacij... Dok samo bio predsednik humanitarne organizacije, i trudio se da promovišem realnost kako žive ljudi na Kosovo i Metohiji, suočio sam se sa tom autocenzurom, gde je novinar zainteresovan, gde želi da piše, a dobija zapravo crveni karton od urednika ili od direktora publikacije, zato što to ne ide u prilog onome što su oni radili i kako su izveštavali godinama unazad. To dovodi direktno u pitanje njihov kredibilite“, kaže Gujon i dodaje da trudom i radom ipak moguće probiti „medijske barijere“.

"I to je ono što ćemo da radimo. Neće biti lako, ali za to vodimo borbu. Zato je osnovana Kancelarija za javnu i kulturnu diplomaciju. Da se borimo za Srbiju, za srpski narod, da se borimo za istinu i da promenimo sliku o Srbiji i Srbima, o istoriji u svim svetskim medijima", zaključio je Gujon.