Hristodulides u Evropskom parlamentu: Granice nigde ne mogu da se menjaju silom

Predsednik Kipra Nikos Hristodulides izložio je danas Evropskom parlamentu prioritete kiparskog predsedavanja EU sa naglaskom na evropskoj bezbednosti i autonomiji, rekavši da građani očekuju odbranu granica koje, kako je istakao, nigde ne mogu da se menjaju silom.

Hristodulides je rekao da kiparsko predsedavanje počinje u odlučujućem trenutku za EU, obeleženom geopolitičkom nestabilnošću, geoekonomskom konkurencijom, ratom na kontinentu i pritiscima dvostruke digitalne i ekološke tranzicije, kao i migracijama. 

On je takođe naglasio da se međunarodni poredak više ne može uzimati zdravo za gotovo i da Evropa mora da odgovori jedinstvom, dubljom integracijom i odlučnom akcijom, birajući saradnju, solidarnost i napredak, navodi se na sajtu EP.

Ponavljajući centralni cilj predsedavanja za autonomnu i otvorenu Uniju, istakao je da je autonomija sledeća faza u evropskim integracijama, koja zahteva unutrašnju snagu, konkurentnost, bezbednost i čvrsto utemeljenje u vrednostima EU. Istakao je da građani očekuju od Evrope da štiti svoje granice, brani demokratiju i čuva svoj način života, dok istovremeno ostaje otvoren i pouzdan globalni partner.

Govoreći o bezbednosti i odbrani, Hristodulides je rekao da je ruski rat protiv Ukrajine otkrio hitnu potrebu za jačanjem evropske bezbednosne arhitekture i odbrambene spremnosti i potvrdio je nepokolebljivu podršku EU Ukrajini i naglasio da se granice ne mogu menjati silom, bilo u Ukrajini, Grenlandu ili bilo gde drugde.

Što se tiče konkurentnosti, zalagao se za pragmatičnu agendu usmerenu na investicije, inovacije, pojednostavljenje i podršku malim i srednjim preduzećima, uz završetak jedinstvenog tržišta i dubljih tržišta kapitala.

Takođe je naglasio da autonomna Unija mora ostati otvorena prema svetu, opisujući proširenje kao najmoćnije geopolitičko oruđe EU i pozivajući na kredibilan napredak sa Ukrajinom, Moldavijom, Zapadnim Balkanom i Turskom. Podvukao je važnost odnosa sa Južnim susedstvom i regionom Zaliva, ambicioznu trgovinsku agendu EU i snažna partnerstva sa Sjedinjenim Državama i Ujedinjenim Kraljevstvom.

O vrednostima i socijalnoj koheziji, Hristodulides je rekao da EU mora ostati Unija koja nikoga ne ostavlja po strani, sa demokratijom, vladavinom prava i osnovnim pravima zaštićenim u praksi. Istakao je prioritete, uključujući pristupačno stanovanje, borbu protiv siromaštva dece, zaštitu mladih, jačanje zdravstvene unije i pristup osnovnim lekovima.

Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola istakla je da je ovo ključno vreme za Evropu i svet, napominjući da svi znamo da narednih šest meseci neće biti lako.

Naglasila je da će Evropa ostati fokusirana na obezbeđivanje svoje konkurentnosti i olakšavanje života porodicama i preduzećima, uz istovremeno ulaganje u nove realnosti - posebno u oblasti bezbednosti i odbrane, i u osiguravanje da glas Evrope ostane jak na globalnom nivou.

Mecola je takođe ponovila da će EP uvek biti na strani Kipra ka jedinstvenoj suverenoj evropskoj državi, dvozajedničkoj, dvozonskoj federaciji u skladu sa rezolucijama UN i utemeljenoj u našim zajedničkim vrednostima i pravu EU.

Poslanici EP pozdravili su naglasak kiparskog predsedništva na evropskoj autonomiji, bezbednosti i jedinstvu u izazovnom geopolitičkom kontekstu. Nekoliko je istaklo potrebu za jačom i otpornijom Evropom, sposobnom da deluje odlučno, a da pritom ostane otvorena prema svetu, i naglasilo važnost produbljivanja integracije.

Više poslanika Evropskog parlamenta istaklo je situaciju Kipra kao jedine države članice EU pod vojnom okupacijom, pozivajući na obnovljene napore za očuvanje teritorijalnog integriteta i međunarodnog prava, i rad na ponovnom ujedinjenju ostrva, dok je nekoliko govornika proširenje opisalo kao ključni geopolitički alat za jačanje stabilnosti i uticaja Evrope.

Neki poslanici Evropskog parlamenta takođe su pozvali na jače granične kontrole, efikasan povratak i smanjenje birokratije za preduzeća, dok su drugi naglasili solidarnost, socijalnu koheziju i potrebu da sledeći dugoročni budžet EU bude pravedan i usmeren na ljude.