Humoli: Prepreka za formiranje institucija politička, a ne matematička

Bivši poslanik Pokreta Samoopredeljenje Fatmir Humoli smatra da je na Kosovu stvorena nepotrebna institucionalna kriza i da treba jasno razdvojiti konstituisanje Skupštine i formiranje Vlade od izbora predsednika, te da ukoliko postoji dovoljno glasova, prepreka zapravo nije matematička, već politička.

„Sve ovo vidim kao nepotrebnu institucionalnu krizu, koja ne bi trebalo da se posmatra samo kao sukob između stranaka. Glavni problem je što se partijski interes stavlja iznad potrebe da država ima funkcionalne institucije“, rekao je Humoli za Front onlajn.

Prema njegovim rečima, izbori u demokratiji proizvode politički rezultat, koji stranke treba da pretoče u institucije.

„Ako nakon izbora imamo brojeve za formiranje institucija, onda treba pronaći politički i ustavni put kako bi one funkcionisale“, rekao je Humoli.

Ako postoje potrebni glasovi, onda prepreka nije matematička, već politička, dodao je on.

„Pitanje funkcije predsednika uvedeno kao deo političkih dogovora i to dodatno komplikuje situaciju“, primetio je Humolli.

Smatra da treba jasno razdvojiti formiranje Skupštine i Vlade od izbora predsednika. Skupštinu i Vladu, prema njegovim rečima, treba formirati na osnovu izbornog rezultata i Ustava, dok pitanje predsednika treba rešavati u vremenu i proceduri koju propisuje Ustav.

Humoli je naveo i da se funkcija predsednika ne sme posmatrati kao vlasništvo jedne političke stranke, jer Ustav određuje način izbora predsednika i tu proceduru treba poštovati.

„Ako neki politički subjekt ima potrebnu većinu da predloži i izabere predsednika u skladu sa ustavnom procedurom, onda je normalno da ima odlučujuću ulogu. Ali, to ne znači da predsednik treba da bude predsednik samo te stranke“, rekao je Humoli.

Humoli ocenjuje da predsednik treba da bude ličnost koja predstavlja Kosovo i njegove građane, a ne nagrada za politički dogovor.

Govoreći o odgovornosti za nastalu situaciju, Humoli kaže da je treba pripisati svim političkim subjektima koji, zbog partijskih interesa, ne uspevaju da pronađu institucionalno rešenje.

„Ali najveća odgovornost pripada onome ko je pobedio na izborima i tvrdi da ima brojeve za upravljanje. Pobednik treba da pokaže veću političku odgovornost, traži dogovor i ne posmatra svakog protivnika kao prepreku“, izjavio je Humoli.

Istovremeno, Humoli traži i odgovornost opozicije, navodeći da njena uloga nije da blokira Kosovo. Opozicija, prema njegovim rečima, treba da se suprotstavlja politici Vlade, kontroliše njen rad i ponudi alternativu, ali ne i da blokira konstituisanje institucija ukoliko postoji ustavna mogućnost da one budu formirane.

Humoli ocenjuje da opozicija treba da bude snažna u Skupštini, a ne van institucija. Ona treba da zahteva transparentnost, da se suprotstavlja politikama koje smatra pogrešnim i da gradi svoju alternativu za naredne izbore, ali istovremeno treba da poštuje volju građana iskazanu na izborima.

Humoli kaže da se demokratija ne može graditi samo poštovanjem birača koji su glasali za određeni subjekt, već i onih koji su glasali drugačije, jer se time, prema njegovim rečima, gradi poverenje u institucije.

Kao rešenje za aktuelnu situaciju, predlaže konstituisanje Skupštine i formiranje Vlade na osnovu potrebnih brojeva i Ustava, dok pitanje predsednika treba rešiti kroz ustavne procedure i politički dogovor koji neće ugroziti funkcionisanje Kosova.

„Uvek sam smatrao da se demokratija ne može graditi samo poštovanjem naših birača, moramo poštovati i one koji su glasali drugačije. To je ono što gradi poverenje u institucije. Zato bi moje rešenje bilo - konstituisati Skupštinu, formirati Vladu na osnovu brojeva i Ustava, dok pitanje predsednika treba rešiti kroz ustavne procedure i politički dogovor koji ne ugrožava funkcionisanje države“, ocenjuje Humoli.

Ukazuje da političke krize mogu biti deo demokratije, ali blokiranje institucija ne sme postati način upravljanja ili opozicionog delovanja.

„Kosovu su potrebne funkcionalne institucije i politička kultura u kojoj je interes države iznad interesa stranke. Političke krize mogu biti deo demokratije, ali blokiranje institucija ne sme postati način upravljanja ili opozicionog delovanja“, zaključuje Humoli.