Pupin inicijativa: Poruke iz Predstavničkog doma SAD ne odražavaju realnost, Srbija ispunila većinu obaveza

Pupin inicijativa ocenila je da tvrdnje iznete tokom saslušanja Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD, prema kojima se Zapadni Balkan „neće stabilizovati dok ne dođe do normalizacije Srbije“, predstavljaju jednostrano tumačenje regionalnih prilika i ne odražavaju realnost na terenu. Ukazuju da je Srbija sprovela oko 80 odsto obaveza iz Briselskog dijaloga, dok ključna obaveza Prištine - formiranje Zajednice srpskih opština, i dalje nije ispunjena.

Iz Pupin inicijative podsećaju da je saslušanje u Odboru za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD bilo usmereno na pitanja regionalne stabilnosti na Zapadnom Balkanu, sa posebnim naglaskom na Srbiju, Kosovo, Bosnu i Hercegovinu, uticaj Rusije i Kine, kao i strateške interese Sjedinjenih Američkih Država u Jugoistočnoj Evropi.

Navode da je u više tvrdnji iznetih tokom rasprave Srbija predstavljena kao primarni generator nestabilnosti koji ohrabruje maligni spoljašnji uticaj. Iz tog razloga, na svom sajtu objavili su odgovor koji je namenjen isključivo kao analitički odgovor na iznete tvrdnje. Ukazuju da on pojašnjava regionalnu ulogu Srbije, njenu spoljnu politiku i saradnju sa SAD i EU na Zapadnom Balkanu.

U svom odgovoru Pupin inicijativa je istakla da tvrdnje iznete tokom saslušanja da se Zapadni Balkan „neće stabilizovati dok ne dođe do normalizacije Srbije“ počivaju na preterano unilateralnom tumačenju regionalnih dinamika.

„Stabilnost na Zapadnom Balkanu predstavlja multilateralni ishod oblikovan nerešenim institucionalnim aranžmanima, jazovima u kredibilitetu međunarodnog posredovanja i asimetričnom primenom sporazuma. Srbija je sprovela ili delimično sprovela gotovo sve preuzete obaveze (oko 80 odsto) u okviru Briselskog dijaloga, uključujući raspuštanje srpskih bezbednosnih struktura na severu Kosova i integraciju policijskog i pravosudnog sistema. Istovremeno, Zajednica srpskih opština (ZSO), obaveza koju je EU odobrila i koja ima pravno obavezujući karakter, ostaje nesprovedena od strane Prištine više od jedne decenije kasnije, što ukazuje na strukturnu neravnotežu u primeni sporazuma koja podriva poverenje i smanjuje podsticaje za dalje ustupke. Predstavljanje Srbije kao jedine ili ključne prepreke jednostavno ne odgovara realnosti na terenu“, navodi se u odgovoru.

Dodaju da neutemeljene tvrdnje iznete tokom ovog saslušanja rizikuju da zamagle stvarnost značajnog napretka Srbije u jačanju regionalne stabilnosti i negovanju konstruktivnih odnosa sa međunarodnom zajednicom.

Odnosi sa susedima

Iz Pupin inicijative ukazuju i da tvrdnje da Srbija aktivno podstiče nestabilnost kod svojih suseda nisu dovoljno potkrepljene dokazima. Navode da je Srbija posvećen učesnik regionalnih okvira saradnje (svi uz podršku EU i SAD), uključujući Berlinski proces, Otvoreni Balkan i Cefta, pozicionirajući se kao regionalni ekonomski oslonac, a ne kao remetilački faktor.

Nasuprot tome, dodaju, dijalog na relaciji Beograd-Priština predstavlja znatno akutniji izazov, ali se na ovom saslušanju odgovornost za nestabilnost gotovo isključivo pripisuje Beogradu, što je, kako ističu, atribucija koja nije potkrepljena uočljivim političkim signalima.

„Priština je, naročito pod vođstvom Aljbina Kurtija, u više navrata delovala kao nekonstruktivan akter, što potvrđuju suspenzija strateškog dijaloga sa SAD, eksplicitne karakterizacije Kurtija kao opstruktivnog čak i tokom samog saslušanja, kao i kontinuirani pritisci Ambasade SAD za ravnopravno i suštinsko učešće Srba u političkom životu na Kosovu. Ovi signali nisu dvosmisleni. U procesu u kome je opstrukcija jasno identifikovana, pritisak se usmerava ka strani koja opstruiše. Činjenica da je takav pritisak bio usmeren ka Prištini, a ne ka Beogradu, snažno ukazuje na to gde leži odgovornost za zastoj u normalizaciji i podriva tvrdnje da je Srbija primarni destabilizujući akter u ovom bilateralnom odnosu“, piše u odgovoru.

Neproverene tvrdnje na saslušanju

Pupin inicijativa je ukazala i na neproverene tvrdnje iznete na saslušanju. Jedna od njih je da „Kosovo ima uspostavljene posebne mehanizme zaštite manjina koji prevazilaze one u državama članicama EU“.

Iako Ustav Kosova predviđa pravne mehanizme zaštite manjinskih prava, iz Pupin inicijative ističu da izveštaj civilnog društva o ljudskim pravima na Kosovu za 2024. godinu dokumentuje da se manjinske zajednice, uključujući Srbe, Rome i Aškalije, i dalje suočavaju sa značajnim praktičnim izazovima u ostvarivanju svojih prava.

„U izveštaju se ukazuje na brojne slučajeve u kojima se ustavne i zakonske garancije ne sprovode dosledno u praksi, kao što su nejednak pristup pravdi, nedovoljna dostupnost informacija i usluga na jezicima manjina, kao i prepreke za učešće predstavnika manjina u političkom životu i javnim službama. Ovi nalazi pokazuju da, uprkos formalnim zaštitnim mehanizmima, stvarna primena prava i inkluzija manjina na Kosovu ostaju nerešena pitanja“, piše u odgovoru.

Reagovali su i na tvrdnju da Kosovo „strahuje od srpskog uticaja kroz Zajednicu srpskih opština, takozvanu ZSO, i zbog toga nije u potpunosti sprovelo politike ZSO“. Navode da, iako Priština često navodi strah od srpskog uticaja kao opravdanje za sporo ili delimično sprovođenje, ova obaveza je pravno obavezujuća i prihvaćena je od strane kosovskih vlasti kao deo Briselskog sporazuma iz 2013. godine.

„Uključivanje Srba kao ravnopravnih i suštinskih učesnika u političke i društvene procese u Prištini povećava poverenje među zajednicama i doprinosi razbijanju opasnih stereotipa koji ih predstavljaju kao aktere sa malignim uticajem“, kažu u Pupin inicijativi.

Spoljnopolitička orijentacija Srbije

Ocenjuju i da se tvrdnje da Srbija ostaje ‘čvrsto u ruskoj orbiti’ ne potvrđuju empirijskim pokazateljima. Ukazuju da više od 65 odsto ukupne trgovine Srbije ostvaruje se sa EU, dok više od 70 odsto ukupnih stranih direktnih investicija potiče iz država članica EU.

„Posebno, američke kompanije spadaju među najbrže rastuće investitore u IKT sektoru, energetskim uslugama i prerađivačkoj industriji u Srbiji. U oblasti energetske politike, Srbija je ubrzala diversifikaciju preko Bugarske i Grčke, uključujući pristup LNG terminalu u Aleksandropolisu, pri čemu strateška dokumenta izričito daju prioritet smanjenju zavisnosti od jednog snabdevača, u skladu sa energetskim bezbednosnim ciljevima EU i SAD“, navodi se u odgovoru.

Kada je u pitanju domen bezbednosti, podsećaju da je Srbija sprovela više zajedničkih vojnih vežbi sa državama članicama Natoa (44 samo sa SAD) nego sa Rusijom (6) od 2017. godine, aktivno učestvuje u Nato programu „Partnerstvo za mir“ i održava sporazume o odbrambenoj saradnji sa SAD, Ujedinjenim Kraljevstvom, Francuskom, Italijom i Nemačkom.

Dodaje se i da od izbijanja rata u Ukrajini Srbija nije održala nijednu zajedničku vojnu vežbu sa Rusijom, dok je istovremeno zadržala snažnu saradnju sa Nato partnerima.

„Štaviše, ponašanje Srbije od izbijanja rata u Ukrajini dodatno komplikuje tvrdnje o čvrstom svrstavanje uz Moskvu. Prema izveštavanju Fajnenšel tajmsa, od 2022. godine ukrajinskim snagama dospelo je više od 800 miliona evra vrednih srpskih artiljerijskih granata i municije, što je obim doprinosa koji je teško uskladiti sa narativima o strateškoj lojalnosti Rusiji“, navode.

Podsećaju i da je Srbija 2024. godine preuzela političku obavezu da nabavi francuske višenamenske borbene avione Rafale, a 2025. godine donela odluku o proširenju saradnje sa Izraelom kroz nabavku bespilotnih letelica Hermes 900 i sposobnosti za artiljerijsku podršku iz portfolija kompanije Elbit Sistems.

„Zajedno, ove odluke strukturno vezuju modernizaciju srpskih oružanih snaga, obuku i održavanje za zapadne i EU odbrambene ekosisteme, a ne za ruske platforme“, izričiti su iz Pupin inicijative.

Vojna neutralnost

Ističu i da je politika vojne neutralnosti Srbije doprinela predvidljivosti, a ne destabilizaciji duž južne periferije Natoa i podsećaju da Srbija ne poseduje strane vojne baze na svojoj teritoriji, ne dovodi u pitanje granice Natoa i blisko sarađuje sa Nato partnerima u oblastima upravljanja migracijama, borbe protiv terorizma i humanitarne pomoći.

„Sagledano zajedno sa operativnom saradnjom sa državama članicama Natoa i odsustvom bilo kakvih zajedničkih vojnih aktivnosti sa Rusijom od 2022. godine, odbrambeni položaj Srbije pozicionira je kao neto stabilizujućeg aktera, a ne kao remetilački faktor, u regionalnom bezbednosnom okruženju“, kažu iz Pupin inicijative.

Uloge Kine

U odgovoru se ukazuje i da je „analitički netačno“ predstavljati Kinu kao aktera duboko ukorenjenog u strateškim sektorima Srbije 2025. godine.

„Angažman Kine u Srbiji ostaje uglavnom ograničen na građevinarstvo i tešku industriju, dok su kritična infrastruktura, energetska diversifikacija (uz izuzetak NIS-a u ovom trenutku, ali uz već preduzete mere), telekomunikacije, sajber-bezbednost i napredne tehnologije dominantno - ili na putu da to postanu - pod uticajem okvira, standarda i finansijskih institucija EU i SAD. Srbija nije usvojila kineske modele digitalnog upravljanja, niti je Kina stekla kontrolu nad bezbednosno osetljivim sistemima“, navodi se.

Strateška poruka za kreatore politika u SAD

Na kraju, iz Pupin inicijative navode da je prikazivanje Srbije kao centralnog destabilizujućeg aktera na Zapadnom Balkanu analitički slabo i strateški kontraproduktivno. Dodaju da takav pristup rizikuje da podriva podsticaje za reforme, ojača narative nultog zbira i stvori prepreke u daljem strateškom usmeravanju.

„Delotvorniji pristup SAD prepoznaje Srbiju kao najveću ekonomiju Zapadnog Balkana, neophodnog partnera za energetsku diversifikaciju, transportne koridore i bezbednosnu saradnju, kao i državu čija dugoročna putanja zavisi od kredibilnih integracionih puteva i uravnotežene primene sporazuma, a ne od javnog pripisivanja krivice. U tom kontekstu, najavljena namera Vašingtona da otvori strateški dijalog sa Srbijom signalizira prepoznavanje činjenice da je kontinuirani angažman, a ne pritisak, ključan za integrisanje Srbije u širi kooperativni regionalni i transatlantski okvir. Stabilnost neće proisteći iz izolovanog pritiska na Srbiju, već iz doslednog, strukturisanog angažmana koji Srbiju tretira kao strateškog aktera, a ne kao uslovni problem“, zaključuju iz Pupin inicijative.