Izveštaj SE: Vlasti na Kosovu da se uzdržavaju od upotrebe specijalnih snaga na severu za obične policijske zadatke

Vlasti na Kosovu treba da se uzdržavaju od upotrebe specijalnih policijskih snaga na severu Kosova za obavljanje običnih policijskih zadataka i da obezbede da takve snage budu raspoređene samo tamo gde je neophodno i u bliskoj saradnji sa Kforom i Euleksom. Ovo se, između ostalog, navodi u zaključcima izveštaja pravnih stručnjaka Saveta Evrope o usklađenosti pravnog sistema Kosova sa standardima SE.

Izveštaj je sačinjen u sklopu procedure razmatranja zahteva Kosova da postane član SE, koji je podnet 12. maja 2022. godine, a autori izveštaja su Tomas Markert i Spiliopoulu Akermark. 

U delu koji govori o policiji, kaže se da Ustav Kosova predviđa da policija mora da odražava etničku raznolikost Kosova, ali da integracija nevećinskih zajednica u specijalne policijske jedinice nije bila uspešna.

"Ove jedinice su obično sastavljene od Albanaca i samo od policajaca koji govore albanski, oni su teško naoružani i nose zaštitnu opremu. Njihovo prisustvo zato lokalno stanovništvo, posebno na severu, doživljava kao zastrašujuće. Nakon ostavke srpskih policajaca, povećana je tendencija raspoređivanja specijalnih policijskij jedinica na severu. Dok MUP tvrdi da se takve jedinice upućuju na osnovu precizne procene pretnje, svi međunarodni posmatrači su saglasni da je njihovo prisustvo postalo preterano i da dovodi do tenzija sa stanovništvom na severu. To ne znači da takvo prisustvo nikada ne može biti opravdano. U slučaju napada oružanih grupa, kao što je bio slučaj 24. septembra 2023, takve jedinice očigledno moraju da se koriste", kaže se u ovom dokumentu.

Međutim, podseća se da su se kosovske vlasti na sastanku sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom u Bratislavi u julu, saglasile da treba smanjiti prisustvo specijalnih policijskih snaga na severu. Podseća se i na poslednji izveštaj Unmika Savetu bezbednosti iz aprila 2023. u kom se govori o "nekoliko incidenata verbalnog i fizičkog zlostavljanja od strane pripadnika jedinice za specijalne operacije kosovske policije" na severu Kosova.

"U slučaju nasilnih i nezakonitih demonstracija ili blokada puteva, kosovske vlasti favorizuju brzu i snažnu upotrebu specijalnih snaga u cilju ponovnog uspostavljanja javnog reda, čak i ako postoji veliki rizik da će upotreba sile od strane policije dovesti do masovnog nasilja i krvoprolića. Samo zahvaljujući snažnom stavu Kfora bilo je moguće izbeći veliku eskalaciju nasilja u nedavnim slučajevima", kaže se u izveštaju.

Navodi se da član 41. Zakona o policiji predviđa da se komandiri stanica u opštinama sa srpskom većinom moraju birati uz učešće skupština opština.

"Nakon Prvog briselskog sporazuma između Srbije i Kosova 2013. godine u dijalogu uz posredovanje EU, integracija srpskih policajaca u kosovsku policiju bila je prilično uspešna i, do ostavke oko 400 policajaca kosovskih Srba krajem 2022. godine sastav policije je prilično dobro odražavao sastav stanovništva. Ovo je bilo od presudnog značaja da bi se olakšala  komunikacija između lokalnog stanovništva i policije i da policija zadobije poverenje lokalnog stanovništva. Zbog toga je veoma poželjno da se vrati dovoljan broj policajaca kosovskih Srba u službu ili da budu regrutovani u službu", stoji u izveštaju.

U Ključnim zaključcima ističe se da je pravni okvir na Kosovu bio pod jakim uticajem međunarodne zajednice i da ovaj uticaj svakako doprineo tome da su pravne odredbe generalno u skladu sa međunarodnim standardima, "ili, kao što je slučaj sa Ustavom, da prevazilazi ove standarde". 

"To, međutim, ne znači da nema problema u pogledu implementacije standarda u praksi", navodi se.

Kako se dodaje, ovi problemi su delimično slični onima sa kojima se susreću i drugim zemljama u regionu, ali su delom i problemi zbog specifične situacije na Kosovu i tenzija između većine i kosovskih Srba, kao i tenzija sa Srbijom. Povećana saradnja sa Savetom Evrope, kako se ocenjuje, mogla bi da doprinese poboljšanju situacije.

"Lokalni sagovornici iz vlasti i iz civilnog društva čvrsto veruju da bi produžetak jurisdikcije Evropskog suda za ljudska prava na Kosovu značajno doprineo unapređenju poštovanja ljudskih prava", navodi se u zaključcima.

Što se tiče standarda demokratije Saveta Evrope, Kosovo se može smatrati funkcionalnom parlamentarnom demokratijom, obezbeđuje se nivo lokalne samouprave generalno u skladu sa standardima, dodaje se, ali da bi se poboljšala situacija daje se i niz preporuka.

"Vlasti treba da odustanu od protivljenja osnivanju Zajednice opština sa srpskom većinom i da u dobroj nameri stupe u pregovore o osnivanju takve Zajednice", kaže se u izveštaju.

U pogledu vladavine prava, pravni okvir na Kosovu generalno korespondira sa standardima SE. Iako Ustavni sud igra važnu ulogu u unapređenju vladavine prava, i dalje postoje problemi sa funkcionisanjem redovnih sudova, a trenutne tenzije čine situaciju sa sudovima na severu prilično teškom. 

"Dok su politički organi nedavno pokazali više odlučnosti u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, ne poštuju uvek u potpunosti nezavisnost pravosuđa i zabrinjava tendencija prekomerne upotrebe specijalnih policijskih snaga na severu Kosova", stoji u zaključcima.

Da bi se poboljšala situacija daju se posebne preporuke.

"Vlasti treba da bez daljeg odlaganja sprovedu presudu Ustavnog suda o slučaju Visokih Dečana, da u potpunosti poštuju nezavisnost pravosuđa, uključujući uzdržavanje od nepotrebne kritike kojom se podriva poverenje u pravosuđe, da nastave napore na reformi pravosuđa, u saradnji sa Savetom Evrope i da u potpunosti poštuju standarde SE, da preduzmu neophodne korake kako bi se osiguralo da se imovinski zahtevi izbeglica i interno raseljenih osoba rešavaju u razumnom roku, da nastave napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, da se uzdržavaju od upotrebe specijalnih policijskih snaga na severu Kosova za obavljanje običnih policijskih zadataka i da obezbede da takve snage budu raspoređene samo tamo gde je neophodno i u bliskoj saradnji sa Kforom i Euleksom", navodi se dalje.

Što se tiče poštovanja ljudskih prava, uključujući prava manjina, vlasti treba da obezbede efikasan pristup kvalitetnom osnovnom i srednjem obrazovanju i udžbenicima za svu decu, uključujući decu sa smetnjama u razvoju i decu koja pripadaju grupama kao što su Romi, Aškalije i Egipćani.

"Hitno se pozabaviti odsustvom sveobuhvatnog i koordinisanog pristupa pitanjima manjina i prava, rešavaju problema u implementaciji i praćenju zakonodavstva koje se odnosi na jezike, uključujući i na opštinskom nivou, usvojiti konkretne strategije za dijalog među zajednicama", navodi se u ovom dokumentu.