Izveštaj UN o Kosovu: Prioriteti stabilnost i deeskalacija tenzija na severu

U šestomesečnom izveštaju generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša o Kosovu, koji bi Savet bezbednosti UN trebalo da razmatra 30. oktobra, ističe se da je prioritet stabilnost na Kosovu i deeskalacija tenzija na severu.

"Nastaviće se sa praćenjem diplomatskih napora za unapređenje dijaloga Prištine i Beograda i svih napora ka postizanju konačnog, pravno obavezujućeg sporazuma o Kosovu. U tom cilju, Savet bi mogao da razmotri traženje predsedničke izjave u kojoj se pozivaju sve strane da se uzdrže od jednostranih akcija i otvorena pitanja rešavaju kroz dijalog uz posredovanje EU“,  navodi se u izveštaju, a prenosi Kljan Kosova.

Konstatuje se da nije bilo značajnog napretka u sprovođenju obaveza koje su Kosovo i Srbija usmeno dogovorile u Ohridu, u okviru Sporazuma koji je predložila EU na putu normalizacije od 27. februara 2023. i Aneksa za implementaciju od 18. marta 2023. godine.

Podseća se da je Sporazum od 11 tačaka predviđao da ni Kosovo ni Srbija ne mogu da predstavljaju jedni druge u međunarodnoj sferi i da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, dok se Kosovo obavezalo da će stvoriti „specifične aranžmane i garancije... odgovarajući nivo samoupravljanja“ za srpsku zajednicu, te da je u Aneksu posebno naglašena potreba da strane sprovode 11 tačaka sporazuma nezavisno jedna od druge.

Podseća se i na poziv visokog predstavnika EU Đuzepa Borelja kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću 26. juna u Brisel na sastanak na visokom nivou, ali da tripartitni sastanak, međutim, nije održan.

Citira se i Boreljova izjava o tri uslova Kosova za nastavak dijaloga – potpisivanje Ohridskog sporazuma, povlačenje pisma koje je Ana Brnabić kao premijerka poslala u Brisel i izručenje Milana Radoičića.

U izveštaju se pominje i da je Specijalno tužilaštvo Kosova 11. septembra podnelo tužbu protiv Radoičića i još 44 osobe zbog slučaja Banjska.

U izveštaju se slučaj Banjska naziva „incidentom“, konstatuje Kljan Kosova, uz navode da je „Srbija isključila izručenje Radoičića Kosovu“.

Takođe, dodaje se da je Borelj preneo da je, pre otkazivanja sastanka na koji je pozvao dve strane 26. juna, EU predstavila novi predlog za primenu Ohridskog sporazuma, ali da su stavovi o tome kako treba da se nastavi proces normalizacije „i dalje razdvojeni”.

U izveštaju se konstatuje i zabrana dinara na Kosovu i izostanak dogovora o ovom pitanju 15. maja.

Takođe, pomenute su policijske akcije na severu, koje su bile usmerene na ekspoziture Banke Poštanske štedionice, ali i na Poštu Srbije, kao i zatvaranje „paralelnih srpskih opštinskih institucija“.

Poručuje se da su „članovi Saveta bezbednosti UN jedinstveni u podršci dijalogu koji vodi EU radi stvaranja uslova za normalizaciju odnosa Prištine i Beograda”.

"Duboke podele među stalnim članovima, međutim, i dalje karakterišu pristup Saveta bezbednosti ovom pitanju“, navodi se u izveštaju.

Među pet stalnih članica SB UN - Francuska, Velika Britanija i SAD priznaju nezavisnost Kosova i imaju tendenciju da podrže vladu, dok Kina i Rusija ne priznaju nezavisnost i snažno podržavaju poziciju Srbije i njeno pozivanje na teritorijalni integritet.

Šest izabranih članica SB UN - Gvajana, Japan, Malta, Republika Koreja, Slovenija i Švajcarska takođe priznaju nezavisnost Kosova, dok tri od njih - Alžir, Ekvador i Mozambik Kosovo ne priznaju.

I pitanje izmene mandata Unmika u cilju eventualnog smanjenja pripadnika je još jedna tačka neslaganja među članovima Saveta.

"SAD su bile najglasniji zagovornik revizije operacija Unmika i konačnog okončanja misije. Nekoliko drugih članica Saveta – uključujući Japan, Švajcarsku, Koreju i Ujedinjeno Kraljevstvo – izrazilo je podršku strateškoj reviziji i mogućoj promeni mandata Unmika tvrdeći da se situacija na terenu značajno promenila od 1999. godine. Rusija se protivila svakoj promeni mandata Unmika ili smanjenju budžeta, tvrdeći da Misija nastavlja da igra odlučujuću ulogu“, navodi se u izveštaju o Kosovu, koji bi SB UN trebalo da razmatra 30. oktobra.