Jednostrane akcije ne doprinose dijalogu, posle današnje runde očekuju se nova uslovljavanja

Jednostrane akcije jedne i druge strane, Srbije i Kosova, ne doprinose dijalogu, rešavanju spornih pitanja i normalizaciji između Beograda i Prištine, upozorio je danas koordinator Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa Dragiša Mijačić na panel diskusiji "Perspektive dijaloga u budućnosti“ u okviru Godišnje konferencija Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. On je ocenio da danas u Briselu dve strane neće postići dogovor po pitanju dinara, niti će uspostaviti mehanizme za rešavanje tog pitanja u budućnosti.

Mijačić upozorava da se i posle današnje runde dijaloga mogu očekivati nova uslovljavanja, konfrontacije i sve ono što se dešavalo sa tablicama.

„Možda ono što se danas dešava u Briselu najbolje objašnjava kako izgleda proces dijaloga u poslednjih nekoliko godina, a upravo na taj način da je vlada Kosova jednostrano donela neku odluku. Taj njihov jednostrani potez je osuđen ne samo od strane Beograda, već se i Kvinta oglasila po pitanju toga. Kosovo i dalje ne želi da posluša savete koji dolaze od zemalja Kvinte“, rekao je Mijačić.

Napominje da se negde pokušava da se pitanje dinara stavi na sto u Briselu, gde dve delegacije danas razgovaraju. Međutim, smatra da dve delegacije neće postići rešenje.

„Ne verujem da će dve delegacije danas doći do međusobnog susreta, niti verujem da će ovo pitanje biti rešeno danas u Briselu, niti da će se uspostaviti mehanizmi za rešavanje ovog pitanja u budućnosti i onda ćemo imati nova uslovljavanja, novu konfrontaciju i sve ono što smo gledali po prilično istom ili sličnom primeru kao što se dešavalo sa tablicama“, naveo je on.

Mijačić zaključuje da jednostrane akcije jedne ili druge strane ne doprinose dijalogu i rešavanju pitanja između Srbije i Kosova i normalizaciji. Na pitanje ko treba da preuzme posredovanje u dijalogu naglasio da „mi od drveta ne vidimo šumu“.

„Mi ne znamo šta su nama strateški ciljevi bilo Srbije, bilo Kosova i ne znamo šta želimo da dobijemo iz ovog dijaloga ako gledamo dugoročno. Kratkoročno tu su problemi kao što je dinar, tablice, različiti vidovi pritiska na srpsku zajednicu. Međutim, negde u svemu tome zgubili širu sliku“, kazao je MIjačić.

Kako zapaža, EU očekuje da je šira slika približavanje Srbije i Kosova i celog regiona u EU i da je to glavni cilj, a rešavanja ovih partikularnih interesa je samo sredstvo da se dođe do cilja. Sa druge strane, kako dodaje, političke elite u Beogradu, a naročito u Prištini, ne veruju u tu budućnost.

„Oni gledaju u rešenja kroz prošlost, što je svojstveno našim političarima sa jedne strane, a sa druge, nemaju ni dobrih primera za budućnost. Ovde se uvek više verovalo u neka rešenja nacionalnih država koja su primenjivana u Evropi zadnjih 200 godina i zašto bi sad multinacionalne države opstale na Balkanu u okolnostima kada su sve evropske države nacionalne države“, ističe Mijačić.

Kosovo je multunacionalna formacija gde su Albanci većina, ukazuje Mijačić podsećajući da je albanska strana obećala da će čuvati multietnički karakter i institucije, što se godinama nije desilo i to pred budnim okom međunarodne zajednice.

„Te okolnosti se menjaju do nivoa da ćemo imati još jednu nacionalnu albansku državu na Balkanu. Ako imamo dve albanske države na Balkanu, kako ćemo sačuvati mir u narednih 20 godina“, upozorio je Mijačić.

Pitanje je, dodaje, da li će se nacionalna pitanja ostaviti po strani kako bi se napredovalo ka EU. Srbija želi da zadrži status kvo pod bilo kakvim okolnostima, ocenjuje Mijačić, dodajući da je njen cilj da ekonomski ojača da bi mogla kasnije nekim drugim metodama da deluje na Kosovu.

„Mislim da rešavanje pitanja Kosova neće biti glavni strateški prioritet Srbije, Srbija će se baviti nekim drugim pitanjima na ovim prostorima, a Kosovo će biti od jednih poluga kako će zadovoljiti neke druge strateške interese“, smatra Mijačić.

Radosavljević: Dinar vratio dijalog deceniju unazad

Direktorka nevladine organizacije „Nove društvene inicijative“ iz Severne Mitrovice Jovana Radosavljević rekla je da je odluka CBK vratila proces dijaloga deceniju unazad.

„Mi idemo unazad i to se oseća iz dana u dan. Teško će biti vratiti se u stanje gde mi sarađujemo“, upozorila je Radosavljević ističući da privreda i biznisi na Kosovu pate zbog političkih odluka Prištine.

Podsetila je da je ukidanju dinara prethodila zabrana uvoza robe iz Srbije i ukazala da to pogađa upravo sektore gde je bilo moguće uspostaviti saradnju, a to je pre svega privreda.

„Jedina komunikacija koja se sada dešava je na nivou civilnog društva, a i ona je u opadanju“, rekla je ona dodajući da su svi oni koji ukazuju na probleme srpske zajednice etiketirani i nemaju mogućnost žalbe i komunikacije sa kosovskim vlastima.

Odluka CBK o ukidanju dinara, istakla je, iznenadila je sve, naročito zbog toga jer je objavljena sredinom januara, kada je bilo kasno odreagovati.

„Od samog starta postojalo je veliko nerazumevanje od i lokalnih aktera, i međunarodnih aktera, ali pre svega kosovske vlade o implikacijama kakve ova odluka može da ima i mi to sada vidimo na delu“, rekla je Radosavljević.

Naglasila je da dinara skoro više i nema na severu, a da su na bankomatima ograničene količine na dnevnom nivou koji ljudi mogu da podignu. Te okolnosti, konstatuje, stvaraju jednu novu realnost kojoj ljudi pokušavaju iznova da se prilagode.

„Srpska zajednica na Kosovu je jedna rezilijentna zajednica, gledajući poslednjih 25 godina i okolnosti u kojima je živela i kako se prilagođavala okolnostima koje neretko nisu bile prijatne“, ocenila je Radosavljević.

Smatra da je odluka o dinaru neodrživa i nije donesena u cilju poboljšanja uslova života građana, već dovodi do apsolutno suprotnih rezultata.

Prema njenim rečima ukidanje dinara utiče na najugroženije kategorije društva i dovodi do nehumanih uslova za život. Pojasnila je da po toj odluci osoba koja na primer živi u Goraždevcu mora da potroši vreme i novac da bi podigla svoja primanja, koja su recimo samo oko 11.000, u nekom od mesta na teritoriji Srbije.

„Dinara je sve manje u opticaju i to utiče i na lokalne biznise i na njihovo funkcionisanje na sve postojeće probleme koji se tiču zabrane uvoza robe. Dugoročno ako se ova odluka ne poništi i vratimo se na obaveze iz sporazuma koje se tiču formiranja ZSO, mi ćemo imati okolnosti u kojima će srpske institucije polako nestajati, a sa njima i srpsko stanovništvo“, upozorila je Radosavljević.

Ipak, ona ocenjuje da odluka o dinaru neće biti olako sprovedena i neće se završiti prihvatanjem kao što je to bilo u slučaju tablica. Kako kaže, pitanje dinara je dosta kompleksnije i mora postepeno da se sprovodi.

„To nije pitanje valute, ljudi nemaju problem dal je dinar ili evro, već da ne postoji banke koja licencirano može da rade sa ovom valutom“, objasnila je ona ukazujući da ljudi, kao ni kompanije ne mogu da otvore račune u bankama.

Na panelu je bilo reči i o bezbednosti Srba na Kosovu, a Radosavljević naglašava da primarnu pretnju po srpski narod predstavlja kosovska vlada i njene jednostrane akcije.

„Jednostavno iz percepcije poslednje tri godine bezbednost Srba na Kosovu narušavaju odluke Prištine, što se vidi i po odlasku naroda sa te teritorije“, rekla je ona.

Navela je da srpski narod „doslovno beži“ zbog bespravnih hapšenja, maltretiranja i lista koje pravi vlada Kosova za hapšenje.

Dašić: Kurtju ZSO i dijalog nisu na listi prioriteta

Docent na Fakultetu političkih nauka Marko Dašić, govoreći o ZSO kao mogućem rešenju normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, smatra da je pitanje ZSO „daleko u budućnosti, otprilike onoliko koliko je daleko u istoriji“.

Dašić je ukazao da je premijer Kosova Aljbin Kurti već više puta jasno stavio do znanja da „nema ništa od ZSO“ i da dijalog između Srbije i Kosova nije prioritet.

„Ja sa trenutnim akterima, mislim na političke elite, ne vidima rešenje koje će ići u tom smeru. Kurti direktno govori da nema ništa od ZSO. On je dva puta dobijao izbore na takvoj platformi. On čak dva puta dobija izbore na platformi gde je dijalog na relativno niskom nivou njegovih prioriteta“, rekao je Dašić.

Smatra da je medijacija EU generisala velika očekivanja i kod građana i analitičara i svih koji prate proces dijaloga ili žive takvu realnost.

„Treba biti realan i reći da je mandat evropske službe spoljnih poslova ili posredno specijalnog izaslanika prilično ograničen. Ovde je reč o medijaciji koja je zasnovana samo na olakšavanju, nešto nalik pružanju dobrih usluga – imate zajednički cilj, a to je EU i evo mi ćemo vam ponuditi prostorije, dobro okruženje, izmeštanje iz vaše teritorijalne realnosti i platformu za pregovore. Nama je muka od buldožer diplomatije Ričarda Holbruka iz devedesetih, a kao da sa strane priželjkujemo da neko sa strane donese rešenje“, rekao je Dašić.

EU je, kako napominje, donela rešenje pre godinu dana, ali ono jednostavno nije naišlo na plodno tle. Na pitanje šta je rešenje, Dašić je istakao da je rešenje da strane moraju da shvate „da se ka rešenju ide kako ide“. Prema njegovim rečima argument u prilog stagnaciji dijaloga kojim posreduje EU je potpuno ne ispravan.

„Treba imati u vidu da medijacija ne nudi nužno rešenje, može voditi preobražaju. Teško je braniti tezu da medijacija EU nije preobrazila u poslednjih desetak godina konflikt između Beograda i Prištine. Više ne govorimo isključivo o teritorijalnim pitanjima, nego o funkcionalnim. Danas govorimo o dinaru, o energetici, o carinskim pečatima, registracijama, a sve manje o teritorijama“, naveo je Dašić.

On smatra da se to može smatrati uspehom diplomatije, ali da nije ono što bi građani Srbije želeli da vide kao ishod.

„Moramo imati na umu dve stvari kada su u pitanju medijatori. Prvo da strane koje pregovaraju moraju da dođu samostalno do izbora bez nuđenja konačnog rešenja, a druga uloga medijatora, koja se retko pominje, jeste očuvaje normi međunarodnog poretka u koje će se rešenje ugraditi. Medijator će srušiti rešenje ako oseti opasnost da će se strane dogovoriti o nečemu što može bitno da naruši međunarodni poredak“, objasnio je Dašić.

Sadašnja medijacija EU povodom kosovskog pitanja je, kako kaže, takva da funkcioniše u međunarodnom poretku koji se menja.

Vladisavljević: Nema napretka ako obe strane "ne upale motore"

Programski koordinator Fondacije BFPE za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev, govoreći o principima i funkcionisanju dijaloga, istakao je da do dijaloga ne bi ni došlo da je bilo neophodno očuvati status kvo koji je bio polazna tačka za dijalog. Vladisavljević ocenjuje da su strane 2018. godine bile najbliže izmeštanju iz statusa kvo.

„Nakon toga smo bili u dužem periodu stagnacije u kome smo govorili više o tehničkim stvarima i često se do rešenja dolazilo na uštrb jedne od grupacija koje učestvuju u samom procesu dijaloga, bilo direktno kroz zvanične predstavnike ili indirektno kroz interesne grupe čije interese zastupaju zvanični predstavnici“, napomenuo je Vladisavljević.

Sada su strane, ističe, opet u situaciji da govore o jednom redefinisanju principa koji su sami objekti procesa dijaloga.

„Mi govorimo o redefinisanju principa i pristupa koje jedna od strana treba da ima prema postojećim okvirima međunarodnog prava. Govorimo o postojanju ili nepostojanju političke volje da se ide na svoju štetu kako bi se napravio pomak napred“, istakao je on.

Prema njegovim rečima čini se da je zvanični Beograd bio konstruktivniji u svom pristupu, čak i na uštrb podnošenja „žrtava“ po pitanju srpske manjine ka Kosovu, a da je kosovska strana bila daleko manje spremna na postizanje kompromisa.

Smatra da dokle god ne postoji politička volja za kompromisnim rešenjima, neće biti ni napretka u dijalogu.

„Kada govorimo ka direktnim putevima ili autoputevima u dijalogu niko se njima neće voziti dokle god ne postoji neko ko je voljan da sedne za volan. Za sada mi se čini da su i jedna i druga strana sele u kola i stoje na parkingu bez namere da upale motore“, zaključio je Vladisavljević.