Bez dostojanstvenog života za Srbe na Kosovu nema mira i stabilnosti ni na Zapadnom Balkanu

Nemačka ambasadorka u Srbiji Anike Konrad istakla je na godišnjoj konferenciji Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, pod nazivom "U susret Sporazumu", da i pored mnogo izazova i dalje imamo pozitivnu dinamiku i kontinuiran rad na normalizaciji. Drugačijeg mišljenja su bili novinar Sanja Sovrlić i docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić koji su istakli da normalizacija nije dala očekivane rezultate.

Konrad je kazala da je normalizacija odnosa između Kosova i Srbije u insteresu njih, ali i za Zapadni Balkan, kao i čitavu Evropsku uniju, koja je posrednik u pregovorima. Ona je  istakla da je veoma važno da se razgovori nastave i da se od dogovora ne odustaje. Istakla je da je potrebna politička volja i Beograda i Prištine da se dođe do dogovora da se nastavi i da se ne odustaje od rešenja.

Ambasadorka Nemačke kazala je da je pre godinu dana postojala mapa puta za normalizaciju odnosa i da se činilo da će plan biti sproveden.

"Biće sigurno malo žaljenja jer smo, sećam se, pre godinu i po u nastojanju normalizacije odnosa imali mapu puta, kao i utisak da je to jasan put kako sprovesti plan. Biće žaljenja, ali i odlučnosti da se ne odustane, da ne kažemo ‘probali smo i nije uspelo’, već da idemo dalje. Govorim o ljudima koji žive i na Kosovu i u Srbiji. Aka nema normalizacije odnosa, nema napretka u rešavanju toliko pitanja. To je u interesu obe strane, ali i u interesu Zapadnog Balkana i EU. Ipak, ne može EU da uskoči i zameni političku volju Beograda, ali takođe, u velikoj meri, i političku volju Prištine. Dakle, ključno je da nastavimo, da ne odustanemo", rekla je ona.

Govoreći o zahtevima koje ima EU i očekivanjima od Srbije ona je kazala da se o situaciji mora diskutovati.

"Izgovori dodaju nove tenzije koje bi mogle da zasene važna pitanja o kojima se mora diskutovati, da bi se potom rešavala. Veliki koraci su učinjeni i puno se diskutuje šta je prioritet, šta učiniti prvo. Nadamo se političkoj volji da se Srbi vrate u institucije na severu. Pitanje gradonačelnika, rukovodstva ne bi ni postojalo da Srbi nisu napustili institucije. Očekujemo da lideri obe strane preuzmu političku odgovornost. Diskusija o prošlosti je teška, ali znači da ljudi razgovaraju. Dijalog je veoma važan", istakla je nemačka ambasadorka

Dodala je da će EU učiniti sve što može.
 
"Sve što možemo mi ćemo kao EU učiniti, ali ne možemo na mesto predstavnika obe strane. Nećemo odustati", naglasila je Konrad.

Otpravnik poslova ambasade Francuske Fain Akcel pohvalio je rad posrednika u dijalogu Miroslava Lajčaka i rekao da je Beograd napravio neke značajne korake u napretku bez obzora na sve izazove s kojima su strane suočene.

"I pored mnogo izazova i dalje imamo pozitivnu dinamiku i kontinuiran rad na normalizaciji", rekao je on.

Akcel je kazao da postoji dosta izazova na putu ka normalizaciji.

"Taj papir podržan je od strane svih zemalja EU. Ima izazova posledenjih meseci. Nezadovoljstvo je uglavnom na severu Kosova, zato za te ljude želimo i nadu. Ali ima i pozitivnih koraka, kao što su nedavne dobre vesti iz Beograda o napretku kad je reč o registarskim tablicama, energetici. Ima još dosta izazova, ali imamo pozitivnu dinamiku i puno alata - bilateralnih kanala, ali i preko EU - da doprinesemo većem uplivu EU u region i da imamo više efikasnosti u našim rezultatima", kazao je.

Dodao je da je predsednik Francuske veoma posvećen procesu.

"Predsednik Makron je veoma posvećen tome da guramo ovaj proces. Ipak, vreme ističe, svrha evropskog papira je sprovođenje - zato je neophodno angažovanje obe strane i nadam se dodatnoj motivaciji", naglasio je.

Novinar Sanja Sovrlić je istakla da je ključno pitanje to što liči da normalizacija vodi u konfrontaciju, odnosno da se sve više ide ka konfrontaciji, a da se od termina "zamrznuti konflikt ide ka santi leda", ističući da je to veoma opasna situacija.

"Bez pomirenja Srba i Albanca nema mira na Kosovu, bez dostajanstvenog života Srba i bez mogućnosti da Srbi na Kosovu da dostojanstveno žive nema mira i stabilnosti ni na Kosovu, ni na Zapadnom Balkanu", rekla je ona.

Istakla je da i zemlje koje su priznale Kosovo pod, kako je rekla "izgovorom multietničnosti" snose odgovornost, jer "od multietičnosti ništa nismo videli u poslednjih 20 godina i sve izgleda sve gore".

Dodala je da je u poslednje tri godine posebno izraženo zaoštravanje i radikalizacija odnosa, kao i urušavanje, kako je kazala "krhkog mira koji smo imali poslednjih 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma".  

Naglasila je da odgovornost za to snose i SAD u EU koje misle da nametnutim rešenjima mogu da reše sve probleme i podsetila na niz jednostranih akcija Prištine, od tablica i izgradnje baza, do ukidanja dinara na koje niko iz međunarodne zajednice nije reagovao. Takođe dodaje da nema stabilnosti ako se Srbima na Kosovu ne omogući dostojanstven život.

"Koja bi bila motivacija Srbije da se na bilo koji način angažuje u procesu dijaloga i ispunjava svoje obaveze, dok bia zapadne zemlje bi izgubile argumet multietičnosti. To je samo jedan od razloga", rekla je ona.
 
Dodala je da je konfrontacija i radikalizacija i srpskog i albanskog društva očigledna u poslednje tri godine.

"Došlo je do ozbiljnog zaoštravanja odnosa između Srba i Albanaca i urušavanja onog krhkog mira koji smo imali poslednih 10 godina nakon potpisivanja prvog Briselskog sporazuma. Uspela sam da uradim to analizom svog i nekoliko Fejsbuk naloga. Teme kojima smo se bavili prethodnih 10 godina i mi novinari aktivisti civilnog društva su bile usmerene na pomirenje i izgradnju zajedničkog života, a po temama kojima se sada bavimo vidi se da smo ušli u jednu ozbiljnu neizvesnost za koju ne znamo kuda će nas odvesti", rekla je Sovrlić.

Dodala je da se u Beogradu "ne diskutuje kao da na Kosovu žive Albanci, a u Prištini kao da tamo ne žive Srbi".

"Dokle god to ignorišemo i pravimo se da to ne postoji nećemo imati ozbiljnu diskusiju koja je osnov normalizacije i normalnih odnosa. Odgovornost za to ima takođe i međunarodna zajednica, pre svega zemlje EU  i SAD koje misle da čarobnim štapićem, nametnutim rešenjima mogu da reše sve probleme. Očigledno je da se to nije desilo i danas na godišnjicu briselsko-ohridskog sporazuma možda bi postavila pitanje - ko se još seća tog sporazuma. Problem je to što smo imali niz jednostranih akcija Prištine koje nisu uzete u obzir", rekla je ona i podsetila da su se one dešavale i pre izlaska Srba iz institucija.

Smatra da su neke šanse već propuštene, ali da bi trebalo i dalje tražiti rešenja.

"Kada je prisustvo zapadnih zemalja u Prištini u pitanju, zbog potrebe da se ne našteti građanima Kosova, predstavnici stranih ambasada u Prištini često zaboravljaju potrebe Srba sa Kosova i ignorišu ozbiljnu frustraciju koja kod njih postoji", rekla je ona i navela primer pomeranja spomenika u Prištini, što su učinili nemački i francuski ambasador, i onda vratili kada su shvatili da su pogrešili.

Stefan Surlić je kazao da je postojala nada da će sporazum koji je potpisan pre godinu dana dovesti do reseta odnosa i do neke nove situacije, ali da je rezultat bio "da normalizacija proizvodi konfrontaciju".

On je istakao da na terenu imamo odsustvo bilo kakve perspektivnosti za srpsku zajednicu, ali i sistemsku diskiriminacija za srpsku zajednicu.

Naglasio je da Srbi i Albanci o pravima Srba govore na potpuno različite načine na terenu.

"Kada slušate srpsku i albansku zajednicu oni kao da ne žive na istom prostoru. Albanci misle da Srbi imaju najveća prava u Evropi od svih manjina, a kada pitate Srbe oni kažu da nemaju nikakva prava", rekao je on i istakao da je neverovatna ta razlika u shvatanjima.

Istakao je da postoji odsustvo bilo kakve ideje o stvarnom dogovoru i naglasio da nikakva nametnuta rešenja ne donose dobro. Smatra da je bilo adekvatnije da panel nosi naziv "normalizacijom do konfrontacije".

"Nije zgoreg ponoviti da je na godišnjicu ovog bazičnog sporazum postojala nada da će taj sporazum, iako nametnut, biti reset odnosa i dovesti do neke nove realnosti na terenu. Mi sada imamo zaključak - ne normalizacija ili konforntacija, nego da normalizacija proizvodi konfrontaciju", rekao je Surlić.

Istakao je da su politikolozi razumevali sporazum "kao gorku pilulu za Srbiju i političku elitu u Beogradu, gde će morati da prihvati defakto priznanje Kosova i da se zbog toga ne zna kakav će biti ishod izbora".

"Na kraju, većina opcija koja je temeljila kampanju na odbacivanju francusko-nemačkog predloga nije prešla ni cenzus, vlast je uspešno prezentovala sa crvenim linijama i prihvatila da polako sprovodi odredbe koje se tiču dokumenata, registarskih tablica, pokazala dobru volju na terenu. Vidimo ono što je bilo mnogo teže za Beograd da je prihvaćeno i akomodirano i u javnosti i u političkoj sferi, znači nema posledica", rekao je on.

S druge strane, kaže, Priština dobija međunarodno priznanje kroz članstvo u međunarodnim organizacijama, predstavlja sporazum dramatično i kaže da neće da ga prihvati.

"Sada zapravo one polazne osnove, da će ovo biti teže za Beograd, a lakše za Prištinu, se u realnosti pretvorilo u to da je Priština ta koja kaže da to ne prihvata. Na terenu imamo strašnu posledicu odsustva bilo kakve perspektivnosti za srpsku zajednicu, sistemsku diskrimanciju na svim poljima", kaže Surlić.

Ističe da postoji odsustvo bilo kakve volje da se neke važene teme prebrode.

"Ušli smo u fazu normalizacije koja znači nametnite neki politički sporazum mimo političkih elita i realnog pomirenja i razumevanja između dve etničke grupacije, a očigledno da to ne uspeva. Očigledno je da će i ovaj sporazum kao i Briselski biti mrtvo slovo na papiru, jedino što vidim da će biti uspeh za medijatore da to stave u pregovarački okvir za Poglavlje 35 i time će oni prolongirati još koju godinu očekivanja uspešnosti tog sporazuma", kazao je Surlić.