Jevtić: Aktuelna politika Aljbina Kurtija već šestu godinu vodi ka raseljavanju Srba sa KiM

Položaj Srba na Kosovu u poslednjih nekoliko godina postaje sve složeniji, a aktuelna institucionalna kriza u Prištini dodatno otežava život srpskog stanovništva, ocenili su za Juronjuz Srbija potpredsednik Srpske liste Dalibor Jevtić i koordinator Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35, Dragiša Mijačić, osvrćući se posebno na primenu zakona o strancima i vozilima.

Jevtić je istakao da aktuelna politika premijera Aljbina Kurtija već šestu godinu vodi ka daljem raseljavanju Srba sa Kosova. 

„Primena zakona o strancima i vozilima, po mom mišljenju i verujem većine Srba, ima za cilj dodatno ugrožavanje opstanka srpske zajednice“, rekao je Jevtić.

On je naglasio da su predstavnici Srpske liste više puta upozoravali međunarodnu zajednicu na posledice ovih zakona, ali da je reakcija uglavnom bila ograničena na verbalne osude.

Prema njegovim rečima, Kurti, kao i ranije, ne mari za upozorenja međunarodne zajednice, a deo te iste zajednice čak podržava njegove odluke. 

„Imamo podatke da između 7.000 i 10.000 ljudi direktno može biti pogođeno primenom ovih zakona“, dodaje Jevtić, naglašavajući da obični građani najviše ispaštaju dok birokratija i politički interesi dominiraju.

Dragiša Mijačić objašnjava da je implementacija zakona o strancima počela 15. januara, ali u prvoj fazi samo kao informativna kampanja. 

Od 15. marta kreće puna primena, što znači da će kazne i administrativne procedure biti u funkciji, kaže Mijačić.

Objašnjava da zakon formalno ne cilja zdravstvo i školstvo, ali da u praksi stvara probleme za univerzitete, profesore i studente. 

„Za univerzitetske profesore, naročito one koji ne poseduju kosovska dokumenta, primena zakona može značiti nemogućnost obavljanja predavanja u Prištini“, dodaje Mijačić.

Takođe ističe da zakon stvara pravnu osnovu koja može otežati život i rad običnim ljudima koji žive na Kosovu, a nemaju kosovska dokumenta iz raznih razloga - od administrativnih prepreka do gubitka dokumenata ili problema u brakovima.

Jevtić naglašava da Srpska lista zahteva odlaganje primene zakona i preispitivanje njegovih odredbi. 

Ukazuje da se ne mogu ista pravila primenjivati na Srbe i druge državljane, jer Srbi na Kosovu imaju specifičan status i istorijske veze sa ovim prostorom. 

„Ne mogu isto da se tretiraju Srbi na Kosovu i Metohiji i recimo, video sam da je ambasada Finske dala već neko uputstvo svojim državljanima. Nije to isto i ne može da bude isto. I to je ono na šta mi ukazujemo. I kada sam nedavno boravio u Vašingtonu i kada smo razgovarali na ovu temu, upravo sam hteo kroz primere da objasnim kakvi će problemi nastati. Mi imamo neke podatke da će između 7.000 i 10.000 ljudi direktno biti pogođeni primenom ovog zakona. Međutim, ono što jeste problem, je da u Prištini imamo na vlasti čoveka koji ne mari, kome jeste cilj da što manje Srba na prostoru Kosova i Metohije bude. I kada smo mi upozoravali, kada god je Kurti donosio različite odluke koje su prosto terale Srbe da odlaze sa Kosova, uvek smo negde imali samo neki vid verbalne osude od dela međunarodne zajednice i to je jedino što smo mogli da čujemo i vidimo. Moram da kažem, kada govorimo o predstavnicima međunarodne zajednice, zaista osim predstavnika SAD, niko drugi se ne bavi ovim pitanjem. Niko se ne interesuje ozbiljno da na ovu temu razgovara sa Kurtijem i sa ostalima koji čine danas vlast na prostoru Kosova i Metohije“, ocenio je Jevtić.

Mijačić kaže da diplomatske aktivnosti Srbije, uključujući sastanke u Vašingtonu i Briselu, postoje, ali da nisu dovoljno efikasne da zaštite srpsku zajednicu u potpunosti.

Oba sagovornika ističu da ne postoji značajna razlika u odnosu na retoriku Vjose Osmani i Aljbina Kurtija prema Srbima, iako je Osmani u dobrim odnosima sa Vašingtonom. 

„Ne vidim veliku razliku kada je odnos prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji između Aljbina Kurtija i Vjose Osmani. Čini mi se da negde na isti način gledaju na Srbe. Sa druge strane, kada govorimo o odnosima Kurtija i Vjose sa Vašingtonom, tu je zaista velika razlika. Osmani je imala više aktivnosti i taj odnos sa SAD podigla je na jedan veći nivo, posebno u poslednje vreme, dok Kurti za ovih šest godina nije uspeo da ima jedan zvaničan sastanak u Vašingtonu. I to dovoljno govori o njihovim pozicijama kada je o Vašingtonu reč. I kada me pitate i ako me pitate ko ima ili da li ima Vašington uticaj na Kurtiju - ne, to bi bio kratak odgovor. Ali deo međunarodne zajednice, kada kažemo međunarodna zajednica, mislimo pre svega na zapadni svet, podržava Kurtija u onome što radi. I to je nešto što svi znamo, jer ne bi mogao on sve one odluke koje je donosio da sprovede, a da zaista nema podršku", rekao je Jevtić. 

Mijačić napominje da evropske institucije prate primenu zakona, ali da problem leži u brzini i načinu implementacije. 

„Zakon postoji još od 2013. godine, a zakon o vozilima od 2010. Novi zakoni nisu u pitanju, već je problem što su sada počeli da se primenjuju na srpsku zajednicu“, kaže Mijačić, dodajući da plan Kosova da implementira šhengenski režim ulaska i izlaska sa svoje teritorije dodatno komplikuje situaciju.

Jevtić ističe da su Srbi direktno pogođeni i da je život običnih ljudi u ovom trenutku ugrožen. 

„Najmanje između sedam i 10 hiljada građana Srba biće pogođeno ako dođe do pune primene zakona. Birokratija i međunarodni procesi ne smeju biti iznad prava ljudi da opstanu u svom domu“, poručuje Jevtić.