Joksimović: Tramp spustio tenzije, Evropa može biti zadovoljna njegovim porukama iz Davosa

Direktorka Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka u Londonu Aleksandra Joksimović istakla je da je predsednik SAD Donald Tramp u govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu spustio tenzije, te da Evropa može biti zadovoljna njegovim porukama da neće intervenisati na Grenlandu i da vidi mogućnost dogovora o Ukrajini.

„Mislim da će Evropa, bez obzira na visok nivo nervoze koji je prethodio Trampovom dolasku u Davos, biti zadovoljna njegovim govorom. Moramo reći da je veliki broj lidera Evropske unije napustio skup pre Trampovog dolaska, što je takođe jedan diplomatski signal. Ali, treba reći da je on u svom govoru prvo rekao mnogo poruka koje su bile za unutrašnje političke prilike u Americi“, rekla je Joksimović za Kosovo onlajn.

Veruje da će Evropa biti najzadovoljnija time što je rekao da nema nameru da vojno interveniše na Grenlandu, iako i dalje insistira na pregovorima o potencijalnoj prodaji Grenlanda. 

„Naravno, pozivao se na svu podršku Sjedinjenih Američkih Država, pre svega Evropi, još od vremena Drugog svetskog rata i u tom kontekstu davao je određenu argumentaciju zbog čega bi Grenland bio značajan kao deo Sjedinjenih Američkih Država“, ukazala je ona.

Ocenila je da je za Evropu značajno i to šta je američki predsednik istakao mogućnost postizanja dogovora u Ukrajini i to što je potvrdio da SAD ostaju potpuno posvećene Natou. 

„To su one teze koje Evropu najviše interesuju. Pomenuo je i sastanak sa Zelenskim i, ono što je bitno, opet je promenio retoriku o tome ko je odgovoran za to što do mira ne dolazi. Da kažem, podelio je odgovornost između Moskve i Kijeva, da kada jedni žele, drugi ne prihvataju tu vrstu mira i obrnuto“, rekla je bivša ambasadorka. 

Ukazala je i na njegovu poruku da Evropa „ne ide u dobrom pravcu“ i da Sjedinjene Američke Države sto odsto učestvuju u radu i funkcionisanju Natoa, kao i da će u tome istrajati i dalje. 

„Mislim da su to neke od najznačajnijih poruka koje smo čuli. Dakle, nije došlo do dramatičnog udaljavanja od Evrope do tačke sa koje nema povratka. Verovatno da je nivo poverenja kakav je postao ranije među saveznicima izgubljen i trebaće vremena da se on povrati. Ali, naravno, to ne znači da Tramp neće u nekom narednom periodu ponovo izaći sa nekim oštrijim izjavama. U svakom slučaju, možemo reći da je ovaj govor bio sa mnogo manje tenzija sročen, nego što se to možda moglo očekivati s obzirom na sve one poruke koje je upućivao, pre svega Evropi, pre nego što je ovaj svetski ekonomski forum počeo“, kazala je Joksimović.

Komentarišući odnos Beograda i Prištine ocenila je da to nije neka od tema u fokusu ovogodišnjeg foruma u Davosu, ali ni Trampove administracije. 

„Sjedinjene Američke Države su u prvom Trampovom mandatu imale određene ideje u vezi sa rešavanjem ovog pitanja, ali u drugom njegovom mandatu, zbog gorućih pitanja širom sveta, ova tema još se nije našla na agendi predsednika SAD“, rekla je bivša ambasadorka.

Prema njenim rečima, određena poruke su upućene kroz Zakon o nacionalnoj bezbednosti gde se govori o demokratiji na Zapadnom Balkanu. 

„Hoće li se Tramp držati ovog zakona u koracima koji budu sledili ukoliko uopšte bude bio fokusiran na temu Beograda i Prištine? Mi znamo da on svaki put u svojim govorima pomene da je on sprečio rat nedavno. Mi ne znamo o kakvom sukobu on govori, ali možda on zna nešto što mi ne znamo. Zaista mi je teško da govorim, ali među tih osam sukoba koje je on „zaustavio“ konstantno spominje i Srbiju, odnosno Beograd i Prištinu“, rekla je Joksimović.

Napomenula je da je Vašingtonski sporazum potpisan na samom kraju Trampovog mandata i da veći deo nije primenjen.

„Stalno se postavlja pitanje da li će insistirati na punoj implementaciji ili će, možda, tragati za nekakvim novim rešenjima, imajući u vidu da je tada naišao na ozbiljan otpor među evropskim zemljama i da te svoje ideje nije uspeo da realizuje“, ukazala je naša sagovornica.

Istakla je da u Zakonu o nacionalnoj bezbednosti nema tih ideja, već da se govori vrlo oštro o međusobnom priznanju.

„Da li će doći trenutak u kojem će on moći ozbiljnije da se ovom temom pozabavi, ostaje da se vidi tokom ove godine. Treba imati u vidu da su ove godine i izbori za Kongres na sredini njegovog mandata. Za njega je to veoma važno i već je uputio poruke da bi, ukoliko ne bude ponovo osvojio većinski oba doma, i Kongres i Senat, demokrate mogle pokrenuti njegov impičment, odnosno opoziv, za koji veruje da bi ovog puta možda i bio uspešan, mada to u istoriji nije naišlo na potvrdu više puta“, rekla je direktorka Centra za spoljnu politiku.