Kacarska: EU se neće brzo usaglasiti o promenama politike proširenja

Direktorka Instituta za evropsku politiku u Severnoj Makedoniji Simonida Kacarska ocenila je da je Evropska unija pojačala angažman po pitanju proširenja zbog pritiska u vezi sa Ukrajinom, ali da je teško očekivati da će države članice u kratkom roku postići saglasnost o značajnijim promenama te politike.

Kacarska je podsetila da države EU intenzivnije rade na pitanju proširenja od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, ali da se sada predlozi dodatno razrađuju, pa se pojavljuju novi modaliteti od strane pojedinih članica.

„Nesumnjivo je jedan od razloga zbog kojih je na sto stavljeno nekoliko predloga, među kojima je i predlog nemačkog kancelara Fridriha Merca, pritisak koji se stvara u kontekstu Ukrajine i razvoja mirovnih pregovora, posebno u svetlu nove administracije u Sjedinjenim Američkim Državama. Tome treba dodati i legitimni pritisak koji ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski vrši kada je reč o garancijama za članstvo te zemlje u EU. Uz sve to, deo članica ne zaboravlja da su zemlje Zapadnog Balkana na neki način ostavljene po strani. Upravo u tom kontekstu pojavilo se nekoliko predloga koji trenutno cirkulišu u različitim oblicima“, navodi Kacarska za Kosovo onlajn.

Na pitanje koji bi predlog o pristupanju bio najbolje rešenje za kandidate sa Zapadnog Balkana, odgovara da je punopravno članstvo u Evropskoj uniji nesumnjivo najpovoljniji model.

„Ukoliko to nije opcija, što je i unutar same Evropske unije veoma teška tema za raspravu, jer je teško očekivati da bilo koji lider gradi politički diskurs na drugačijem pristupu, onda ne treba izgubiti iz vida osnovni cilj – podsticanje demokratske i ekonomske transformacije. Do sada, osim članstva u EU, nismo videli nijedan drugi model koji je uspeo da postigne takve rezultate“, kazala je Kacarska.

Napominje da članice Evropske unije imaju različite koncepte i zahteve kada je reč o promenama pristupa proširenju, podsećajući na predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona iz 2019. godine o izmenama u pregovaračkom procesu.

„Međutim, francuski predlog je tada uključivao i mogućnost otvaranja strukturnih i kohezionih fondova pre samog članstva, što pravno nije moguće u okviru Evropske unije. To se na kraju nije dogodilo, ali je Unija kao alternativu ponudila i sprovela Plan rasta za Zapadni Balkan, kao određenu vrstu kompenzacije i priznanja da je dosadašnja podrška bila nedovoljna“, rekla je Kacarska.

Prema njenim rečima, rasprave unutar EU veoma su složene, jer bi svaka promena modela pristupanja podrazumevala potpuno novi institucionalni okvir članstva ili izmene evropskih ugovora, koji jasno predviđaju da svaka država članica ima ista prava i iste obaveze.

„Dakle, nije problem samo u političkoj saglasnosti država članica. Postoje i ozbiljna pravna pitanja sa kojima se Evropska unija već dugo suočava, ali koja često nisu u prvom planu. Ukratko, teško je očekivati da će države članice u kratkom roku postići saglasnost o značajnijim promenama politike proširenja“, zaključila je Kacarska.