Kapčan: Kosovo već duže politički paralizovano, vlada potrebna i za napredak u normalizaciji odnosa sa Srbijom

Viši saradnik Saveta za spoljne poslove u Vašingtonu Čarls Kapčan izjavio je da je Kosovo već duže vreme politički paralizovano iako to sebi ne može priuštiti, te izrazio nadu da će partije nakon predstojećih izbora uspeti da naprave kompromis, jer Kosovo mora da ima funkcionalnu vladu i pokaže partnerima da ima vlast koja ga vodi u dobrom pravcu. On podvlači da i proces normalizacije odnosa sa Beogradom ne može da napreduje bez vlade u Prištini, koja će moći da se bavi pitanjima poput Zajednice srpskih opština i drugim temama, kako bi se zaštitila prava srpske zajednice koja je u osetljivoj situaciji.

Kapčan je u intervjuu za Kosovo onlajn rekao da američka administracija može da ima favorite na izborima, ali da zaista želi funkcionalnu vladu sa kojom može da sarađuje na brojnim pitanjima, a posebno na normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.

Navodi i da će predsednik SAD Donald Tramp, posebno nakon rata sa Iranom i pada rejtinga u SAD, želeti da ostvari spoljnopolitički uspeh, pa bi u tom smislu Kosovo i Srbija mogli da mu pruže priliku, ali napominje da taj proces ne može da napreduje bez vlade u Prištini.

Kaže i da je srpska zajednica u osetljivoj situaciji, pa je hitno potrebno formiranje vlade koja će moći da se bavi pitanjima poput Zajednice srpskih opština i drugim temama koje su na stolu, kako bi se zaštitila prava i dobrobit Srba i drugih zajednica.

Kako ocenjujete neuspeh u izboru predsednika na Kosovu i odluku da se krene ka novim izborima – šta to govori o dubini trenutne političke krize?

Sa jedne strane, moglo bi se reći da je Kosovo postalo „normalna“ zemlja, jer ako pogledate američku politiku, ona je duboko polarizovana i disfunkcionalna. Ako pogledate Francusku, vidite kako se vlade smenjuju i imaju velike poteškoće da opstanu na vlasti. Sada na Kosovu imamo treće izbore za nešto više od godinu dana. Zemlja je praktično politički paralizovana već duže vreme. Suština je da Kosovo to ne može da priušti. Mislim da smo videli nespremnost i vlasti, ali i drugih aktera, na kompromis. A kompromis je ključni sastojak demokratije. Tako demokratije funkcionišu. Zato se nadam da će u nekom trenutku, možda nakon narednih izbora, političke partije uspeti da se okupe, naprave kompromis i pronađu zajednički jezik. Ali, mala i zemlja koja se suočava sa izazovima, poput Kosova, mora da ima funkcionalnu vladu. Mora da pokaže svojim partnerima — Evropi i Sjedinjenim Državama da ima vlast koja vodi zemlju u dobrom pravcu. Trenutno je situacija suprotna.

Da li očekujete da će Sjedinjene Države imati preferirani ishod ili neformalnog „favorita“ na predstojećim izborima ili će Vašington ostati neutralan?

Generalno, Vašington ostaje neutralan kada su u pitanju strani izbori. To nije uvek bio slučaj u administraciji Donalda Trampa. Znamo da je Trampova administracija bila frustrirana premijerom Kurtijem, u smislu da su ga doživljavali kao nepotrebno provokativnog u odnosima sa manjinama i sa Srbijom. Videli smo neke javne izjave u tom pravcu, kao i određeno suspendovanje saradnje sa Kosovom. Ali mislim da iz američke perspektive, administracija može imati svoje favorite, može preferirati jednog u odnosu na drugog. Ipak, ono što zaista žele jeste funkcionalna vlada sa kojom mogu da sarađuju i zajedno rade na brojnim pitanjima, a posebno na normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.

Kako bi ova nova politička kriza mogla uticati na već krhke odnose između Kosova i Sjedinjenih Država?

Mislim da bi glavni efekat u Vašingtonu, kao i među evropskim partnerima i podržavaocima Kosova, bio frustracija. Donald Tramp želi da bude mirotvorac. On često pominje Balkan i dijalog između Kosova i Srbije — to je tema koja mu je u fokusu. Posebno nakon rata sa Iranom i pada rejtinga u SAD, želeće da ostvari neki spoljnopolitički uspeh. Kosovo i Srbija bi mogli da mu pruže tu priliku, ali taj proces ne može da napreduje dok nemate sposobnu i funkcionalnu vladu u Prištini.

Kosovo se već suočilo sa više izbora u kratkom periodu – kako ocenjujete finansijske i institucionalne troškove organizovanja novih izbora, posebno ako bi rezultat ponovo mogao biti pat pozicija?

Generalno, kao mlada država, koju još uvek nije priznao značajan broj zemalja, koja pokušava da izgradi ekonomiju koja će pružiti rezultate građanima — ovakva paraliza je veoma opasna. Građani biraju svoje predstavnike da idu u institucije, da rade i donose rezultate, a umesto toga oni se međusobno sukobljavaju i raspravljaju o tome ko treba da bude predsednik i kako da vlada funkcioniše. Šta to znači? To samo smanjuje poverenje javnosti u demokratske institucije. Zato je krajnje vreme da onaj ko pobedi na sledećim izborima istupi, pruži ruku opoziciji i pronađe način za dalje funkcionisanje.

Kako ova kontinuirana politička nestabilnost utiče na bezbednost i položaj srpske zajednice na Kosovu, posebno u odsustvu potpuno funkcionalnih institucija?

Mislim da se srpska manjina, čak i u najboljim okolnostima, nalazi u osetljivoj situaciji. Reč je o državi koja želi da bude multietnička i pluralistička demokratija, sa većinskim albanskim stanovništvom, ali Srbi nisu jedina manjina — postoje i druge. Zbog toga je neophodno imati inkluzivnu vladu. U prethodnim godinama preduzeti su određeni koraci, koji su donekle razumljivi jer je vlast u Prištini želela da smanji uticaj Srbije na srpsku zajednicu na Kosovu. Ali to je na neki način ostavilo srpsku zajednicu u političkom vakuumu, u svojevrsnom „ničijem prostoru“. Zato je hitno potrebno formirati funkcionalnu vladu koja će moći da se bavi pitanjima kao što je Zajednica srpskih opština i drugim temama koje su na stolu, kako bi se zaštitila prava i dobrobit Srba i drugih manjina. Ali još važnije — da radi na stabilizaciji odnosa sa Srbijom.