Kasoli: DSK u dubokoj krizi, promena lidera nedovoljna bez političkog zaokreta

„Ovo što sada vidimo samo je otvorenija manifestacija unutrašnjih kriza koje već duže postoje u Demokratskom savezu Kosova. O tome se govorilo, jer postoji nezadovoljstvo unutar partije zbog kontinuirano loših izbornih rezultata. Sada vidimo veću mobilizaciju pojedinih ogranaka stranke koji osporavaju liderstvo Ljumira Abdidžikua, koji je pre izvesnog vremena za dlaku uspeo da prođe test na vanrednoj skupštini stranke. Tada se jasno videlo da polovina članova skupštine DSK njime nije zadovoljna i da ga ne želi za predsednika, ali je ipak uspeo da pređe tu vrstu Rubikona u toj fazi“, rekao je Kasoli za Ekonomiju onlajn.

Prema njegovim rečima, očekivanja Ljumira Abdidžikua da će saradnja sa predsednicom Vjosom Osmani doneti bolji izborni rezultat nisu se ostvarila, što je dodatno povećalo nezadovoljstvo u stranci.

„Njegova računica bila je da će kroz eksperiment sa Osmani obezbediti drugačiji rezultat, ali ni to nije dalo očekivane rezultate. To je, čini se, uticalo na porast revolta i nezadovoljstva unutar stranke. Abdidžiku je sada jasno stavio do znanja da neće poslušati njihove zahteve. Ostaje da se vidi kakav će biti epilog prikupljanja potpisa za njegovu smenu, jer on u velikoj meri insistira na svojevrsnoj teoriji zavere, tvrdeći da se baš u trenutku kada, prema njegovim rečima, Demokratski savez Kosova jača, mobilišu unutrašnji neprijatelji kako bi sprečili njegovu dobru političku projekciju. Međutim, izborni rezultati ne potvrđuju takvo njegovo uverenje“, rekao je Kasoli.

On smatra da čak i ukoliko Abdidžiku ostane na čelu stranke, to neće rešiti krizu.

„Čak i ako opstane na mestu predsednika, on će nesumnjivo ostati slab lider. To ne uliva nadu da će ova partija biti funkcionalna i da će imati istinsko unutrašnje jedinstvo kako bi se suočila sa političkim protivnicima. Jasno je da se više vodi sukob u DSK nego protiv Aljbina Kurtija i Pokreta Samoopredeljenje, koji trenutno uživa izuzetnu političku moć i hegemoniju u zemlji“, ocenio je Kasoli.

Govoreći o odgovornosti za izborne rezultate, on je naveo da je prirodno da se od političkih lidera traži odgovornost kada ne ostvare obećanja, ali da sama promena predsednika neće biti dovoljna.

„Ovo nije prvi izborni poraz Abdidžikua. Prirodno je da politički lideri preuzmu odgovornost kada ne ispune projekcije i obećanja koja su dali biračima i članstvu. Međutim, ono što sada vidimo u Demokratskom savezu Kosova jeste da sama promena predsednika, u okolnostima i na način na koji ova stranka funkcioniše, ne bi predstavljala značajan doprinos poboljšanju njenog učinka. To smo videli i u Demokratskoj partiji Kosova, gde su od 2021. promenjena tri politička lidera – prvo je otišao Enver Hodžaj, zatim je došao Memlji Krasnići, a sada Bedri Hamza, ali uprkos promenama izborni rezultati i dalje izostaju“, primetio je Kasoli.

Uveren je da je DSK izgubio političku orijentaciju nakon smrti bivšeg predsednika Ibrahima Rugove i da se godinama kreće između dva različita politička pravca.

„Stranka je uglavnom oscilirala između dve političke tendencije. Jedna grupa je zagovarala saradnju sa Demokratskom partijom Kosova, dok je druga bila protiv takve saradnje i zalagala se za približavanje Pokretu Samoopredeljenje. Drugim rečima, DSK je oscilirao između te dve tendencije i nije uspeo da pokaže za šta se zapravo zalaže. Unutrašnje podele su više pokazivale protiv koga su pojedine struje nego šta sama partija predstavlja kao politički subjekt“, rekao je Kasoli.

Dodao je da je najveći izazov za DSK da definiše jasan politički identitet, a ne samo da promeni lidera.