Kolaković o novom izaslaniku Francuske: Trokaz radio s Kušnerom, ima iskustvo i iz Izraela i Kipra

Viša naučna saradnica, istoričar Aleksandra Kolaković ocenila je za Kosovo onlajn da je to što je Francuska imenovala specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan bio očekivan potez, jer Pariz želi veće učešće i uticaj u ovom regionu, pogotovo imajući u vidu francusko-nemački plan za Kosovo. 

"Francuska, još od 2019, od strategije za Zapadni Balkan koja je postala javna aprila te godine, pokazuje povećano interesovanje za sve što se događa u regionu, od političkog, preko ekonomskog do obrazovnog i kulturnog aspekta. U tom kontekstu su prepoznate i te oblasti koje su od izuzetne važnosti za Francusku u smislu bezbednosti, što je svakako prostor Kosova i Metohije, i naravno tu je i Bosna i Hercegovina, pa je potrebno ovo sadašnje imenovanje specijalnog izaslanika Rene Trokaza posmatrati i na taj način", smatra Kolaković. 

Dodaje da postoji bezbednosni aspekt koji je ugrožen u ovom trenutku i koji takođe treba dovesti u vezu sa velikim promenama u međunarodnim odnosima i, kako kaže, izmenjenom situacijom u svetu od perioda rata u Ukrajini. 

"Sa druge strane, ono što je naglašeno jeste da je pojačana aktivnost Francuske u kontekstu evrointegracija regiona. I jedan od zadataka Trokaza je ne samo da prati odnose u regionu, ne samo bezbednosni aspekt, već i da pomogne proces evrointegracija regiona što je sada već u kontekstu onoga što se pominje kao godine ulaska zemalja Zapadnog Balkana u EU", rekla je Kolaković. 

Podsetila je na plan za 2029. i 2030. godinu i agendu evropske zajednice koja će se ovih dana sastati u Španiji ističući da je "to sve povezano".

"A potrebno je posmatrati ovo i u kontekstu toga da druge države imaju specijalne izaslanike za Zapadni Balkan - Velika Britanija, Nemačka, SAD i naravno tu je i evropski specijalni izaslanik i u tom kontekstu i Francuska želi da ojača svoje pozicije u diplomatskom pogledu, ali  i u pogledu nemačko-francuskog plana za Kosovo i Metohiju, jer je Francuska jedan od tvoraca tog plana", navodi Kolaković.

Kaže da bi trebalo uzeti u obzir da je Rene Trokaz diplomata koji ima iskustvo u Francuskoj ali i van nje. 

"Da, Trokaz je bio jedan od savetnika Bernara Kušnera, kada je on bio ministar spoljnih poslova Francuske, a to je period 2008. godine kada je Kosovo proglasilo nezavisnost i kada je Francuska priznala tu nezavisnost. Ime Bernara Kušnera nosi izuzetnu težinu i uglavnom negativan predznak kada je reč o Srbiji i Srbima. Međutim, možemo da naglasimo da je Trokaz neko ko je imao i drugo diplomatsko iskustvo u kriznim područjima, sa velikim bezbednosnim rizicima, govorim o Jerusalimu, Izraelu i Kipru", kaže Kolaković.

Smatra da je u tom kontekstu sigurno da će njegovo poznavanje problema i mogućnost rešavanja kriza biti veoma dragoceno.

"S obzirom na to da je već bio involviran u neke od tih krugova francuske diplomatije koje imaju određeni stav prema Kosovu kao nezavisnoj državi i uzimajući stav Francuske u obzir, to će svakako imati važne posledice po njegovo mišljenje. Ali ako se uzmu i ostali aspekti njegovog iskustva u obzir, koji takođe nisu vezani samo za Kosovo već su okrenuti ka deeskalaciji nasilja u regionu, ka integrativnim faktorima povezivanja, posebno ekonomskim, i naravno evrointegracije, tu postoji veliki prostor za diplomatsku saradnju", ističe. 

Dodaje da će se u narednom periodu videti kakvi će biti potezi Trokaza i u kom pravcu čitava situacija može da se kreće. 

"Kompleksnost pitanja KiM ne zavisi sada samo od te pozicije koju smo imali i imamo prema Bernaru Kušneru, već su se okolnosti izmenile, tako da ćemo videti u kom pravcu će Trokaz delovati i koliko će uticaja uopšte imati njegov bliski kontakt sa Kušnerom, u kontekstu njegove pozicije jednog od savetnika", naglašava Kolaković.