Stejt Department: Kosovo ne ispunjava minimalne standarde u ključnim oblastima borbe protiv trgovine ljudima

Vlada Kosova ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde u ključnim oblastima borbe protiv trgovine ljudima, ali je ostvaren napredak u odnosu na prethodni izveštajni period, zbog čega ostaje u „Nivou 2” (Tier 2), navodi se u najnovijem izveštaju američkog Stejt departmenta o borbi protiv trgovine ljudima.

Vlada Kosova povećala je finansijska sredstva namenjena pomoći žrtvama i preventivnim aktivnostima. Procena sprovođenja Nacionalnog akcionog plana za period 2024–2025. godine utvrdila je da je realizovano gotovo polovina postavljenih ciljeva, ali u nekoliko ključnih oblasti nisu ispunjeni minimalni standardi, navedeno je u izveštaju.

Broj krivičnih gonjenja protiv osumnjičenih za trgovinu ljudima je smanjen, a iako su sudovi izrekli više zatvorskih kazni, većina njih bila je ispod zakonskog minimuma propisanog za krivična dela trgovine ljudima.

Nadležni organi nisu istraživali sve slučajeve prisilnog prosjačenja dece kao trgovinu ljudima. Usled neadekvatnih procedura za identifikaciju žrtava prisilnog prosjačenja, Vlada Kosova nije uspela da efikasno spreči neodgovarajuće kažnjavanje potencijalnih žrtava za nezakonite radnje koje su počinile isključivo kao direktnu posledicu toga što su bile žrtve trgovine ljudima.

Vlada Kosova nije obezbedila mere za reintegraciju, niti druge oblike dugoročne pomoći, posebno kada je reč o deci i žrtvama kojima je potrebna psihosocijalna podrška, ukazuje se u izveštaju.

„U poređenju sa prethodnim izveštajnim periodom, vlada je pokazala ukupno veći nivo angažovanja, zbog čega je Kosovo ostalo na Nivou 2. Ti napori obuhvatali su osuđivanje većeg broja trgovaca ljudima i izricanje zatvorskih kazni većem broju počinilaca. Vlada je povećala finansiranje pomoći žrtvama i aktivnosti na sprečavanju trgovine ljudima. Sprovedena je procena realizacije nacionalnog akcionog plana za period 2024–2025, kojom je utvrđeno da je završeno gotovo polovina predviđenih ciljeva“, navodi se u dokumentu.

U odeljku pod nazivom „Krivično gonjenje“, piše da je Vlada Kosova nastavila da sprovodi aktivnosti na suzbijanju trgovine ljudima kroz rad organa za sprovođenje zakona.

„Članom 165 Krivičnog zakonika kriminalizovani su trgovina ljudima u svrhu seksualne eksploatacije i trgovina ljudima u svrhu radne eksploatacije. Za krivična dela čije su žrtve punoletne osobe propisane su kazne zatvora od pet do 12 godina i novčana kazna, dok su za dela čije su žrtve deca propisane kazne zatvora od pet do 15 godina i novčana kazna. Ove kazne bile su dovoljno stroge i, kada je reč o trgovini ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, bile su srazmerne kaznama propisanim za druga teška krivična dela, poput silovanja“, piše u dokumentu.

Kako se navodi, policija je 2025. godine istraživala četiri slučaja, dva slučaja trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, jedan slučaj trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije i jedan slučaj neodređenog oblika trgovine ljudima, u poređenju sa pet slučajeva 2024. godine.

Policija je nastavila da istražuje i dva slučaja pokrenuta prethodnih godina.

„Nadležni organi pokrenuli su postupke protiv 34 osumnjičena za trgovinu ljudima, 15 zbog trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, dva zbog trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije i 17 zbog neodređenog oblika trgovine ljudima, u poređenju sa 49 osumnjičenih 2024. godine“, navodi se.

Dodaje se da su sudovi osudili tri osobe za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, dok je 2024. godine osuđena jedna osoba za isto krivično delo. Jedan trgovac ljudima osuđen je na pet godina i šest meseci zatvora i novčanu kaznu od 3.000 evra,  drugi je dobio tri godine zatvora, a treći godinu dana uslovne kazne.

Kazne ispod zakonskog minimuma i sankcije koje se svode samo na novčane kazne potkopavaju napore da se trgovci ljudima pozovu na odgovornost i stvaraju potencijalne bezbednosne rizike za žrtve.

„Nadležni organi su pokrenuli postupke protiv 17 optuženih koji su 'koristili seksualne usluge žrtve trgovine ljudima', ali bez osuđujućih presuda. Poređenja radi, 2024. godine pokrenuti su postupci protiv četiri optužena, a osuđeno je 12 počinilaca. Vlada je ulagala napore da istraži, krivično goni i osudi državne službenike za koje se sumnjalo da su bili umešani u krivična dela trgovine ljudima. Sarađivala je sa stranim vladama u policijskim operacijama“, dodaje se u izveštaju.

U dokumentu se navodi da je vlast na Kosovu, u partnerstvu sa nevladinim organizacijama i međunarodnim organizacijama organizovala obuke o suzbijanju trgovine ljudima za pripadnike organa za sprovođenje zakona, uključujući policajce, sudije i tužioce, a nastavila da sprovodi i institucionalizovane programe obuke u Akademiji pravde.

Direkcija za istraživanje trgovine ljudima Kosovske policije istraživala je sve slučajeve trgovine ljudima preko svojih osam regionalnih jedinica, u kojima je radilo 45 službenika.

Direkcija je imala dve jedinice, jednu za istrage, a drugu za pomoć i zaštitu žrtava. Kancelarija državnog tužioca nastavila je da imenuje posebnog koordinatora za slučajeve trgovine ljudima i održavala kontakt-osobu za ovu oblast u svih sedam osnovnih tužilaštava.

„Kosovska policija je nastavila da slučajeve prisilnog prosjačenja dece koje organizuju njihovi roditelji istražuje kao roditeljsko zanemarivanje ili zlostavljanje, a ne kao trgovinu ljudima. Policija je navela da, prema zakonodavstvu Kosova, deca koja su u pratnji roditelja ne ispunjavaju definiciju žrtava trgovine ljudima“, navedeno je.

U izveštaju se konstatuje da su većini tužilaca i sudija nedostajali obuka i iskustvo, naročito u vezi sa krivičnim delima koja uključuju emocionalnu kontrolu ili psihološku prinudu nad žrtvama, što je dovodilo do blagih kazni ili kvalifikovanja slučajeva kao krivičnih dela za koja su propisane manje kazne nego za trgovinu ljudima.

U izveštaju se, u odeljku koji se bavi zaštitom žrtava, procenjuje da je Vlada Kosova nastavila da ulaže napore u zaštitu žrtava.

„Nadležni organi identifikovali su 13 žrtava, u poređenju sa 14 žrtava 2024. godine. Sve identifikovane žrtve bile su žrtve trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije. Među njima su bile dve žene i 11 devojčica, a nijedna nije bila strani državljanin. Vlada je imala standardne operativne procedure i nacionalni mehanizam za upućivanje žrtava. Međutim, monitoring je ukazao na nedostatak smernica i proaktivnih aktivnosti za identifikaciju žrtava prisilnog prosjačenja, naročito dece“, ocenjuje se u dokumentu.

Standardne operativne procedure zahtevale su da se istražitelj Direkcije za istraživanje trgovine ljudima i zastupnik žrtve iz Kancelarije za pomoć i zastupanje žrtava sastanu, sprovedu sveobuhvatnu procenu rizika i koordiniraju brigu o žrtvi i njeno upućivanje na odgovarajuće usluge. U proceni žrtava koje su deca trebalo je da učestvuje i socijalni radnik. Nevladine organizacije navele su da je postupak upućivanja žrtava dobro funkcionisao.

„Vlada je, neposredno i kroz partnerstva sa organizacijama civilnog društva, obezbeđivala smeštaj, zdravstvenu zaštitu, savetovanje, pravne usluge i pomoć pri repatrijaciji. U saradnji sa civilnim društvom pomogla je 18 žrtava. Vlada je upravljala specijalizovanim privremenim bezbednosnim objektom, namenjenim pružanju usluga visokorizičnim žrtvama, kao što su žrtve čiji je trgovac ljudima još u bekstvu, žrtve koje svedoče u sudskim postupcima ili one koje čekaju repatrijaciju. Licencirana su i finansirana dva prihvatilišta kojima upravljaju nevladine organizacije, a koja pružaju usluge žrtvama niskog i srednjeg rizika“, objavljeno je u izveštaju.

Kako piše, privremeni bezbednosni objekat i dva prihvatilišta nevladinih organizacija koja finansira vlada pružili su pomoć za 10 žrtava.

Vlada Kosova je za privremeni bezbednosni objekat izdvojila između 120.000 do 150.000 evra, u poređenju sa 150.000 evra 2024. godine. Jednom prihvatilištu, kojim upravlja nevladina organizacija, dodelila je 110.000 evra, a drugom 52.000 evra. U 2024. godini za ta prihvatilišta izdvojeno je 95.000 evra, odnosno 72.000 evra.

Vlada je izdvojila 39.000 evra za međunarodnu nevladinu organizaciju koja vodi dnevni centar za decu koja koriste ulicu kao izvor prihoda.

„Kosovska policija, odnosno Direkcija za istraživanje trgovine ljudima, imala je posebne prostorije za razgovore sa decom žrtvama trgovine ljudima. Razgovori su obavljani u saradnji sa Kancelarijom za pomoć i zastupanje žrtava i centrima za socijalni rad. Vlada je obezbeđivala prevodioce i opremu koja je žrtvama omogućavala da svedoče putem video-veze ili uz izmenu glasa i slike. Vlada nije dosuđivala odštetu žrtvama u okviru krivičnih presuda. Ipak, Kancelarija za pomoć i zastupanje žrtava podnela je u dva slučaja zahteve za naknadu štete iz državnog fonda, nakon čega su žrtve dobile po 2.000 evra“, piše u izveštaju.

Zbog neadekvatne provere i identifikacije žrtava, vlada nije efikasno sprečavala neprimereno kažnjavanje potencijalnih žrtava isključivo zbog nezakonitih radnji počinjenih kao neposredna posledica trgovine ljudima.

Predstavnici civilnog društva ocenili su da je kvalitet brige o žrtvama dobar, ali da su programi reintegracije imali ograničen uspeh zbog nedostatka sredstava i mogućnosti zapošljavanja koje bi žrtvama omogućile finansijsku nezavisnost.

Centri za socijalni rad pružali su usluge deci žrtvama i obavljali ulogu njihovih zakonskih staratelja. Međutim, monitoring je pokazao da centri nemaju dovoljno kapaciteta i zaposlenih da bi ispunili sve svoje obaveze.

Posmatrači su ukazali i na poteškoće u pružanju ciljane podrške žrtvama koje su ponovo bile izložene viktimizaciji, žrtvama kojima su psihijatri propisali terapiju i žrtvama kojima su potrebne dugoročne usluge, naročito deci.

Kada je u pitanju prevencija, Vlada Kosova je pojačala aktivnosti na sprečavanju trgovine ljudima, ocenjuje se u dokumentu.

Nacionalni organ za borbu protiv trgovine ljudima, koji čine predstavnici osam vladinih ministarstava, pravosuđa, opštinskih kancelarija, zastupnici žrtava, nevladine organizacije i međunarodni posmatrači, koordinisao je međuinstitucionalne aktivnosti.

„Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima predsedavao je ovim organom i pratio sprovođenje nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima za period 2022–2026. Vlada je sprovela procenu Nacionalnog akcionog plana za period 2024–2025 i zaključila da je realizovano 48 odsto ciljeva, da je 38 odsto još u toku, dok 17 odsto nije sprovedeno“, ističe se u izveštaju i ukazuje da je uspostavljena telefonska linija za pomoć potencijalnim žrtvama trgovine ljudima.

U odeljku koji se bavi oblicima i rasprostranjenošću trgovine ljudima, opisana je priroda i rasprostranjenost trgovine ljudima na osnovu nedavnih izveštaja vlade i civilnog društva.

„Trgovci ljudima eksploatišu žrtve seksualne trgovine na Kosovu. Žene i devojčice regrutuju se lažnim obećanjima o braku ili zaposlenju kao plesačice i pevačice, a zatim se primoravaju na seksualnu eksploataciju u privatnim kućama, stanovima, noćnim klubovima i salonima za masažu“, piše u dokumentu.

U izveštaju se navodi da su žrtve trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije uglavnom devojčice sa Kosova, ali ima „devojčica iz Albanije, Moldavije, Crne Gore, Rumunije, Srbije i drugih zemalja“.

U zaključku se dodaje da su trgovci ljudima na Kosovu eksploatisali su strane žrtve iz Albanije, Kolumbije, Meksika, Tajlanda i Venecuele, dok su građani Kosova izloženi su trgovini ljudima u svrhu seksualne eksploatacije i prinudnog rada širom Evrope.