Kolaković: Pritisci na zemlje koje nisu priznale Kosovo stalni i povećavaju se

Povodom odluke španske vlade da prizna pasoše Kosova, i to samo nekoliko dana nakon što je britanski šef diplomatije Dejvid Kameron u Prištini obećao pomoć za dobijanje novih priznanja, viša naučna saradnica, istoričar dr Aleksandra Kolaković kaže da treba imati u vidu da je dijalog Beograda i Prištine ušao u jednu kompleksnu fazu, i da su različiti politički akteri na različitim stranama i oni koji su najviše involvirani u ovaj proces prisutni u regionu.

"To pokazuje i Kameronova poseta koja je veoma interesantna, to je jedna od njegovih prvih poseta na mestu šefa diplomatije. S druge strane, imali smo viznu liberalizaciju koja je izuzetno značajna sa aspekta evrointegracija regiona i ona je negde i podstakla tu odluku španske vlade da prizna kosovske pasoše. Naravno, dobili smo to razjašnjanje da nije reč o priznavanju Kosova već tome da građani tzv. Kosova mogu da putuju u sve zemlje EU pa i u Španiju. I u tom kontekstu već dugo pratimo da pojedine okolnosti nalažu da različiti akteri različito i reaguju na određene događaja. U ovom slučaju ta liberalizacija i nove države koje bi priznale proširenje u stvari su neki kanali nekih diplomatskih pritisaka, inicijativa, nastojanja da se akteri bolje pozicioniraju pred nove pregovore, odnosno njihov nastavak", kaže Kolaković za Kosovo onlajn. 

Ukazuje da u 21. veku, za razliku od 20. veka, kada smo imali jasne odnosne između zemalja u pogledu da li je neka država priznata ili nije, sada su ti odnosi nešto drugačije. 

"U nekim segmentima, kada se to pokaže kao značajno, različite države ili države koje čak i nisu priznate učestvuju, iako mi to prepoznajemo kao neke elemente državnosti. Sa druge strane, u ovom konkretnom slučaju kada posmatramo Španiju, ona je nastojala da samo omogući jedan prostor komunikacije, a opet da ostane na starim pozicijama", ističe naša sagovornica.

Kada je reč o pet država EU koje ne priznaju Kosovo - Španija, Grčka, Slovačka, Rumunija i Kipar - Kolaković naglašava da je to bitno za poziciju Srbije u pregvoorima.

"Takođe znamo da su ti pritisci na njih stalni, da se pojačavaju. U kom pravcu će se to dalje kretati, teško je reći, to zavisi od pojedinačnih država. Svesni smo i da pojedinačno države, posebno sada, posle ovih kriza i ratova, izuzetno štite svoje nacionalne interese. Kada je reč o Španiji, mislim da su tu dosta čvrsti stavovi kada je reč o nepriznavanju Kosova, ali, znate, u nekoj narednoj diplomatskoj inicijativi i u nekim mogućim drugim diplomatskim okolnostima, videćemo kako će se dalje ta situacija razvijati", kaže ona. 

Ukazuje da se u kontekstu nekog evropskog jedinstva vrši se snažan pritisak na ovih pet članica EU, ali i dodaje da to nije nešto što je novijeg datuma, već postoji od kako je Kosovo proglasilo nezavisnost. 

"U ovim složenim, komplikovanim uslovima, tu je pritisak veći. Odnosno tu su mogući i određeni ustupci. Ali, svakako tu izjavu Kamerona treba posmatrati i u svetlu učvršćivanja britanske pozicije u ovim odnosima i na prostoru Balkana i tog jednog čvrstog stava koji datira odavno i koji je, u stvari, stav za finalizovanje procesa kosovske nezavisnosti", ističe Kolaković.