Krasnići: Neizvesna sudbina Vašingtonskog sporazuma, svi ga gledaju kao "švedski sto"

Kosovo i Srbija Vašingtonski sporazum koncipiraju kao “švedski sto” sa koga uzimaju samo ono što žele, zbog toga je veoma teško prognozirati kako će se odvijati njegova dalja realizacija, ocenjuje politički analitičar i univerzitetski profesor Miljazim Krasnići u izjavi za Kosovo onlajn.

Krasnići smatra da je pravi cilj Vašingtonskog sporazuma bio da afirmiše Kosovo kao ravnopravnog partnera, a Srbiju da približi ka Zapadu, te podseća da su mnoge tačke iz tog sporazume bile atipične jer nemaju nikakve veze sa odnosima Kosova i Srbije.

“Pravi cilj tog sporazuma je bio da se Srbija više približi Sjedinjenim Američkim Državama i Zapadu i u tom smislu je koncipiran taj sporazum. U tom kontekstu je bilo i Kosovo, odnosno da se i ono izvadi iz ovog stanja u kome jeste i da se ovaj region približi sferi uticaja SAD. Tramp je bio atipičan predsednik i taj sporazum je atipičan, jer su u njemu sadržane tačke koje nemaju nikakve veze sa odnosima Kosova i Srbije”, kaže Krasnići.

Sudbina Vašingtonskog sporazuma je, prema mišljenju Krasnićija, neizvesna, s jedne strane zbog nezainteresovanosti Kosova i Srbije da sprovedu u delo ono na šta su se obavezali, dok kao drugi faktor, navodi novonastalu situaciju u Avganistanu i fokusiranje Amerike na to pitanje.

“Posle odlaska gospodina Trampa iz Bele kuće mnogo toga se promenilo, mada je i Bajdenova administarcija rekla da podržava taj sporazum, ali esencijalno, naročito posle ovoga što se dogodilo u Avganistanu američka administarcija neće biti mnogo fokusirana na realizaciju tog sporazuma. On je u određenoj krizi i zbog toga što Kosovo i Srbija nemaju volju da ispune te obaveze. Kosovo neće da uđe u "mini-Šengen" što je jedna od tačaka Vašingtonskog sporazuma, a Srbija neće da otvori ambasadu u Jerusalimu. Oni to koncipiraju kao neki "švedski sto" gde mogu da uzmu šta žele, a kako će se on dalje realizovati zaista je teško prognozirati“, navodi Krasnići.

On ukazuje da je sadašnji premijer Kosova Aljbin Kurti prošle godine bio protiv tog sporazuma, pa ne čudi što u Skupštini Kosova nedavno nije prošao predlog Rezolucije o primeni Vašintonskog sporazuma koji je predložio opozicioni Demokratski savez Kosova.

"Gospodin Kurti i tada je bio protiv tog sporazuma, sada imam utisak da zaista nema volju za sporovođenje tog sporazuma i to što se desilo u Skupštini Kosova je indikacija da njegova vlada nije voljna da sprovodi taj sporazum”, ističe Krasnići.

Da li će to imati negativne efekte po dalje odnose Kosova sa Sjedinjenim Američkim Državama, ostaje da se vidi, dodaje Krasnići. On istovremeno sugeriše da premijer Kosova Aljbin Kurti mora biti na oprezu, jer se kaže, stiče utisak da je od njegovog dolaska na vlast došlo do ‘zahlađenja odnosa sa SAD’.

“Zadnjih dana premijer Kurti i njegova vlada su prihvatili migrante iz Avganistana i u tom smislu imao je jednu optimističku izjavu da kada je u pitanju zahtev SAD ne postavlja se pitanje zašto nego kako, čime je dao do znanja da će možda promeniti taj kurs zahlađenja odnosa, ali to je više simbolika. Kako će se odvijati situacija videćemo kada se nastavi dijalog Kosova i Srbije u Briselu, da li je gospodin Kurti koncentrisan i na poboljšanje odnosa sa Vašingtonom i Briselom, jer oni nekako sa skepskom gledaju na njegovu politiku zbog njegovog prethodnog programa, ali i izjava”, zaključuje Krasnići.