Kurti: Dokumentovanje zločina od vitalnog značaja

Institut za ratne zločine Kosova predstavio je danas metodologiju rada za dokumentovanje i istraživanje ekonomskih zločina, a premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti izjavio je tom prilikom da je dokumentovanje zločina moralna obaveza prema žrtvama, te da se dokumentovanjem ekonomskih zločina tokom rata na Kosovu može stvoriti pouzdana arhiva, prenosi Kosova pres.

„Ovaj proces, pored toga što je institucionalna i profesionalna dužnost, je moralna obaveza prema žrtvama i nacionalna obaveza prema našoj Republici. On nam služi da se suočimo sa prošlošću, da se dostojanstveno suočimo sa sadašnjošću i pravednijom i održivijom budućnošću za naše društvo. Rat na Kosovu je bio projekat uništenja, uništenja, pljačke i otmice od strane srpskih snaga sa organizovanim i planiranim zločinima. Stoga je njihova dokumentacija od vitalnog značaja“, rekao je Kurti.

Naveo je da je narod Kosova doživeo „veliki bol, ubistva, prisilne nestanke, masovna proterivanja, uništavanje imovine i sistematsku pljačku“.

„Pored izuzetne štete po živote ljudi od strane srpskog genocida, na Kosovu je naneta i neprocenjiva šteta, uključujući paljenje privatne i javne imovine, rušenje infrastrukture, uništavanje kulturnih i obrazovnih objekata. Dokumentovanje ove ekonomske štete je sastavni deo istorijske istine“, rekao je Kurti.

Dodao je da se u toj čuva više do 345 metara fizičkog materijala, za koji je rekao da postoji preko 500 izvora koji su dostavljeni „sa velikom dokumentacionom vrednošću“.

„Više od 345 metara fizičkog materijala i 23,6 terabajta digitalnog materijala sada se čuva u arhivi instituta, što je izvanredno dostignuće i značajno povećanje u odnosu na prošlu godinu. Ostvarena je i široka saradnja sa više od 500 izvora koji su dostavili materijale sa velikom vrednošću. Danas, aneksom metodologije za dokumentovanje ekonomskih zločina, zajedno činimo još jedan važan korak. Ovaj dokument će biti vodič za prikupljanje činjenica, garantujući da je konačni rad i tačan i jedinstven“, rekao je Kurti.

Direktor Instituta za ratne zločine Atde Hetemi rekao je da se ta institucija transformisala u „“funkcionalnu instituciju, centralnu kancelariju u Prištini i šest regionalnih kancelarija širom zemlje“.

„Stvorili smo državnu mrežu za prikupljanje, verifikaciju i čuvanje materijala o ratnim zločinima, što je neophodno za pravdu i sećanje. Danas, naša arhiva sadrži fizičke i digitalne materijale prikupljene iz 11 različitih zemalja zahvaljujući poverenju koje smo izgradili sa institucionalnim partnerima, porodicama žrtava i samim preživelim žrtvama. Institut nije samo arhiva, mi ga gradimo kao platformu znanja i sećanja koja generiše naučne činjenice i podiže javnu svest“, rekla je Hetemi.

Institut za ratne zločine osnovan je u novembru 2023. godine posebnim zakonom.