Kurti: Prioritet u borbi protiv jačanja desnice na Zapadu da pet nepriznavača Kosova u EU promeni stav

Kosovski premijer Aljbin Kurti istakao je danas da je sada prioritet da pet nepriznavača Kosova u Evropskoj uniji promeni svoj stav, ističući da bi to bio važan doprinos u borbi protiv jačanja ekstremne desnice i autokrata na Zapadu.

Kurti je, na predstavljanju dokumenta Atlantskog saveta u Turskoj pod nazivom "Povratak na pravi put: Otključavanje evroatlantske i razvojne perspektive Kosova", naglasio da je u vreme kada jačaju ekstremna desnica i autokrate u zapadnoj Evropi bitno da se pet zemalja koje ne priznaju Kosovo priključe ostalima koje su priznale nezavisnost.

"To ne bi samo pomoglo nama već i transatlantskom mostu i demokratijama, pedstavljalo bi značajan napredak u borbi protiv uspona ekstremne desnice i autokratskih vlada na demokratskom Zapadu", objasnio je on.

Kurti je podvukao da je glavni zadatak da pet nepriznavača u EU prizna Kosovo i da to mora biti zajednički zadatak svih. On je ukazao i da je normalizacija odnosa sa Srbijom važna, jer se radi "o susedu sa kojim Kosovo deli pola svoje međe".

"Ne možemo menjati geografiju i istoriju", poručio je Kurti.

U svom govoru on je ustvrdio i da je Srbija izazvala sve ratove na prostoru bivše Jugoslavije a da nije odgovarala za prouzrokovane patnje.

"Danas Srbija ima 48 baza oko Kosova, postavljene kao potkovica. Nekada je bila potkovica unutar Kosova, sada oko Kosova. Srbija se nažalost nije promenila niti demokratizovala. Zbog toga je važna normalizacija odnosa. Ali za to je neophodna normalizacija Srbije na demokratski način", dodao je on.

Kurti je dodao da je normalizacija odnosa važna, ne samo kako bi Kosovo postalo članica međunarodnih organizacija, već za miran suživot sa susedom. S tim u vezi je kazao da zbog toga podržava pismo američkog predsednika Džozefa Bajdena od prošle godine, u čijem fokusu je bilo međusobno priznanje.

"To međusobno priznanje mora da uključi i sagledavanje prošlosti", poručio je Kurti.

Rekao je da je, usled agresije Rusije na Ukrajinu, međunarodna zajednica skrenula svoju pažnju sa regiona, i umesto konačnog sporazuma sa međusobnim priznanjem počela da gura sporazum sa defakto priznanjem.

"Naša vlada je za dijalog i mi podržavamo sve sporazume koji su u interesu napretka nezavisnog Kosova", podvukao je Kurti.

Zatražio je da se kršenje postignutih sporazuma kazni, tvrdeći da ih je Srbija u više navrata kršila bez posledica. 

Podsetio je da je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u EU i da budućnost Kosova vidi u Uniji i Nato.

Govoreći o proglašenju nezavisnosti, podsetio je da je na proleće 1999. godine 19 zemalja zajedno odlučilo da bombarduje jednu evropsku zemlju.

"Mora da je bilo teško stanje, imajući u vidu da 19 zemalja gotovo nikada nije u stanju da se dogovori oko zajedničkog saopštenja. A septembra 2012. je 25 zemalja u Upravljačkoj grupi zajednički došlo do zaključka da treba ukinuti nadziranu nezavinost", objasnio je on.

Kurti je kazao da je korišćenje Kosova kao presedan za pravdanje intervencija napad na humanost i nepoštovanje međunarodnog prava i normi. To je, kaže, i nepoštovanje Međunarodnog suda pravde koji je izneo mišljenje da proglašanje nezavisnosti Kosova ne predstavlja kršenje međunarodnog prava.

"Naša planeta nema viši sud od MSP", dodao je on.

U dokumentu Atlantskog saveta u Turskoj, čiji je autor kosovski analitičar Agon Maljići, naglašeno je da će uspeh Kosova u budućnosti zavisiti od toga da li njegove političke elite mogu da iskoriste mogućnosti novog geopolitičkog okruženja za rešavanje problematičnog pitanja odnosa sa Srbijom.

"Činjenica je da Kosovo propušta mnoge prilike – u smislu integracije u evroatlantske strukture, ekonomskog razvoja i unutrašnje političke stabilnosti – zbog svog dugogodišnjeg spora sa Srbijom. Diskurs političkih elita na Kosovu to treba da odražava sa većim osećajem hitnosti. Kosovske političke elite takođe treba da preokrenu diskusiju sa onoga šta bi Kosovo moglo da izgubi od sveobuhvatnog rešenja u dijalogu uz posredovanje EU i ka onome što bi moglo da dobije", dodaje se u dokumentu.

Uspeh Kosova je, dodaje se dalje, isprepleten sa sudbinom Zapadnog Balkana u celini - plima će porasti ili pasti za sve.

"Ono što se ističe u gotovo svim pitanjima koja se postavljaju u radu su regionalna saradnja i integracija. U malom regionu prožetom etničkim i političkim sporovima, oni pružaju ključne podsticaje za sređivanje političke i bezbednosne arhitekture. Oni su takođe ključni okvir za ekonomski razvoj i učvršćivanje regiona u EU, bez obzira na to kakav će oblik biti. Ipak, činjenica da saradnja i integracija ostaju taoci bilateralnih političkih sporova ponovo naglašava važnost i hitnost rešavanja ovih sporova", navodi se u dokumentu.

Očevidniji problem Kosova je, smatra Maljići, spoljni, ali njegovi glavni i važniji izazovi ostaju domaći.

"Domaći uspeh Kosova u velikoj meri je ograničen njegovim spoljnim izazovom dobijanja punog priznanja, koji zauzima dosta pažnje, ali će zemlja morati da nauči da žonglira sa dve lopte. Njegove institucije treba da iskoriste demografsku dividendu stvaranjem više mogućnosti za mlade ljude i srednju klasu, kao i pružanjem boljih usluga. Ulaganja u ljudski kapital i drugu ključnu fizičku infrastrukturu, zajedno sa produbljivanjem integracije regionalnog tržišta, biće ključna za privlačenje više direktnih stranih investicija i podizanje privrede na drugi nivo. Takođe će biti potrebna uspešna domaća agenda da bi se održala vera Kosova u demokratiju", dodao je on.

Kosovu i Zapadnom Balkanu će, dodaje, biti potrebna odlučna akcija i podrška Zapada da bi bili podstaknuti, i, ako je potrebno, gurnuti napred da preduzmu hrabre poteze.

"Kao što je razvoj događaja u poslednjih nekoliko meseci pokazao, prisustvo Natoa na Kosovu je bio ključni faktor koji sprečava eskalaciju etničkih tenzija. Ipak, Zapad treba da shvati hitnost pronalaženja trajnih rešenja i davanja jasnije perspektive Zapadnom Balkanu, kao i pristupa transformativnom finansiranju. Za razliku od mnogih drugih delova sveta, gde se suočava sa snažnijom konkurencijom, Zapad i dalje ima političku i ekonomsku težinu i podsticaje da pomeri stvari u pravom smeru na Balkanu. Korišćenje ovih alata biće ključno za jačanje evropske bezbednosti, između ostalog", zaključuje se u dokumentu.