Kurti: Želimo normalizaciju odnosa sa Srbijom čija je okosnica međusobno priznanje

Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je za Frans 24 da je, s obzirom na to da su tek nedavno održani izbori u Srbiji na kojima je Aleksandar Vučić izgubio parlamentarnu većinu, još uvek rano govoriti o tome da li se može otvoriti novo poglavlje u odnosima Prištine i Beograda i istakao da Kosovo želi potpunu normalizaciju odnosa sa Srbijom čija je okosnica međusobno priznanje.

„Ne postoji vremenska mašina kojom bismo se mogli vratiti u 20. vek. Kosovo je nezavisna država, demokratska republika, i što pre Beograd to prihvati, to će biti bolje i za naše odnose i za njihov put ka Evropskoj uniji“, kazao je Kurti.

Izrazio je žaljenje što je Kosovo „jedino u Evropi bez statusa kandidata za članstvo u EU“. 

„To je zato što Evropski savet ne traži od Evropske komisije mišljenje o Kosovu. Uradili smo domaći zadatak kada je reč o demokratskim pokazateljima koji se tiču vladavine prava, borbe protiv korupcije, transparentnosti, slobode štampe, izborne demokratije i liberalne demokratije“, rekao je Kurti za Frans 24.

Dodao je da Kosovo ne želi nikakve prečice, ulazak na mala vrata niti ubrzane procedure, već proces zasnovan na zaslugama. 

Kurti je naveo da će „marljivo i pažljivo“ odgovoriti na hiljade pitanja iz upitnika koji još nije poslat Kosovu. 

„Nadamo se da ćemo u narednim nedeljama ili mesecima dobiti status kandidata, s obzirom na to da smo jedini u kontinentalnoj Evropi koji ga nemaju“, kazao je Kurti.

Kosovski premijer navodi „unutrašnje odnose“ u Savetu EU kao razlog zbog kojeg Kosovu još uvek nije poslat pomenuti upitnik, koji bi pokrenuo taj proces. 

Kako je naveo, reč je o pet država koje nisu priznale Kosovo: Španiji, Kipru, Rumuniji, Grčkoj i Slovačkoj. 

„Kontinuirano unapređujemo saradnju i komunikaciju sa tih pet država koje nisu priznale nezavisnost“, rekao je Kurti.

Dodao je da su ih pozvali da se pridruže većini, odnosno onim članicama EU koje priznaju Kosovo i da je „postignut određen napredak“.

„Na primer, Španija priznaje naš pasoš, a status naše kancelarije u Atini je podignut na viši nivo. To su pozitivni znaci, ali priznanja nema. Ipak, EU nema problema sa državama koje nas ne priznaju kada je reč o Kosovu, jer su pronašle kreativnu formulu: ’različitost u pogledu priznanja, ali jedinstvo u angažovanju’. Tako smo dobili Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Dobili smo viznu liberalizaciju. A tih pet država koje nas ne priznaju ne predstavljaju prepreku za slanje upitnika Kosovu u okviru procesa pristupanja“, dodao je Kurti.

Na pitanje kako komentariše to što Evropska komisija i dalje ima ozbiljne rezerve u pogledu pojedinih reformi na Kosovu, naročito kada je reč o nezavisnosti pravosuđa, Kurti je rekao da prihvataju kritike EU koje se odnose na pravosuđe i tužilaštvo.

„Zato su reforme i pokrenute. Upravo osnivamo telo za proveru i oduzimanje imovine stečene na neobjašnjiv način. Jer, ne može neko da ima prosečnu platu, a istovremeno poseduje veliku vilu ili čak nekoliko njih. Dakle, nalazimo se u pozitivnom procesu sprovođenja reforme pravosuđa. Ali, ne zaboravimo da bi nam upravo proces integracije u EU, otvaranje i zatvaranje poglavlja i klastera, značajno pomogao u reformisanju ne samo pravosuđa, već i javne uprave“, kazao je Kurti.