Kurti: Revizija svih visokorizičnih slučajeva u roku od 72 sata nakon ubistva Arljinde Zekaj

Premijer Kosova Aljbin Kurti predložio je dve hitne mere za sprečavanje ubistava žena i utvrđivanje institucionalne odgovornosti, uključujući reviziju svih aktivnih visokorizičnih slučajeva u roku od 72 sata, na sednici Skupštine sazvanoj nakon ubistva Arljinde Zekaj u Vitomirici kod Peći.

Kurti je predložio da se za svaki slučaj dokumentuju bezbednosne mere, službenik odgovoran za njihovo praćenje, kao i koordinacija sa nadležnim centralnim i lokalnim institucijama.

Ova mera, prema njegovim rečima, treba da obuhvati i policijsko sprovođenje zaštitnih naloga i reagovanje na upozorenja sistema elektronskog nadzora, piše Reporteri.

„Zato se, poštovani poslanici, i ja pridružujem ovoj inicijativi i predlažem dve konkretne mere. Da se Ministarstvo unutrašnjih poslova zaduži da preko nadležnih policijskih struktura u roku od 72 sata organizuje hitnu reviziju aktivnih slučajeva sa visokim rizikom. Za svaki slučaj treba dokumentovati bezbednosne mere, službenika odgovornog za njihovo praćenje i koordinaciju sa nadležnim centralnim i lokalnim institucijama, uključujući policijsko sprovođenje zaštitnih naloga i reagovanje na upozorenja sistema elektronskog nadzora“, rekao je Kurti.

Druga mera koju je predložio jeste da Ministarstvo pravde u istom roku od 72 sata pripremi detaljan izveštaj o postupanju institucija u slučaju Arljinde Zekaj.

„Takođe, u roku od 72 sata, Ministarstvo pravde treba da dostavi detaljan izveštaj koji će razjasniti celokupno postupanje ili nepostupanje svake karike institucionalnog lanca u ovom slučaju“, izjavio je Kurti.

On je istakao da slučaj Arljinde zahteva ne samo rasvetljavanje okolnosti ubistva već i ispitivanje odgovornosti svake institucije koja je imala obavezu da je zaštiti.

„To što si nezavisan od spoljnog uticaja ne znači da si oslobođen odgovornosti, profesionalizma, integriteta i mudrosti koje kao autoritet u pravosudnom sistemu nužno moraš da poseduješ“, rekao je on.

Kurti je kritikovao način na koji se mogu tretirati slučajevi u kojima žene traže zaštitu od nasilja, ističući da institucije moraju ozbiljno da shvate upozorenja o opasnosti.

„U slučajevima poput ovog, kada žrtva traži zaštitu, a ti njenoj žalbi ne pridaješ punu težinu odgovornosti koju imaš prema svojoj funkciji, državi i sebi, ti si svakako podbacio“, izjavio je Kurti.

On je naglasio da se javna ovlašćenja moraju koristiti u službi građana i da službenici pravosudnog sistema imaju posebnu odgovornost kada njihove odluke neposredno utiču na bezbednost i živote ljudi.

„Niko nije seo u fotelju moći da bi sebi dozvolio da zlostavljanu ženu dočeka pitanjem: 'Šta si uradila svom mužu?'“, rekao je Kurti.

Kurti je govorio i o društvenim i ekonomskim faktorima koji ženama mogu otežati napuštanje nasilnih odnosa, navodeći ekonomsku zavisnost, nedostatak smeštaja i stalnu izloženost pretnjama.

Istakao je da odgovornost za nasilje snosi osoba koja ga vrši, dok institucije imaju obavezu da zaštite žene koje su izložene riziku.

„Odgovornost za nasilje ostaje na onome ko ga vrši, a odgovornost za zaštitu moraju da ispune institucije koje su je preuzele. Arljindi dugujemo pravdu. Ženama koje danas žive pod pretnjama dugujemo pravovremenu zaštitu. Svakoj od njih dugujemo odgovornost da se dostojanstvo priznato zakonom u svakodnevnom životu zaista oseti kao sigurnost i sloboda“, rekao je Kurti.