Lajčak: Teško voditi dijalog kada često dolazi do stagnacije zbog odluka poput ukidanja dinara

Beograd_240315_Miroslav Lajčak
Izvor: Kosovo Online

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da četiri godine mandata može da podeli na dva dela - jedan, koji je bio pozitivan kada su strane radile na normalizaciji i drugi, veći, koji su obeležile krize na terenu i pokušaji da se spreči eskalacija. Naveo je da je teško voditi dijalog u pravcu normalizacije, s obzirom na to da često dolazi do stagnacije i zaustavljanja procesa zbog pojedinačnih odluka, kao što je odluka o ukidanju dinara.

Lajčak je istakao da i srpsko i albansko  društvo moraju da shvate da bez normalizacije odnosa nema napretka ka Evropskoj uniji

"Pa, glavni problem je, proces bi trebao dovesti do normalizacije odnosa. Nedavno sam imao sastanak sa predstavnicima nevladinih organizacija i medija iz regiona. Pitao sam ih ko želi normalizaciju? A odgovor je bio Vi, Evropska unija. Dakle, problem je što je ovo proces koji je omogućila EU, ali mi ne osećamo nastojanje, pritisak za normalizacijom sa strane društava, ni u Srbiji, ni na Kosovu. Dakle, imamo sporazum koji nikada ranije nismo imali, Ohridski sporazum, koji je jasan put. No, ono čemu sam takođe svedočio je da kad god se dva lidera, predsednik Vučić, premijer Kurti, dogovore oko nekih koraka ka normalizaciji, to nailazi na kritiku u njihovim društvima. Dakle, očigledno je da je najvažniji element da se ovaj proces završi to da se pomogne društvima da shvate da bez normalizacije njihovih odnosa za njih nema evropske budućnosti", ukazao je Lajčak za sarajevski N1.

Na pitanje kako komentariše porast tenzija i napetosti između Prištine i Beograda tokom njegovog mandata, Lajčak naglašava da nažalost, Evropska unija nikada nije bila spremnija da vodi taj proces ili da ga olakša.

Ocenjuje da su četiri godine njegovog mandata podeljene na dva dela, jedan je bio pozitivan kada su strane radile na normalizaciji, ali drugi, koji je bio veći, nažalost obeležile su krize na terenu, ublažavanje štetnog uticaja i pokušaji da se spreči eskalacija.

"I naravno, ne možete imati oboje u isto vreme. Tako da smo vrlo često bili primorani da zaustavimo proces normalizacije jer smo se morali pozabaviti eskalacijom na terenu. Takođe, trenutno je, naravno, najveće pitanje kako ublažiti uticaj odluke kosovske Centralne banke o gotovinskim transakcijama. Naravno, to je ono što nam trenutno zauzima najviše pažnje. Dakle, nažalost, to je realnost koja je proizvod veoma niskog nivoa poverenja između dva društva, između Kosova i Srbije uopšte", istakao je Lajčak.

Podseća da je praksa EU da specijalni predstavnici ne smeju ostati duže od četiri godine na svojim funkcijama dodajući da njegov mandat ističe 31. avgusta.

Do tada će, kako kaže, u potpunosti biti posvećen normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Napominje da su netačne špekulacije da će svoj mandat završiti ranije.

"Nikad to nisam čuo. Nemam takve planove. Ozbiljna sam osoba i ne bežim", poručio je on.

Lajčak je najavio da će visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Đuep Borelj narednih dana poslati pismo ambasadorima koji predstavljaju zemlje članice u političkom i sigurnosnom komitetu, tražeći od njih da predlože nominacije za naslednika za funkciju specijalnog izaslanika za dijalog.

"A onda će one zemlje koje vjeruju da imaju dobre kandidate predstaviti svoja imena, potom će biti selekcijska procedura. I na kraju, to je imenovanje visokog predstavnika, ali uz podršku svih država članica. Važno je, naravno, da ne postoji praznina između kraja mog mandata i početka novog mandata, jer je kontinuitet veoma važan, kontinuitet misije, kontinuitet ugovora članova tima i tako dalje. Dakle, ne bi trebalo da bude praznina. Tako da bi ovo trebalo da se desi pre avgusta", pojašnjava Lajčak.

Komentarišući eventualni dolazak bivšeg predsednika Slovenije Boruta Pahora na njegovu funkciju, Lajčak kaže da ne može da utiče na odluku ko će biti njegov naslednik.

"Poznajem Pahora mnogo godina. Sastajali smo se i razgovarali o situaciji na Zapadnom Balkanu u više navrata, znam da je on veoma zainteresovan za region i takođe veoma upućen. Dakle, ovo je, naravno, veoma važan faktor. To je verovatno onoliko koliko mogu reći u ovom trenutku", rekao je Lajčak.

Lajčak je ocenio da je Zapadni Balkan je sada u novom zamahu, koji je stvoren ruskom agresijom na Ukrajinu, kada se Evropska unijaprobudila nakon godina "samozadovoljstva", shvativši da ne može zauvek napustiti region u procesu proširenja.

"Činjenica je da se kredibilitet Evropske unije zaista pogoršava. Sada, Evropska unija jasno pokazuje da smo ozbiljni po pitanju evropske budućnosti zapadnog Balkana. Vidite povećano političko interesovanje, godišnje samite, plan rasta kao novi paket od 6 milijardi eura za region. Vidite i nove dokumente koji pokazuju da se Evropska unija sprema za ovaj proces. Paradoksalno i nažalost, Balkan još treba uvjeriti. Ono što čujemo iz regiona je već smo tamo bili, čuli smo to i ranije. Od toga nikada nije bilo ništa kredibilno. Dakle, bavim se zapadnim Balkanom posljednjih 25 godina svog života, ovo je prvi put da vidim Evropsku uniju spremniju za Balkan nego Balkan za Evropsku uniju. Dakle, ovo je zamah. Zamah nikada ne traje dugo. A ako ne želite da propustite zamah, zaista ga moramo transformisati u novi kvalitet", rekao je Lajčak.