Marsenić: Popis stanovništva u atmosferi straha, nasilja i terora nad Srbima

Sociolog sa Instituta za evropske studije Marija Marsenić ocenila je da su proces popisa stanovništva na Kosovu pratile brojne kontroverze i da će se rezultati reflektovati na srpsku zajednicu, a da je suštinska zamerka što je sproveden u atmosferi straha, nasilja, fizičkog i institucionalnog terora nad Srbima.

“Rezultati ovog popisa u svakom slučaju neće ići na ruku Srbima u smislu kreiranja i implementacija javnih politika. Znamo da raspodela opštinskih budžeta ide po principu broja populacije i manjinskih zajednica. Neće se izdvajati sredstva za razvoj ekonomije, zdravstva, obrazovanja i drugih ekonomskih, ali i društvenih aspekata”, kazala je Marsenić za Kosovo onlajn

Ona je dodala i da će zvanična Priština iskoristiti bojkot srpske zajednice kako bi umanjila njihov stvaran broj.

“Priština će iskoristiti bojkot Srba ovog popisa da prikaže da zapravo srpska zajednica ima manji broj nego što to zaista jeste kako bi nastavila represiju nad njima. Naravno, stvoriće se još gori uslovi za život Srba na Kosovu i Metohiji, ali to će značiti i ograničavanje zaštite njihovih prava kako u političkom, tako i u institucionalnom okruženju”, navela je ona.

Marsenić nema dilemu da će zbog bojkota popisa srpska zajednica, bilo direktno ili indirektno, biti sankcionisana.

“Očekujem da će se kazne sigurno sprovoditi. E sada, da li će to biti novčane kazne koje je najavila Priština i da li će se u tom slučaju novčano kazniti 200.000 raseljenih Srba ili će to biti kazne koje će doći kasnije u obliku nekih birokratskih zabrana ili administrativnih problema u smislu da Srbi neće moći da imaju pristup nekih javnim uslugama, izborima ili produžetk dokumenata, dobijanju određenih dozvola. Moguće je da će se tražiti popisnice ili neki drugi dokazi o učešću na popisu stanovništva”, naglašava Marsenić.

Dodaje da je više spornih momenata u upravo završenom popisu stanovništva, a kao ključan navodi da nisu obezbeđeni ni društveno-politički, ali ni bezbednosni aspekti da bi se on realizovao.

“Popis stanovništva se ne može odvijati u bilo kom trenutku i bilo kakvim okolnostima. Termin popisa stanovništva treba da bude zakazan kada je stabilna društveno-politička, ali i bezbednosna situacija kako bi se obezbedilo dovoljno poverenje stanovištva u institucije koje taj popis sprovode. Naravno, vidimo da slučaj sa popisom stanovništva na Kosovu i Metohiji to nije. On se sprovodi u atmosferi straha, nasilja, fizičkog i institucionalnog terora nad Srbima na Kosovu i Metohiji o čemu nam svedoče i nedavni događaji”, rekla je Marsenić.

Kao primere navodi nedavni upad Kosovske policije u Banku Poštanske štedioce, ukidanje dinara, zabranu uvoza srpskih proizvoda.

Kao ključan problem navodi i da veliki broj Srba nije imao mogućnost da se popiše.

“Treba se osvrnuti i na 200.000 prisilno raseljenih Srba koji se trenutno ne nalaze na uobičajenom mestu boravka i nisu u prilici da se vrate što nam govore da je ovaj termin popisa stanovništva neadekvatan”, naglasila je .

Ona je izrazila sumnju i na deo koji se bavi popisom ratne štete.

“To ne ide na ruku Srbima i postavlja se pitanje koliko su popisivači bili obučeni za takav posao, ali i kako će se ti podaci uopšte proveravati”, naglašava.

U ključne propuste završenog popisa Marsenić ubraja i neadekvatnu informativnu kampanju .

“Izuzetno je loša bila informativna kampanja jer ljudi nisu mogli da dođu od osnovnih informacija na sajtu Agencije za statistiku na albanskom jeziku, a kamoli na srpskom. Da ne pričamo o upitnicima koji su prevedeni neadekvatno na srpski jezik. Tu je bilo dosta nepravilnosti i nelogičnosti, da čak ni Srbi nisu mogli da adekvatno razumeju te upitnike što nam ukazuje na to da se nisu ispunili uslovi inkluzivnosti i transparentnosti na ovom popisu što nam sve zajedno ukazuje na to da ne postoje objektivni uslovi za utvrđivanje broja Srba koji se zapravo nalaze na Kosovu i Metohiji u ovom trenutku”, navela je Marsenić.