Martens o nepoštovanju odluke suda o manastiru Dečani: Teško da će Kosovo postati članica SE

Novinar Frankfurter algemajne cajtunga Mihael Martens, komentarišući odbijanje prištinskih vlasti da sprovede odluku Ustavnog suda i vrati zemljište manastiru Visoki Dečani, poručuje da je teško da će na taj način Kosovo moći da se pridruži Savetu Evrope.

Martens je na društvenoj mreži "X" upitao da li može ili treba da "država" koja godinama odbija da sprovodi odluke Ustavnog suda postane član te evropske organizacije.

"Kosovo: Može li/treba li država koja godinama odbija da sprovodi veoma jasne presude sopstvenog Vrhovnog i Ustavnog suda da se pridruži Savetu Evrope? Teško", naveo je Martens.

Nakon 16 godina sporenja oko vlasništva nad manastirskom zemljom u opštini Dečani, kosovski Ustavni sud doneo je maja 2016. godine odluku kojom je potvrdio prethodnu odluku Vrhovnog suda iz 2012. da manastir Visoki Dečani ima vlasništvo nad 24 hektara sporne zemlje.

U odluci se podseća da je podnosilac zahteva manastir Visoki Dečani osporavao dve odluke Žalbenog veća Posebne komore kosovskog Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju, odnosno njihove odluke od 12. juna 2015. godine, tvrdeći da je došlo do povrede prava i osnovnih sloboda koje su zagarantovane članovima više zakona, ali i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

"Nakon procene navoda podnosioca zahteva Sud je utvrdio da su dve osporene odluke od 12. juna 2015. godine Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda nevažeće, da su dve odluke Specijalizovanog veća za imovinu Posebne komore Vrhovnog suda od 27. decembra 2012. godine konačne odluke i time obavezne", navedeno je tada u rešenju Ustavnog suda.

Ustavni sud je precizirao da njihova odluka nije izvršena više od pet godina nakon što je izrečena presuda jer odgovorni organi nisu preduzeli potrebne mere za njihovo potpuno izvršenje.

Manastiru Visoki Dečani je 1946. godine oduzeto 700 hektara zemlje, međutim, država Srbija 1997. godine vraća manastiru 24 hektara, što zajedno sa 20-ak hektara, koliko je manastir imao do tada, čini 55 hektara zemlje.

Ta 24 hektara ubeležena su u katastar, ali ih nakon 1999. godine lokalna kosovska vlast ne priznaje.