EU integracije na čekanju - kako Beograd razume poruke Brisela

Direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić, kaže da je činjenica da postoji zastoj u EU integracijama, da neke zemlje iz regiona poput Albanije i Crne Gore bolje napreduju, ali ističe da nije odgovornost samo na Beogradu, već i na Briselu, prenosi RTS.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je posle razgovora sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen da je razgovor u Briselu sa evropskim zvaničnicima bio srdačan, sadržajan i otvoren, a da je ključna tema bila evropska budućnost Srbije.

Srbija treba da sprovede reforme, posebno da preduzme odlučne korake ka slobodi medija, borbi protiv korupcije i izbornoj reformi, napisala je na društvenoj mreži „X“ Fon der Lajen, posle radne večere.

Pre razgovora u sedištu evropskih institucija, Vučić je na Andrićevom vencu razgovarao sa Peterom Sorensenom, specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine, kome je to bila prva poseta u tom kapacitetu.

Dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić ističe da su na stolu u Briselu bile tri ili četiri teme – unutrašnja kriza u Srbiji, nastavak EU integracija, i na obe teme evropski sagovornici hteli su da čuju od predsednika Vučića kako vidi izlazak iz krize, na stolu su još bile i regionalne teme, pitanje BiH.

„Od predsednika Srbije posle razgovora čuli smo da je zadovoljan razgovorima i da očekuje nastavak razgovora sa EU, kao i da će doći do otvaranja klastera tri“, rekao je Gajić ističući da se od evropskih zvaničnika moglo čuti da su razgovori bili direktni. Primećuje da nije bilo zajedničkog obraćanja posle razgovora u Briselu.

Značajno je da se razgovara

Elvira Kovač, potpredsednica Narodne skupštine i predsednica Odbora za evropske integracije smatra da je značajno da je do razgovora u Briselu došlo s obzirom na to da su određeni poslanici skupljali potpise da se Fon der Lajen ne sastane i ne razgovara sa Vučićem.

„Značajno je što se razgovaralo. Razumela sam šta je predsednik rekao i nama je jasno šta bi trebalo uraditi da dođe do otvaranja klastera tri“, rekla je Kovač.

Pojasnila je da iako je bilo planirano da do otvaranja klastera tri dođe u februaru do toga nije došlo jer je za to trebalo da dođe do sednice Narodne skupštine, trebalo je da se izabere savet REM-a, da se donesu izmene i dopune Zakona o biračkom spisku.

„Sada predstoji da izaberemo novu vladu, a onda da sve to ispunimo i onda nema prepreka za otvaranje klastera tri“, istakla je Kovač.

Jasne poruke iz Brisela

Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj i koordinatorom Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35. napomenuo je da su poruke iz Brisela jasne, a zanimljivo je da se one ponavljaju.

Kako je istakao, Vučić je i prošle nedelje bio u Briselu i iste su bile poruke – reforma medijskih zakona, izbor REM-a i novi Zakon o biračkim spiskovima.

Napominje da se kod nas neki procesi odlažu dok su neki susedi uspešniji kada su u pitanju evrointegracije.

Elvira Kovač napominje da nije bilo rata mogli smo da otvorimo klaster još pre tri godine.

Kako je rekla, činjenica je da Albanija bolje stoji u evrointegracijama od Srbije trenutno, ali da je plan da se uskladi sve ono o čemu se pričalo, ali za sve to je uslov da se insitucije vrate u normalu i da se formira nova vlada.

Članice sumnjive prema proširenju

Mijačić kaže da evropske reforme prosto ne postoje u ovoj zemlji, činjenica je da Srbija dugo nije otvorila nijedan klaster, i da kad je vlada bila u punom kapacitetu nije bilo pomaka. Međutim, napominje da nije sva odgovornost samo na Beogradu već i na Briselu i članicama koje su sumnjičave prema proširenju.

„Ako hoćemo da sustignemo Albaniju, Crna Gora je daleko ispred nas, pitanje evropskih procesa nije pitanje samo vlasti već i pitanje opozicije, moramo svi da radimo na tom cilju. Mislim da je poslednji trenutak da počnemo da radimo svi na tom procesu“, naveo je Mijačić.