Milivojević: Početak pravih razgovora o pravno obavezujućem sporazumu, nije bilo reči o statusu, ZSO dobila prioritet

Bivši diplomata Zoran Milivojević istakao je da je dijalog u Ohridu, kada je reč o Beogradu, bio razgovor o evrointegracijama Srbije u skladu sa pregovaračkim okvirom, i dodao da ZSO sada ima prioritet, i da nije bilo reči o statusnim pitanjima, prenosi RTS.

On smatra da je jučerašnji sastanak početak pravih razgovora o pravno-obavezujućem sporazumu.

„Dakle, ovo je pre svega razgovor o evrointegracijama Srbije u skladu sa pregovaračkim okvirom i u skladu sa poglavljem 35. Tu treba biti krajnje precizan i u onom delu u kojem mi imamo obaveze u tome, a to je pravno-obavezujući sporazum i normalizacija odnosa na relaciji Beograd-Priština. To je ustvari početak pravih razgovora o tom pravno-obavezujućem sporazumu, tako treba ovo definisati“, objašnjava Milivojević.

Ocenjuje da je Poglavlje 35 preduslov za dalji napredak, ali ističe da je on podjednako važan kao i ostala poglavlja.

“To je prva stvar, ja bih rekao da relaksira poziciju Srbije i obaveze po poglavlju 35 i stvara uslove za dinamičan napredak, da u narednom periodu otvorimo novi klaster. Treba podsetiti ljude da poglavlje 35 ima isti značaj kao poglavlja 23 i 24, ima suspenzivnu klauzulu, ako nema napretka, nema generalno napretka“,dodaje on.

Milivojević smatra da je druga važna stvar činjenica da nije bilo reči o statusnim pitanjima.

“Nema nikakve promene u statusnom smislu i Srbija nije preuzela nikakve obaveze u tom pogledu. Dakle, ostaje sve ono što je relevantno i za položaj Kosova i Metohije i u pogledu Ustava Srbije i u pogledu Rezolucije 1244. Dakle, to uopšte nije bila tema“, ukazuje Milivojević.

Treća stvar je, prema njegovim rečima, da je pitanje ZSO postalo prioritetno.

“U suštini govorimo o pregovaračkom procesu Srbije i gorimo o mogućnosti napretka u tom procesu, i razgovoru o pitanjima koja su u funkciji tog napretka, a to je pitanje normalizacije na relaciji Beograd-Priština. Idemo u susret pravno-obavezujućem sporazumu. Ovaj predlog Evropske unije treba razumeti kao predlog za osnovu tog sporazuma i to je suština tog predloga. Sad se razgovaralo o elementima tog sporazuma, pri čemu je za njegovu punu primenu i njegovu punu verifikaciju potrebna saglasnost dve strane“, napominje on.

Upitan čime se Srbija obavezala ako nema formalnog potpisa, on objašnjava da se obavezala da nastavi razgovore o normalizaciji na osnovu plana, i na taj način dala do znanja da ostaje na Evropskom putu.

“Srbija u narednom periodu neće ulaziti u suštinu bilo kog ozbiljnog pitanja dok se pitanje Zajednice srpskih opština ne reši. Ono što je za nas važno jeste da je to pitanje dobilo prioritet, i drugo, da se oslanja na ono što je ranije dogovoreno, vrlo precizno, dakle na sporazume iz 2013. i 2015, uz još dva dodatna“, zaključuje Milivojević.