Milivojević: Poseta Lajčaka i Eskobara donosi nove momente, izlazi se u susret Kurtiju

Bivši diplomata Zoran Milivojević smatra da bi se Srbija u narednom periodu mogla suočiti sa pojačanim pritiskom kada je reč o pregovorima Beograda i Prištine, i da zajednička poseta specijalnog američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara i predstavnika EU za dijalog Miroslava Lajčaka Prištini, sugeriše da će biti novog formata za razgovor dve strane, prenosi Tanjug.

Milivojević je naglasio da je pozicija Prištine isključiva i da se u takvim okolnostima teško može očekivati napredak u pregovorima Beograda i Prištine.

On je gostujući na RTS-u naglasio da je poštovanje Briselskog sporazuma i formiranje Zajednice srpskih opština uslov da se suštinski nastavi dijalog, i da ponuda takozvanog "belgijskog modela" uopšte nije tema razgovora, zbog čega je pojasnio šta taj model uopšte znači.

"To je mala nemačka enklava na istoku Belgije, ima punu kulturnu automoniju, ali je to rešenje u okviru belgijske države, što je neprihvatlivo za Srbiju. To uopšte nije tema razgovora. Bilo šta izvan ZSO, koja je definisana sporazumom, jeste neprihvatljivo", napominje bivši diplomata.

Podsetio je da je pozicija Amerike potpuno na liniji stava kosovskog premijera Aljbina Kurtija, ali da je potpuno razočaravajuća pozicija EU.

"Sama činjenica da se uopšte razmišlja o toj temi, da se o ZSO razgovara mimo onoga što je dogovoreno, dovodi u pitanje poziciju EU", izjavio je Milivojević, napominjući da je EU formalno-pravno obavezujući član sporazuma, a ne samo posmatrač.

"Ako predlažu da se o tome ponovo razgovara, to je poruka za nas da EU nema ni moć ni snagu ni političku volju da odlučujuće utiče da tu svoju obavezu ispuni do kraja, da garantuje sporazum, da odstupa od pozicije statusne neutralnosti, od osnova po kome je posrednik u pregovorima", ukazuje Milivojević.

Prema njegovim rečima, novi momenat je i što prvi put nastupaju zajedno predstavnici Brisela i Vašingtona.

"Iako Lajčak kaže mi smo posrednici, oni su u Prištini delovali potpuno zajedno, što navodi na zaključak o novom formatu. Evropljani moraju da se izjasne o tome. Ono što smo videli u Prištini, u nastupu, jeste da vidimo jedinstvo stava na relaciji Brisel-Vašington", napominje bivši diplomata.

Navodi i da "nije u redu ni politički korektno" što se uopšte otvara tema ZSO.

"Ako tu temu tako otavaraju, znači da idu u susret Kurtijevim stavovima, a ne ponašaju se statusno neutralno, i to je za nas ozbiljna poruka. Ukoliko otvaraju temu ZSO, znači da prihvataju tvrde stavove Kuritja i da vrše pritisak na Srbiju", napominje Milivojević.

Smatra da će, šta god da predlože predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, naići na odbijanje.

"Naš stav nema šanse da bude promenjen. ZSO je uslov ne samo za pregovore, nego se radi o statusu srpskog naroda, garancijama za opstanak. To je pretpostavka bilo kog razgovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine", ističe Milivojević.

Podseća da su međunarodni sporazumi, kakav je Briselski sporazum na koji je EU stavila potpis, stariji od bilo kog unutrašnjeg prava i da ustavni sud u Prištini nema nikakve nadležnosti o ZSO.

"Obaveza Prištine je da ispoštuje tačke od 1. do 15. Nikakve odluke ustavnog suda ne mogu da dovedu u pitanje osnovanost Briselskog sporazuma i potrebu njegove pune realizacije. Sve drugo je politika, pritisak, nepoštovnje prava", ukazuje Milivojević.

U narednom periodu, kako kaže, može se očekivati pojačan pritisak na Srbiju.

"Ono što je za nas novina je na određeni način izlaženje u susret ekstremnim stavovima Prištine i Kurtija, ovo je pokušaj otvaranja pitanja suštine ZSO", navodi Milivojević.