Ministri: Moraju se poštovati osnovni principi Oebsa - integritet granica i suverenitet svih zemalja

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju je dobar forum za razgovor o svim pitanjima, a imperativ je da se svet vrati principima na kojima počiva Oebs, jer se ti principi i i međunarodno pravo moraju poštovati, poručili su danas ministri nekoliko zemalja članica uoči početka 32. Ministarskog saveta u Beču.

Ministarka spoljnih poslova Austrije Beate Majnl Rajzinger istakla da je ova godina posebna, jer se obeležava 50 godina od Helsinškog završnog akta, što je ujedno i prilika da se podigne svest na šta su se još tada države članice obavezale.

„To je poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Obavezale su se da razgovaraju na ravnopravnoj osnovi i dostojanstvo stave u prvi plan. Vreme je da se ta obećanja koja smo dali građanima širom sveta, posebno u Evropi poštuju“, poručila je ona.

Naglasila je da je u fokusu pitanje bezbednosti i mira Ukrajine. 

„Svi želimo da se taj krvavi rat završi i osiguramo da neće biti novih ruskih napada. Svaki mir je dobar onoliko koliko je pravedan, sveobuhatan i ako postoje garancije da će biti održiv“, istakla je Majnl-Rajzinger.

Ministar spoljnih poslova Grčke Jorgos Gerapetritis poručio je da međunarodno pravo mora da se poštuje i da agresiji i tlačenjima nema mesta u savremenom svetu.

„Grčka je u središtu brojnih kriza postala stub stabilnosti, mira i prosperiteta. Mi kažemo da međunarodno pravo mora da se poštuje, a agresiji i tlačenjima nema mesta u savremenom svetu“, naglasio je Gerapetritis.

On je istakao da je Oebs dobar forum za razgovor o svim pitanjima.

„Međunarodno pravo mora da prevlada nad svakom agresijom u svetu”, jasan je šef grčke diplomatije. 

I ministar spoljnih poslova Norveške Espen Bart Ajde je podvukao da su osnovni principi koji moraju da se poštuju - integritet granica i suverenitet svih zemalja.

On je naglasio da je, pored toga, neophodno poštovanje ljudskih prava, kao i socijalne dimenzije.

„Ti principi su važni danas, kao što su bili u vreme osnivanja Oebsa. Ali, oni su prekršeni ruskom agresijom na Ukrajinu“, rekao je Bart Ajde.

Konstatovao je da se svet, 50 godina posle usvajanja Helsinškog završnog akta, nalazi u potpuno drugačijim okolnostima.

„Pedeset godina od Helsinkija smo ponovo podeljeni. Vlada nepoverenje, a glavni principi su prekršeni”, dodao je norveški ministar, navodeći da je baš zato potrebna jedna organizacija kao platforma za razgovore, a to je - Oebs.

Ukazao je i da je neophodno započeti pripreme za svet posle rata u Ukrajini.

Ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful naglasio je da su za bezbednost Evrope potrebni Nato i format za dijalog, što je Oebs.

„Nato je naša polisa osiguranja, a Oebs mora ponovo da postane instrument predostrožnosti, kojim smanjujemo tenzije pre izbijanja konflikata. Oebs se već 50 godina zasniva na principima koje Ukrajina danas svakodnevno brani protiv ruske agresije, a to su teritorijalni integritet, suverenitet, mirno rešavanje konflikata i slobodan izbor saveza“, rekao je Vadeful.

On je istakao da Nemačka podržava Ukrajinu u odbrambenom ratu protiv Rusije, jer brani zajedničke principe.

Podvukao je da je Oebs forum za dijalog između onih koji ne dele isti stav, ali i iste vrednosti.

„Ko želi mir ne treba samo snagu, već mora biti i spreman na razgovore. Mi smo spremni“, poručio je Vadeful.

Ministar spoljnih poslova Kipra Konstantinos Kombos istakao je da je imperativ da se svet vrati principima na kojima počiva Oebs, a to su poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

On je preneo da je Kipar podneo kandidaturu za predsedavanje Oebsu 2027. godine, da su je podržale brojne zemlje, ali da je pojedine članice blokiraju.

„Osećamo izvesnu dozu frustriranosti, ali naša kandidatura ostaje na stolu. Očekujemo da se to pitanje u bliskim konsultacijama reši pozitivno, jer je primarni cilj ove organizacije dijalog“, poručio je Kombos.

Irski ministar za Evropu i odbranu Tomas Bern najavio je da je njegova zemlja odlučila da tokom predsedavanja EU, tokom druge polovine iduće godine, stavi proširenje Unije na agendu.

„Smatramo da je proširenje EU veoma važno ne samo za bezbednost zemalja koje pristupaju, već i aktuelne članice, a tako i za članice Oebsa“, naglasio je Bern.

Što je EU snažnija i što je veće njeno jedinstvo sa svim susedima koji žele mir i ekonomsko blagostanje, to je bolje po sve, zaključio je ministar Bern.