Nedeljković: Povratak Srba na Kosovo primer najduže izbegličke krize u svetu

Izvršni direktor Udruženja građana Inicijativa za razvoj i saradnju (IDC) Miodrag Nedeljković ocenjuje da je proces povratka Srba na Kosovo jedan od primera najduže izbegličke krize u celom svetu koji je sada u “završnoj fazi”.

“Ovo je jedan od primera najduže, najproduženije izbegličke, u našem slučaju, raseljeničke krize u celom svetu. Mislim da u svetu ne postoji slučaj da je rasiljenička kriza ovoliko produžena i što je najgore, ona će ostati na tom status quo i mislim da se neće 99 posto tih ljudi vratiti jer su iz različnih razloga se integrisali, otišli u druge države, u inostranstvo: Mlade više ništa i ne privlači da se tamo vrate. Tako da, nažalost, osim nekih organizacija i nekih donatora, retko se ko trudi da ovaj proces se nastavi”, ističe Nedeljković za Kosovo onlajn.

Njegova organizacija je među malobrojnim koja i dalje pokušava da kroz razne međunarodne programe omogući povratak raseljenih, ali priznaje da to ide veoma teško, a da je više uzroka.

“Proces povratka je, nažalost, bojim se u svojoj nekoj završnoj fazi. Postoje dosta ljudi, dosta činilaca, dosta različitih bitnih faktora koji se trude da taj proces još uvek postoji. Od različitih agencija, čak i državnih organa, evropske delegacije u Beogradu, svi se trude da taj proces ne zamre. Nažalost, mislimo da je taj projekat skoro blizu nekog svog kraja. Veoma mali broj ljudi se vraća. Mi se trudimo, organizacije civilnog društva koje učestvuju u projektima povratka i dalje se trude da taj projekat ostane živ. Ali, po svemu sudeći, nije lako. Sve manje ljudi to interesuje, sve manje ljudi ta stvar iole privlači i sve više njih vide održivi ostanak ovde, integraciju, a sve manje reintegraciju tamo odakle su došli”, kaže Nedeljković.  

Njegova organizacija je do sada realizovala više projekata povrtatka, a on objašnjava da je taj proces jako težak zato što je potrebno uklopiti više činilaca.

“Proces je jako težak jer različiti činioci treba da se poklope. Ne samo odluke osobe ili porodice, da se vrate na Kosovo i Metohiju, nego morate da nađete način kako da pređete administrativnu liniju sa stvarima koje ste im nabavili, nameštaj, stvari da započnu neki vlastiti posao”, objašnjava Nedeljković.

Na pitanje gde se Srbi uglavnom vraćaju naglašava da su to i dalje isključivo srpske enklave.

“U Kosovsko pomoravlje još mi se čini da postoji mogućnost da se ljudi vrate. Ali, nažalost, preko 90 odsto teritorija Kosova i Metohije niko se ne vraća, a i oni koji su se vratili, nažalost, mislim da se veliki broj njih pokajao”, priznaje Nedeljeković.

Upitan koliko vlasti u Prištini (ne)doprinose povratku, direktor IDC kaže da po pitanju povratka politiku treba potpuno isključiti.

“Nama je misija da spojimo sve ljude koji utiču na to. Čak i neke prištinski institucije, Ministarstvo za povratak i zajednice koje pripada prištinskim institucijama, ali radi za Srbe, iskreno rečeno. Bez njih, bez međunarodnih organizacija na Kosovu, bez međunarnih organizacija na teritoriji Srbije, centralne, ta stvar je potpuno nemoguća. Bez administrativne saradnje ljudi sa kosovske strane, prištinske strane i srpske strane, taj povratak je nemoguć. Tako da često moramo da napravimo tu vrstu kompromisa i da sarađujemo sa nekima ko to ne želi, da bi taj povratak bio uspešan. A, nažalost, sve je manje takvih slučajeva”, zaključuje Nedeljković.